Свештеник

Питање:
Скоро двадесет година сам у Цркви. У почетку нисам редовно ишао у Цркву, али захваљујући једном свештенику код кога сам кренуо да се исповедам, постим и причећујем, данас хвала Богу не прескачем Свету Литургију, осим ако нисам спречен због болести или посла. Последњих година тај свештеник је презаузет, јер је постао старешина Цркве, више не исповеда нити има неког контакта са верницима. Уместо њега имамо дивног младог свештеника, који исповеда људе, беседи на Литургији, учи народ, има стрпљења да поприча са свима и народ га много воли и поштује. Међутим том младом свештенику старешина неоправдано замера да нема послушања. Ми, као верни народ, видимо да се човек максимално труди да свештенички чин достојно обавља. Старешна у њега нема поверења, а ја сам се разочарао у старешину, јер се бави Црквом као са фирмом, која има приходе и расходе. Од народа се потпуно одвојио. Жао ми је што је тако, јер се лоша атмосфера преноси и на вернике. Верујем да он није ни свестан тога. Могу и даље да ћутим, али ме то изједа, а исти осећај имају и моја браћа, која су дуго у Цркви. Жале се на тог свештеника, јер једно прича а друго ради. Да ли да му отворено кажем да се исправи и да буде поново онај стари добри попа. Мислим да би се наљутио и зато ћутим.
Боривоје


Одговор:
Драги брате, ти вероватно живиш у већем месту, где је једна црква, а више свештеника. То значи да има доста верника и да је парохијски и богослужбени живот доста развијен. Но, поред тога што је парохија духовна заједница верних, који живе на тој територији, Црквена општина има и своју инфраструктуру, коју треба одржавати. Ваша парохија има свој храм, порту, парохијски дом а више свештеника. Ако то ваша генерација није подигла, она је дужна да то одржава и по потреби проширује, надограђује. Неко мора о томе да води бригу. На првом месту то је старешина храма, а онда и Црквени одбор (тзв. Привремено поверенство) . Сигурно да свештеник, који ти је био и први духовник, није баш радо прихватио дужност старешине храма, на коју га је поставио надлежни епископ. И њему би било лакше да служи, исповеда, посећује вернике и брине само о њиховим душама. Сада је он одговоран и за материјално обезбеђење парохије. Не гледа он цркву као предузеће, већ је потпуно свестан да једна парохија, као духовна заједница, може функционисати ако поред осталог, има и одговарајуће материјалне услове. Исто онако како је домаћин куће одговоран, не само за васпитање деце, већ и за њихове материјалне потребе, да имају довољно одеће и хране, школског прибора и много тога другога, како би породица могла нормално да живи и да се развија. Немој мислити да је њему лако, с обзиром да поред дужности старешине храма и одговарајућих обавеза, он и надаље има своју парохију. Но, на вашу срећу и да се духовни живот не би прекидао, Бог вам је преко надлежног епископа, послао “дивног младог свештеника, који исповеда људе, беседи на Литургији, учи народ, има стрпљења да поприча са свима и народ га много воли и поштује”. Значи, духовни живот у парохији ничим није ускраћен, а можда је млађи свештеник још агилнији од садашњег старешине храма. Драги брате, буди са осталом браћом, активним верницима, срећан што вам је Бог дао таквог младог духовника и настојте да му се поверавате, да му будете вредни и верни сатрудници. Немојте, најпре међу собом, а онда и пред тим дивним младим свештеником, да оговарате и чините примедбе на рачун старешине храма. Тиме нећете допринети парохијској, а поготово литургијској, заједници у вашем месту. Желио бих теби и твојој духовној браћи, да дам савет Светог апостола Павла, који је он упутио верницима у Коринту: “Молим вас пак, браћо, именом Господа нашег Исуса Христа да сви исто говорите и да не буду међу вама раздори, него да будете утврђени у истом разуму и истој мисли” (1. Коринћанима 1, 10, прочитај и даље до стиха 17) . А то што примећујеш да старији свештеник, сада старешина храма, “нема поверења у младог свештеника”, то ће њих двојица усагласити, а ако не буду могли сами, позваће у помоћ архијерејског намесника, а коначно, ако буде требало и самог епископа. Верујем да млади свештеник о томе не разговара са вама, не жали се својим духовним чедима, већ за све несугласице тражи одговор и помоћ на правом, редовном месту. Прочитај о томе у Јеванђељу по Матеју, глава 5, стих 23 и даље. Мир у души и мир са свима у парохијској и евхаристијској заједници жели ти о. Душан

Comments are closed.