NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Besede » Sveta revnost

Sveta revnost

Hoće li doći Antihrist i kada?

Mnogi danas sumnjaju u to da će Antihrist doći i čak odbijaju da slušaju o tome. Među njima, ma kako čudno izgledalo, ima i duhovnih lica koja su se u svom pogledu na svet priklonila liberalizmu i modernizmu. Utoliko gore po njih. želeli oni to ili ne, Antihrist će pre ili kasnije stići, kako o tome savršeno jasno uči Crkva, i teško njima ako ga ne prepoznaju i poklone mu se. na to je upozorio i Sam Gospod Isus Hristos Koji reče Judejima: Ja sam došao u ime Oca Svojega i ne primite Me; a ako drugi dođe u ime svoje, njega ćete primiti (Jn. 5,43). Pod tim „drugim“ Crkva je uvek razumevala Antihrista, učeći da „Antihrist“ znači ne samo „protivnik Hristov“, nego „mesto-Hristos“ (predlog „anti“ na grčkom znači i „protiv“ i „umesto“).
Pozivajući se na reči svetoga Jovana Bogoslova: sada su se pojavili mnogi antihristi (Jn. 2,18), ovi liberali-modernisti tvrde da pod „antihristima“ treba shvatati uopšte protivnike hrišćanstva ili prosto, sabrano zlo, ali ne više od toga. No oni u tom slučaju postupaju kao sektaši, uzimajući iz Svetog Pisma samo ono što im se dopada i van konteksta: vi ste slušali, da Antihrist dolazi. Zar nije jasno da toga Antihrista koji tek ima da dođe treba razlikovati od onih antihrista kojih već ima u svetu i koji su tek preteče dolazećega Antihrista?
Učenje o Antihristu, kao o određenoj ličnosti, čoveku, nalazimo na mnoštvu mesta Svetoga Pisma. i drevna Vaseljenska Crkva ustima mnogih velikih Otaca i Učitelja ispovedala je učenje o Antihristu kao o posebnom čoveku, a to učenje je tada bilo toliko autoritativno i od svih prihvatano bez zazora, da čak niko ni od tadašnjih jeretika nije odstupao od njega i nikome nije ni padalo na pamet da ga odbaci ili posumnja u njegovu istinitost. Sumnje u Antihristov dolazak se javljaju tek sada. Nije li to poseban predznak njegovog bliskog dolaska. i ne spremaju li se te „sumnjalice“ da ga, svesno ili nesvesno, prime i poklone mu se?
Učenje o Antihristu podrobno se i jasno izlaže u knjizi proroka Danila (7,11, i 12. glava), u Evanđeljima (Mt. 24; Mk. 13, Lk. 17 i 21; Jn. 5,43), u Prvoj sabornoj poslanici svetoga Jovana (2,18 i 4,3), u Drugoj poslanici svetoga Apostola Pavla Solunjanima (2,1-12), i u Otkrivenju (12, 13, 17 i 20, glava). U tim sveštenim knjigama ukazuje se da će se Antihrist pojaviti neposredno uoči Hristovog Drugog Dolaska i kraja sveta i da će nastojati da odvuče hrišćane od Hrista i povede ih za sobom prelešću i lažnim čudima, izdajući se za Hrista, a da će potom, načinivši se svetskim vladarem i uzevši u svoje ruke vlast nad čovečanstvom, početi strašno gonjenje hrišćana i svih koji su sačuvali vernost Hristu Spasitelju. Njegovu vladavinu okončaće tek Drugi Dolazak Hrista Spasitelja Koji će poraziti Antihrista, ubivši ga duhom usta Svojih (2. Sol. 2,8).
Jasnu karakteristiku Antihrista daje Sveti Apostol Pavle u Drugoj poslanici Solunjanima (2,3-10). On kaže da će Antihrist biti čovek bezakonja, sin pogibli koji se protivi i preuznosi iznad svega što se zove Bog ili svetinja. To će biti gordeljivac preispunjen đavolskom zlobom i preuznošenjem, takav neskriveni i bestidni bezočnik, da će sam sesti u hram Božji kao Bog, tvrdeći za sebe da je Bog. On će biti opsenar, upoznat sa svakovrsnim magijama i volšebstvom, pa će tvoriti lažna čudesa i znamenja kako bi porobio uobrazilju ljudi i privukao ih na svoju stranu. Vredno je pomena i to da, dajući takvu Antihristovu karakteristiku, Sveti Apostol Pavle veli Solunjanima: Zar ne pamtite da sam ovo kazivao još kad sam bio kod vas? To pokazuje da je učenje o Antihristu, skupa sa ostalim važnim dogmatima hrišćanstva, ulazilo u sastav prvobitne apostolske blagovesti i da je na taj način činilo obavezan predmet prvobitnog hrišćanskog verovanja. Nikako se to nije smatralo nevažnim, kako danas misle mnogi modernisti, među kojima ima čak i duhovnih lica, kojima smeta i najmanji pomen Antihrista i koji su gotovi da ga smatraju bezmalo predrasudom ili plodom previše živahne uobrazilje.
želeći da istakne gnevljivost i surovost Antihristovu, Gospod ga, kako vidimo iz Otkrivanja, predstavlja u viđenju Svetog Jovana u obliku zveri koja izlazi iz mora ili iz bezdana (gl. 13. i 17,). Pod tim „morem“ tumači podrazumevaju „more žitejsko“, odnosno – kao more nemirni rod ljudski, a pod „bezdanom“ – bezdan grehova ljudskih. Dakle, Antihrist će se pojaviti kao porod ljudske grehovnosti i u tom smislu biće „sin greha“.
Važna i dragocena svedočanstva o Antihristovoj ličnosti daje nam i Svešteno Predanje u međusobno saglasnim povestima Svetih Otaca. Oni tako, pre svega, naglašavaju da će Antihrist biti ne ovaploćeni satana, nego čovek koji se svecelo predao dejstvu sataninom. Satana će mu dati silu svoju, presto svoj i veliku vlast (Otkr. 13,2) i on će postati oruđe satanino, te će zato njegova sila i vlast biti izuzetno veliki i preispunjeni zlom u najvećoj mogućoj meri. Tako sveti Jovan Zlatousti pita: „Ko će on biti?“ i odgovara: „Zar satana? Ne, nego neki čovek koji će primiti svu njegovu silu“ (Treća omilija na Drugu poslanicu Solunjanima). U svom „Tačnom izloženju vere pravoslavne“ prepodobni Jovan Damaskin veli: „Neće sam đavo postati čovek, no će se roditi čovek iz bluda i primiće svako dejstvo satansko. A Bog, providevši buduće razvraćanje Njegove volje, dopustiće đavolu da se useli u njega“ (Knjiga 4, glava 26). Sveti Ipolit Rimski predaje u starini rasprostranjeno mišljenje po kojem će Antihrist biti judejskog porekla iz plemena Danova. Sveti Irinej govori da će Antihrist biti „vozglavljenje svega nečasnog i svakog lukavstva, bogoodstupništva, nepravde, lažeproroštva i obmane. On će u sebi vozglaviti svu đavolju zabludu i svebogoodstupništvo“ (Protiv jeresi, knjiga 5, gl. 25. i 29). Veoma je važno da Sveti Oci ukazuju na to da mnogima neće biti lako da prepoznaju Antihrista zato što će on na početku skrivati svoju đavolsku suštinu, a pokazaće se kao čovek vrlinski, krotak, čovekoljubiv, lukavo će tvoriti mnoga lažna dobra, kako bi se predstavio kao dobročinitelj čovečanstva i time će prevariti, ako bude moguće, i izabrane (Mt. 24,24). „Prvo, kao čovek učen i mudar – kaže sv. Kiril Jerusalimski – on će pritvorno pokazati skromnost, celomudrije i čovekoljublje, a, obmanuvši Judeje kao očekivani hristos znamenjima i čudesima koja će lažno tvoriti uz pomoć volšebničke prelesti, završiće svakovrsnim beslavnim i bezakonim zlodelima i tako će prevazići sve pređašnje nepravedne i nečastive ljude, imajući srce krvožedno, surovo, nemilosrdno i preispunjeno svakim lukavstvom“ (Petnaesta pouka oglašenima). Tako i sveti Ipolit Rimski kaže da će Antihrist u početku biti „krotak, tih, mio, ništeljubiv, te će ga, videći takve njegove dobrodetelji, ljudi postaviti za svog cara govoreći kako će se teško naći tako dobar čovek u rodu ljudskom. Jevreji će se ponadati da će on obnoviti njihovo carstvo. A posle toga on će se uzneti srcem i postati surov, nemilostiv i nečovečan“.
Najstrašnije je upravo to što većina ljudi od početka neće prepoznati Antihrista te će mu se pokloniti. Zbog čega će bit tako? To objašnjava Sveti Pavle:. zato što ne primiše ljubav istine da bi se spasli. i zato će im Bog poslati silu obmane da veruju laži (2. Sol. 2,10-11).
Pašće u tu zabludu i pokloniće se Antihristu oni koji izgube u svome srcu čulo istine, čije se srce razvrati i usprotivi svemu što ne povlađuje njegovim strasnim željama i grehovnom ukusu.
I pokloniće mu se svi koji žive na zemlji čija imena nisu napisana u Jagnjetovoj knjizi života (Otkr. 13,8). Pokloniće se zveri, govoreći: Ko je kao zver? Ko može sa njom ratovati? (Otkr. 13,4).
Zato za pravoslavnoga hrišćanina, koji veruje u bogootkrivenost Svetoga Predanja i Pisma i priznaje ih, nema i ne može biti ikakve sumnje u to da će Antihrist doći- da će doći svetski pogubni vladar i tiranin, čije će sve sile, sposobnosti, misli i dela biti nadahnuta zlom bez obzira na spoljašnju blagovidnost, i usmerene na iskorenjivanje istinskoga dobra i sejanje zla. Sa satanskom gordošću on će se preuznositi iznad Boga, odbacujući i zatirući svaku religiju, a osobito hrišćanstvo, gaziće i uništavati svaku svetinju i kako božanske tako i ljudske zakone.
Važan predznak skoroga Antihristovoga dolaske biće, po rečima Svetog Apostola Pavla, uzimanje onoga što ga zadržava i onoga koji sad zadržava (2. Sol. 2,6-7). Sveti Oci su pod „onim što zadržava“ razumevali romejsku imperiju, a pod onim „koji zadržava (drži)“ – romejske careve. U širem smislu, pod time se podrazumevao zakonski državni poredak na zemlji i njegovi predstavnici – zakoniti gospodari, ako oni koji obuzdavaju na zemlji projavu zla. Veliki Oci i ugodnici Božji naše Ruske Crkve shvatali su pod time rusku carevinu i ruske gospodare, kao zakonite pravoprejemnike rimske, a potom i vizantijske carevine. („Moskva – Treći Rim“). Ako se primeti da je Rusija, nakon pada Vizantije, ostala kao jedina moćna država koja je predstavljala pravi bedem jedine istinite pravoslavne vere na zemlji, a da su ruski gospodari bili – jedini pokrovitelji i zaštitnici Pravoslavne Crkve u celom svetu, takvo se tumačenje čini potpuno razumnim i prirodnim.
Upravo tako mislio je i veliki pravednik, molitvenik i čudotvorac našeg vremena, prisnopamjatni protojerej otac Jovan Kronštatski, čijih se 125 godina od rođenja navršava 19. oktobra ove godine. Mnoštvo nadahnutih, plamenih njegovih propovedi, naročito iz poslednjih godina života, posvećeno je temi odstupništva, koje se pred pravednikom otkriveno savršavalo kod nas u Rusiji, koja srlja u bezdan bezbožja i zločešća. On nije govorio da se „ne dešava ništa posebno“, čega je, tobože, „bilo i pre“, kako neki kažu čak i sada, nakon svih užasa koji su pogodili naši Otadžbinu. On je posvećeno upozoravao ruski narod na kaznu Božju koja mu neminovno preti zbog bogoodstupništva, proričući uskoro zatim i Antihristov dolazak.
„Mi živimo u užasnim vremenima, poslednjim kako se čini – govorio je u propovedi od 13. februara 1907. – i, premda dan i čas budućeg Strašnog Suda nikome od žudi nisu znani, vide se već znaci njegovoga bliženja, na koje je ukazivano u Evanđelju. Zato svi treba da su pripravni za sveopšti sud i da žive u pokajanju, ljubavi i čineći dobra dela“. „Usrdno se podvizivajte, braćo, radi svoga spasenja, kako vas poslednji dan ne bi zatekao gde spavate!“
A evo gde jasno govori o Antihristu i o tome koga treba razumevati pod „onim koji zadržava“.
„Posredstvom državnih ličnosti Gospod štiti zemna dobra i osobito dobro Crkve Svoje, ne dopuštajući bezbožnim učenjima, jeresima i raskolima da je smućuju. I najveći zlikovac svetski, koji će se javiti u poslednje vreme, Antihrist, neće moći da se pojavi među nama zahvaljujući samodržavnoj vlasti, koja zadržava mrsko bezbožničko učenje. Apostol kazuje de se Antihrist neće pojaviti na zemlji dotle, dok bude postojala samodržavna vlast. Jer tajna bezakonja već dejstvuje, ali neće se ispuniti sve dok se ne ukloni onaj koji sada zadržava. i tada će se javiti bezakonik kojega će Gospod Isus ubiti duhom usta Svojih (2. Sol. 2,7-8) („Nove besede, izgovorene 1902.“, izdate 1903. godine, str. 4). A u drugoj propovedi, izgovorenoj iste godine, Otac Jovan odlučan je: „Kada se uzme onaj koji zadržava (samodržac), doći će Antihrist“
Šta tome dodati?
Koji ima uši da čuje, neka čuje!
Ne varajmo se da ne živimo u strašno vreme i nemojmo se bezumno predavati lakomislenosti, zatvarajući oči pred jasnim znamenjima koja se svakim danom sve više umnožavaju i živo svedoče o tome da smo na pragu večnosti.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *