СУЗЕ ЗА СВЕТ – САВРЕМЕНИ ГРЧКИ СТАРЦИ I Старац Тихон, Старац Пајсије и Старац Порфирије

СТАРАЦ ПОРФИРИЈЕ
 
Разговори са пријатељима из Грчке и са Кипра – Увод
 
Јеромонах Атанасије (из св. манастира Ватопеда. Старешина Св. Горе од 1. 6. 1991. до 31. 5. 1992; сада игуман св. манастира Панагија Махера на Кипру); разговор је забележен пет дана након престављења старца Порфирија.
К. Ј. – Један од најзнаменитијих стараца нашег времена, старац Порфирије, упокојио се на Светој Гори, у Кавсокаливији, у којој је и започео његов монашки живот. Желео бих да вас замолим, оче Атанасије, да нам кажете неколико речи о последњим часовима овоземаљског живота овог светог старца.
О. А. – Свети скит у Кавсокаливији један је од најдаљих и најнеприступачнијих скитова на Светој Гори и старац Порфирије је овде примио монашку схиму.
Разликујући се од других по својим великим благодатним даровима, предвидео је и своју смрт. Због тога се и вратио на Свету Гору како би се ту окончао његов живот.
И заиста, у недељу увече 1. децембра 1991, његово здравље је почело да се погоршава. Стога је сазвао своју сабраћу и подстицао их да се моле да се његов живот што пре оконча, како би душу предао Богу.
Сви оци су се окупили у један сат ујутро и започели да се моле и читају Канон на исход душе, како је захтевао старац Порфирије. Након тога се он сам, како су ми причали присутни оци, јавно исповедио пред свима њима. Када му је свештеник прочитао опроштајну молитву, он је у 4:31 ујутро 2. децембра 1991. предао своју душу Богу.
Истога дана примио је св. причешће тако да је био потпуно спреман. Два дана раније, знајући да напушта овај свет, замолио је да га нико не узнемирава. Није више примао посетиоце нити телефонске позиве. Били су присутни једино оци који су служили његовим потребама.
К. Ј. – Ви сте, оче Атанасије, рекли да је знао за своју смрт. На основу чега то знамо?
О. А. – Свим оцима који су долазили да га посете у Кавсокаливији говорио је да се припрема за одлазак са овог света. Затражио је од њих да се моле како би могао дати добар одговор пред Страшним судом Христовим. То је била фраза коју је често користио. Опростио се са свим оцима који су дошли да га посете. Говорио је да напушта овај свет и да су му потребне њихове молитве. “Молите се, молите се”, говорио им је. Оно што га је бринуло било је његово појављивање пред Богом.
К. Ј. – Сада ћемо говорити о великим даровима које је старац Порфирије примио од Бога.
О. А. – Старац Порфирије је, поред осталог, у великој мери поседовао како дар расуђивања, тако и дар прозорљивости. Могао је да се загледа у душу сваког човека и у оно што га брине, у проблем са којим се суочава и посебан циљ због чега је човек дошао код њега да би га посаветовао. Видео је ствари које ће се десити у будућности или оно што се десило у прошлости.
Као што је и сам говорио, Божија благодат би му показала места, грађевине, лица, ствари и догађаје. Он би их видео као да се налазе испред њега. Током последњих година живота био је слеп. Није могао да види физичким очима; могао је да види једино очима душе.
К. Ј. – Имао сам велики благослов да познајем старца Порфирија. Још од нашег првог сусрета осећао сам да овај свети човек, још док је био у овом животу, уистину живи у два света. Када сам чуо вест о његовом упокојењу, знао сам да се једноставно удаљио.
О. А. – Старац Порфирије је, као и сваки човек испуњен благодаћу, достигао такав степен присности са Богом да је могао умрети кад год то пожели, као што се прича и за св. Василија.
Верујем да се исто догодило и са старцем Порфиријем. Такав утисак је остављао на свакога ко би му приступио. То се и мени догодило. Сваки пут када бих га видео, рекао бих да сам пред собом видео физички мртвог човека. Па ипак, био је то човек зачуђујуће бистрине и са изненађујућим способностима прорицања и прозорљивости.
Ту врсту дара човек добија након велике духовне борбе и након очишћења живота. Задобија га највећим смиреноумљем и потпуном љубављу према Богу. Човек тада постаје оруђе у рукама Божијим. У таквом човеку нема више ничега што би нас подсећало на човеково пало стање.
К. Ј. – О. Атанасије, да ли се може рећи да се старац Порфирије, након што је достигао тај степен светости, налази у “облаку светитеља?”
О. А. – Извесно је да ми то можемо да кажемо јер је то саборна свест Цркве већ изрекла. Сви који су га знали сведоче и исповедају светост тог човека. Обиље чуда која је сатворио сведоче да је свет, један од светитеља наше Цркве.
Старац Порфирије је био откровење за сваког човека који би му пришао. То се дешавало и неправославнима. Желео бих да вам испричам једну карактеристичну причу.
Једном, док смо боравили у Новом скиту, угостили смо римокатоличког монаха који је дошао у посету Светој Гори да би научио нешто више о томе како живе монаси, о подвижништву и општем уређењу на Атосу. Причали смо му о старцу Порфирију и када је допутовао у Атину, отишао је да га посети.
Када га је старац Порфирије угледао, започео је, ништа га не питајући, да описује његов манастир у Италији и тамошњи начин живота. Описао је чак и суседни, женски манастир. Видео је све монахе и монахиње који тамо живе и свакога од њих споменуо по некој посебној појединости.
Монах је дословно био запрепашћен јер му се тада први пут у животу догодило да сретне таквог човека. Када се вратио на Свету Гору, рекао нам је: “Ако би ми неко причао о овоме, да је чуо и видео ове ствари, ја не бих веровао. Како је могуће да овај човек, који живи у Грчкој, детаљно опише наш манастир у северној Италији, да ми исприча све те детаље, да ми прича о монасима, о монахињама, и то о свакоме од њих појединачно?” На питање како је у стању да види све те ствари, старац Порфирије је, по казивању овог монаха, одговорио: “Благодат Божија открива тајне нама, православнима.”
К. Ј. – Диван је Бог у светима Својим.
О. А. – Као што сам вам већ рекао, имао сам велики Божији благослов да више пута сусретнем старца и да изблиза посматрам догађаје у његовом чудесном животу. Навешћу вам, као пример, један од њих.
Једног дана смо се довезли чамцем да посетимо старца у Кавсокаливији. Био је болестан и могли смо да га посетимо само накратко; једва да смо и разговарали, а онда нас је замолио да одемо. Будући да смо дошли само по његов благослов, одлучили смо да истога часа напустимо Кавсокаливију.
Док смо напуштали келију и полазили према главној цркви (која се налази на око десетак минута хода), придружио нам се један од монаха. Мислио је да смо узрујани јер нас је старац замолио да одемо. У једном тренутку је рекао: “Останите још мало; сада је јутро и старац се изјутра обично не осећа добро. Много му је боље поподне. Верујем да ће поподне бити у стању да вас прими, тако да ваш долазак неће бити узалудан.”
Чим је то рекао, зазвонио је телефон тамо где смо се налазили, поред Цркве. Управитељ се јавио и позвао старчевог ученика који нам се придружио, као што сам већ рекао. Старац Порфирије је желео да разговара са њим. И заиста, он је отишао до телефона и јавио се. Чуо је да старац Порфирије каже: “Зашто си рекао посетиоцима да остану до поподнева јер ћу се боље осећати и бити у стању да разговарам са њима, када сам им ја већ рекао да оду? Поподне ће море бити узбуркано и они неће моћи да оду.” Ми смо, наравно, послушали и одмах кренули. И заиста, убрзо након тога море је постало немирно и ми бисмо, да смо се тада нашли у чамцу, били у великој опасности.”
К. Ј. – То је један од догађаја какви указују на висину коју је старац досегао. Све то бива зато да бисмо видели како говори вера. “Верујем ономе што ми је речено.”