NASLOVNA » PITANJE PASTIRU, Sveštenstvo i monaštvo » Sveštenik

Sveštenik

Pitanje:
Skoro dvadeset godina sam u Crkvi. U početku nisam redovno išao u Crkvu, ali zahvaljujući jednom svešteniku kod koga sam krenuo da se ispovedam, postim i pričećujem, danas hvala Bogu ne preskačem Svetu Liturgiju, osim ako nisam sprečen zbog bolesti ili posla. Poslednjih godina taj sveštenik je prezauzet, jer je postao starešina Crkve, više ne ispoveda niti ima nekog kontakta sa vernicima. Umesto njega imamo divnog mladog sveštenika, koji ispoveda ljude, besedi na Liturgiji, uči narod, ima strpljenja da popriča sa svima i narod ga mnogo voli i poštuje. Međutim tom mladom svešteniku starešina neopravdano zamera da nema poslušanja. Mi, kao verni narod, vidimo da se čovek maksimalno trudi da sveštenički čin dostojno obavlja. Starešna u njega nema poverenja, a ja sam se razočarao u starešinu, jer se bavi Crkvom kao sa firmom, koja ima prihode i rashode. Od naroda se potpuno odvojio. Žao mi je što je tako, jer se loša atmosfera prenosi i na vernike. Verujem da on nije ni svestan toga. Mogu i dalje da ćutim, ali me to izjeda, a isti osećaj imaju i moja braća, koja su dugo u Crkvi. Žale se na tog sveštenika, jer jedno priča a drugo radi. Da li da mu otvoreno kažem da se ispravi i da bude ponovo onaj stari dobri popa. Mislim da bi se naljutio i zato ćutim.
Borivoje


Odgovor:
Dragi brate, ti verovatno živiš u većem mestu, gde je jedna crkva, a više sveštenika. To znači da ima dosta vernika i da je parohijski i bogoslužbeni život dosta razvijen. No, pored toga što je parohija duhovna zajednica vernih, koji žive na toj teritoriji, Crkvena opština ima i svoju infrastrukturu, koju treba održavati. Vaša parohija ima svoj hram, portu, parohijski dom a više sveštenika. Ako to vaša generacija nije podigla, ona je dužna da to održava i po potrebi proširuje, nadograđuje. Neko mora o tome da vodi brigu. Na prvom mestu to je starešina hrama, a onda i Crkveni odbor (tzv. Privremeno poverenstvo) . Sigurno da sveštenik, koji ti je bio i prvi duhovnik, nije baš rado prihvatio dužnost starešine hrama, na koju ga je postavio nadležni episkop. I njemu bi bilo lakše da služi, ispoveda, posećuje vernike i brine samo o njihovim dušama. Sada je on odgovoran i za materijalno obezbeđenje parohije. Ne gleda on crkvu kao preduzeće, već je potpuno svestan da jedna parohija, kao duhovna zajednica, može funkcionisati ako pored ostalog, ima i odgovarajuće materijalne uslove. Isto onako kako je domaćin kuće odgovoran, ne samo za vaspitanje dece, već i za njihove materijalne potrebe, da imaju dovoljno odeće i hrane, školskog pribora i mnogo toga drugoga, kako bi porodica mogla normalno da živi i da se razvija. Nemoj misliti da je njemu lako, s obzirom da pored dužnosti starešine hrama i odgovarajućih obaveza, on i nadalje ima svoju parohiju. No, na vašu sreću i da se duhovni život ne bi prekidao, Bog vam je preko nadležnog episkopa, poslao „divnog mladog sveštenika, koji ispoveda ljude, besedi na Liturgiji, uči narod, ima strpljenja da popriča sa svima i narod ga mnogo voli i poštuje“. Znači, duhovni život u parohiji ničim nije uskraćen, a možda je mlađi sveštenik još agilniji od sadašnjeg starešine hrama. Dragi brate, budi sa ostalom braćom, aktivnim vernicima, srećan što vam je Bog dao takvog mladog duhovnika i nastojte da mu se poveravate, da mu budete vredni i verni satrudnici. Nemojte, najpre među sobom, a onda i pred tim divnim mladim sveštenikom, da ogovarate i činite primedbe na račun starešine hrama. Time nećete doprineti parohijskoj, a pogotovo liturgijskoj, zajednici u vašem mestu. Želio bih tebi i tvojoj duhovnoj braći, da dam savet Svetog apostola Pavla, koji je on uputio vernicima u Korintu: „Molim vas pak, braćo, imenom Gospoda našeg Isusa Hrista da svi isto govorite i da ne budu među vama razdori, nego da budete utvrđeni u istom razumu i istoj misli“ (1. Korinćanima 1, 10, pročitaj i dalje do stiha 17) . A to što primećuješ da stariji sveštenik, sada starešina hrama, „nema poverenja u mladog sveštenika“, to će njih dvojica usaglasiti, a ako ne budu mogli sami, pozvaće u pomoć arhijerejskog namesnika, a konačno, ako bude trebalo i samog episkopa. Verujem da mladi sveštenik o tome ne razgovara sa vama, ne žali se svojim duhovnim čedima, već za sve nesuglasice traži odgovor i pomoć na pravom, redovnom mestu. Pročitaj o tome u Jevanđelju po Mateju, glava 5, stih 23 i dalje. Mir u duši i mir sa svima u parohijskoj i evharistijskoj zajednici želi ti o. Dušan

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *