NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Žitija svetih » SVETA MATRONA MOSKOVSKA

SVETA MATRONA MOSKOVSKA

 
>
 
PROSLAVLJANJE BLAŽENE STARICE MATRONE
 
Drugoga maja 1999. godine, dogodilo se ono što su pravoslavni ljudi odavno očekivali: u liku svetih je bila proslavljena blažena starica Matrona Moskovska – Matrona Dimitrijevna Nikonova. Mesec dana je trajao rad Sinodske Komisije za kanonizaciju svetih, koja je po blagoslovu Njegove Svetosti razmatrala pitanje o proslavljenju pravedne Matrone. Razmotrivši podvižnički život blagočestive Matrone Dimitrijevne Nikonove, narodno poštovanje i čudesa, komisija nije našla prepreke za njeno proslavljenje u liku mesno poštovanih svetih.
U to majsko jutro, ka Sveto-Pokrovskom manastiru, hrlili su ljudi iz cele Moskve, Podmoskovlja i drugih gradova i oblasti. Mnogi su nosili cveće. Manastirska porta se ispunila narodom, ali ni izdaleka nije mogla da primi sve koji su došli. U ponoć, u donjoj crkvi Pokrovskog sabora, bila je odslužena rana liturgija, a zatim i poslednji parastos Matronuški. Većina bogomoljaca je ostala u manastiru cele noći, kako bi učestvovala u svečanom proslavljanju blažene.
Pred očima je rastao red onih koji su želeli da se poklone časnim ostacima Matronuške, od toga dana nazvanim svetim moštima, – red je počinjao na sredini manastirske porte, obavijao polovinu Pokrovskog sabora, i tek tada se ulivao kroz crkvena vrata. Onima koji su išli na kasniju liturgiju, desetine ljudi iz reda davali su sveće: „Molimo vas, upalite ih tamo kod moštiju.“ Praznično bogosluženje je odslužio Svjatjejši Patrijarh Moskovski i sve Rusije Aleksije 2. sa saborom arhijereja i mnoštvom duhovnika. Pred početak liturgije duhovnici su uneli u hram, pokriven crvenim pashalnim pokrivalom, kivot sa časnim ostacima blažene starice, koji je postavljen sa desne strane u soleji.
Na tom bogosluženju, poslednji put se saborno uznosila molitva za upokojenje duše, blažene uspomene, rabe Božje Matrone, poslednji put se vozglašavalo njoj sa „vječnaja pamjat“. Zatim je Njegova Svetost sa amvona oglasio Odluku o kanonizaciji u liku mesno poštovanih svetih, pravedne Matrone Moskovske.
 
ODLUKA
Patrijarha Moskovskog i sve Rusije
o kanonizaciji u liku mesnopoštovanih svetih blažene Matrone Moskovske
(Nikonova Matrona Dimitrijevna, 1881 – 1952)

 
Veliki sabor ugodnika Božjih, vernih čeda Ruske Pravoslavne Crkve 20. veka, koji su svojim životnim podvigom proslavili Boga, ni sada nas ne ostavlja bez molitvenog zastupništva pred Prestolom Svevišnjeg. U godinama proganjanja, uništavanja pravoslavnih svetinja i razaranja duhovnih temelja života ruskog čoveka, Gospod je po Svom neizrecivom milosrđu proslavio izabranike Svoje – sveštenomučenike, ispovednike, podvižnike vere, blagočestive mirjane, koji su se razgoreli blistavim ognjem ljubavi prema Bogu i bližnjemu, svedočeći o Božanstvenoj Istini i Pravdi Božjoj.
Matrona Dimitrijevna Nikonova, rodila se u Tulskoj oblasti, u bogobojažljivoj hrišćanskoj porodici. Budući slepa od rođenja, ona je još u mladosti dobila od Boga dar duhovnog viđenja, pronicanja u tajne Promisla Božjeg. Blagodat, koja je počivala na njoj, projavila se u daru molitava, duhovnog rasuđivanja, rukovođenja, prozorljivosti. Njoj su se od najranijih dana obraćali za savete i pomoć, u početku mesni žitelji, a zatim su dolazili i iz drugih krajeva.
Godine 1925, Matrona odlazi za Moskvu, koja postaje mesto njenog podvižničkog služenja i pravedne končine. Proganjana od bezbožnika, Matrona je bila prinuđena da često menja mesto stanovanja, nalazeći utočište u domovima verujućih. Neprekidna reka ljudi slivala se Matronuški, žudeći za duhovnim izlečenjem, poukama, molitvenom pomoći. Po njenim molitvama dešavala su se isceljenja nemoćnih, raslabljenih, stradajućih od duševnih i telesnih bolesti. Njena proročanstva i predskazanja, mnogim ljudima su pomogla da izbegnu opasnosti i smrt, da pronađu pravi put u složenim okolnostima. Do naših dana su sačuvana mnogobrojna svedočanstva o tim čudesnim događajima.
Posle njene pravedne končine, 1952. godine, na grob pravedne Matrone, na Danilovskom groblju, dolazilo je mnoštvo ljudi. Poštovanje preminule je raslo, događala su se čudesa i isceljenja.
Ovim odlučujemo:
1. Pribrojati liku pravednih, za mesno crkveno poštovanje, u gradu Moskvi i Moskovskoj eparhiji, staricu Matronu Moskovsku.
2. Časni ostaci blažene Matrone Moskovske, koji počivaju u Sveto-Pokrovskom stavropigijalnom manastiru grada Moskve, od sada se nazivaju svetim moštima i ukazuje im se zasluženo poštovanje.
3. Blažena Matrona Moskovska se ima praznovati na dan njenog predstavljenja – 19. aprila (2. maja).
4. Sastaviti posebnu službu novoproslavljenoj blaženoj Matroni Moskovskoj, a dok se takva ne sastavi, koristiti opštu za pravednike.
5. Oslikati novoproslavljenoj blaženoj Matroni Moskovskoj ikonu za poklonjenje, saglasno odlukama Sedmog Vaseljenskog Sabora.
6. Štampati žitije blažene Matrone Moskovske radi poučavanja i pobožnosti čeda crkvenih.
7. Sa ovim našim odlukama upoznati klirike i vernike pravoslavnih parohija i manastira grada Moskve i Moskovske eparhije.
 
Patrijarh Moskovski i Sve Rusije Aleksije II
2. maja 1999. godine

 
Pod crkvenim svodovima razlegli su se glasovi mladih pojaca, koji su prvi otpevali tropar svetoj starici Matroni. Zajedno sa Poglavarom Ruske Pravoslavne Crkve, svi prisutni u hramu su pevali: „Veličamo te, sveta pravedna blažena Matrono, i poštujemo svetu uspomenu tvoju…“
Ulaz u neveliki gornji hram Pokrovskog manastira toga dana je bio ograničen – većina ljudi je ostala izvan zidova sabora, slušajući preko zvučnika prenos Patrijaršijskog bogosluženja. Dan je bio tmuran i hladan, tri puta je počinjao da pada grad, no stremljenje ljudi da se dotaknu svetinje, da budu učesnici velikog duhovnog slavlja, bilo je jače od prirodne potrebe da se sklone od nepogode. Oko podne su se kroz niske guste oblake neočekivano probili zraci sunca. Njegovi zraci su obasjali utišali narod, zabljesnuli crvenu, pashalnu, svešteničku odeždu, u kojoj je na stepenice Pokrovskog sabora izašao arhiepiskop Istrinski Arsenije, da bi pričestio Svetim Hristovim Tajnama one koji su se molili na ulici jer nisu mogli ući u manastirsku portu.
Posle liturgije, Arhijerej je sa saslužujućim sveštenstvom, sišao u donju sabornu crkvu. Tu, kraj kivota sa moštima blažene starice, oni su odslužili prvi moleban novoproslavljenoj svetiteljki. Odmah posle toga, Svjatjejši Patrijarh je osvetio temelje za ponovnu izgradnju manastirske zvonare, koja je bila porušena u godinama bogoborstva. U crkvenoj porti, on se obratio svojoj pastvi, pozdravljajući je s proslavljenjem blažene starice Matrone Moskovske, „koja je, verujem, bila i biće molitvenica za naš mnogostradalni narod, za našu Svetu Crkvu, za Otadžbinu našu“.
Još jedna zvezda je zasijala na crkvenom nebu, još jedna ugodnica Božja pridružila se skupu svetih zastupnika za naš Prvoprestoni grad, za sav pravoslavni narod. Neprekidna kolona pravoslavnih ide ka Sveto-Pokrovskom manastiru da se pokloni blaženoj, verujući u silu njenog blagodatnog zastupništva. Njena pomoć ljudima se ne prekida, i o njoj saznaje sve više i više ljudi.
 
Proslavljenje Svete Matrone U Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi
U septembru 1999. godine u Beograd je, radi učešća na Skupu slavista u Vukove dane, stigla blagočestiva Moskovljanka Natalija Maslenjikova, profesor Moskovskog univerziteta. Ona je donela knjižicu „Žitije i čudesa Svete Pravedne Blažene Matrone Moskovske“ i ikonicu sa njenim likom. Tako je pravoslavni Beograd saznao za tu novu veliku podvižnicu Božiju.
U nedelju svih Svetih na ruskoj zemlji proslavljenih 19. juna / 2. jula 2000. godine Preosvećeni Episkop Bački dr. Irinej (Bulović) služio je svetu arhijerejsku Liturgiju i moleban Blaženoj Matroni Moskovskoj u Sveto-Trojičkom hramu Podvorja Moskovskog Patrijarhata u Beogradu. Za ovo praznovanje Starešina Podvorja Moskovske Patrijaršije u Beogradu, jerej Vitalije Tarasjev, doneo je iz Pokrovskog manastira u Moskvi ikonu Blažene Matrone i sveto ulje sa njenih moštiju.
Tako se molitveno poštovanje Svete Matrone Moskovske pravoslavnim narodom proširilo i među srpskim.
Za posmrtna čudotvorenja blažene Matrone, koja su stigla pred Komisiju za kanonizaciju, mi smo saznali iz mnogobrojnih pisama, od kojih se mnoga navode u sledećem poglavlju knjige. Verujemo da će se posle kanonizacije niska tih svedočanstava umnožiti, i mi ćemo moći (ako Bog da!) da ih objavimo u sledećem, dopunjenom izdanju ove knjige.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *