СУЗЕ ЗА СВЕТ – САВРЕМЕНИ ГРЧКИ СТАРЦИ I Старац Тихон, Старац Пајсије и Старац Порфирије

ПОСЛАНИЦЕ
 
ПОВРАТАК БОГУ СА ЗЕМЉЕ НА НЕБО
 
Добри Бог је створио анђеле, али су неки од њих својом гордошћу постали демони. Потом је Бог створио човека да попуни број палих анђела. А и демоне је оставио слободнима до извесног степена и времена, да би нам својим злом помогли у полагању испита на земљи, како бисмо прешли у вечни небески живот. Све док живи, човек има право на духовне испите. Међустање не постоји.
Потрудимо се, дакле, да створимо барем духовну основу за прелазак у рај.
***
Свако ко се духовно бори ратује против непријатеља
– ђавола, и природно је да буде узнемираван од њега. Човек који буде победио умног непријатеља биће овенчан од Христа.
***
Искуство се обликује од огња демона које трпи војник Христов у духовној борби. Пре него што почне борбу непријатељ започиње бомбардовање помислима. Молитва Исусова је најбоље оружје против помисли непријатеља.
***
Духовни напредак подвижника не зависи од доброг духовног оца, него од чистих помисли послушника.
***
Послушник који усваја нечисте помисли о свом старцу, губи поверење и разара самог себе, као што се руши и свод без главног стуба који је ослонац.
***
Да би се очистили ум и срце човек мора не само одбацити лукаве помисли, него уопште не сме мислити зло, већ да делује једноставно и смирено и да се ревносно бори.
***
За све оне који се труде да сачувају душевну и телесну чистоту највећу духовну моћ имају чисте помисли; већу од сваке вежбе, поста, бдења итд.
***
Природни рат тела одступа пред постом, бдењем, молитвом, уколико не постоји гордост.
***
Ако лукава помисао уђе у сарадњу са старим човеком, чини двоструко зло души; као и сам ђаво, уколико сарађује са човеком учини двоструко више зла свету.
***
Све богохулне помисли су од ђавола а не од човека.
***
Богохулним мислима ђаво, углавном, и мучи осетљиве људе, не би ли их растужио и довео до очајања.
***
Богохулне помисли су као авиони који нас узнемиравају својом буком иако то нећемо, а не можемо да их спречимо. Противавионска артиљерија је певање псалама, јер је то уједно и молитва Христу и одстрањивање ђавола.
***
У почетку духовног живота подвижник одгони зле помисли духовним занимањима, непрестаном молитвом и преданим подвигом. После тога долазе само добре помисли. Потом престају и добре помисли, а следи осећај празнине. На крају се човеку јавља божанско просветљење.
***
Човек Божји познаје лукавога, док лукави не зна добре помисли људи.
***
Највећа болест нашег времена су сујетне мисли људи у свету, а које доносе само мучење. А излечење, душевни мир са вечношћу, може дати само Христос. Довољно је да се човек покаје и окрене Христу.
***
Велики грешник има и изобилну грађу за смирење, а право смирење привлачи божанску благодат. Да би је сачувао, довољно је да човек непрекидно избегава поводе и узроке који воде губитку благодати.
***
Пустиња много помаже у сатирању душевних страсти, јер и коров се у пустињи осуши, а у блату (страсти) буја као трска.
***
Немојте се дивити онима што стижу до месеца, него онима који избегавају светски начин размишљања и радосно се приближавају Богу.
***
Човек који се удаљава од Бога не налази душевни мир чак ни у овом привременом животу, нити у вечном. Јер, ко не верује у Бога и живот вечни, остаје неутешан и у овом животу, осуђујући своју душу заувек.
***
Онолико колико се људи удаљавају од једноставног, природног живљења и одлазе у раскош, толико умножавају незадовољство. И колико напредује сјај овога света толико се губи радост и природни људски осмех.
***
Бог је безгранични ум, а човек је умом сродан Богу и умом Богу приступа. Бог је безгранична љубав и човек доживљава Бога чистим срцем. Бог је једноставан и човек скромношћу верује, а бори се смирено и постојано живи тајне Божје.
***
Године пролазе и људи старе, зато немојте седети на раскрсници. Изаберите крст према вашој савести и изађите на један од два пута наше Цркве, и следујте Христу у распећу ако хоћете да се васкрсно обрадујете.
***
Људски крстови су скоро крстићи који помажу у спасењу душе. Христов крст је био много тежи јер Господ своју божанску моћ није употребио за самог себе.
***
Најбољи лек за свако искушење јесу велика искушења са нашим ближњима, довољно је само да их ставимо пред нас.
***
Исус је сладчајши, и кад неко пренесе горчину свог бола на Христа, горчина се претвара у сладак напитак.
***
Хоћеш да твоја молитва постане молитва срца да би од Бога била примљена? Учини да бол твог ближњег постане твој бол. И један уздах срца за ближњим доноси повољне исходе. Божанско потврђивање примљене молитве је божанска утеха коју човек осећа после молитве.
***
Тиха ноћна молитва веома помаже својим миром и пуно доприноси нашем духовном узрастању, као што је и блага ноћна киша најкориснија за развој биљака.
***
Сан по заласку сунца је веома повољан за тело. Али и бдење по заласку сунца, заједно са ноћном молитвом, врло је корисно за душу.
***
Непрестано окрећите бројанице све док се не одрмзне духовно уље и покрене се духовна машина, да би се срце само молило.
***
Сходно жртви и молитви које човек приноси за себе или свог ближњег, добиће и одговарајућу божанску помоћ.
***
Поверење у Бога да се ништа не дешава по људској вољи и мери, јесте једна трајна мистична молитва са добрим исходом.
***
Онај ко има поверења у Бога сеје славословље и прима божанску радост и вечни благослов. Онај ко сеје незахвалност, незахвалност ће и пожњети, а још намеће и терет на душу.
***
Задовољство живота не осећају они који га доживљавају по мерилима света, него они који га духовно живе, радосно прихватајући и горчину као лековито биље за здравље своје душе, и они се хране само да би одржавали своје тело.
***
Ако је гладан твој ближњи подај му своју храну. А ако нема гладног човека подели храну гладним животињама. Тако ћеш се постом духовно окористити за рај, док јадне животиње немају рај, мада ту има и доброг будући да немају ни пакао.
***
Радост коју човек осећа кад материјално напредује јесте радост људска. Док радост коју човек осећа приликом давања, јесте радост божанска. Божанска радост наступа давањем.
***
Духовна промена која захвата нашу душу заједно са радошћу срца, и то од неке мале милостиње или доброг дела према ближњему, не може нам приуштити ни најбољи кардиолог па макар му дали и врећу долара.
***
Онај ко се из чисте љубави умара за свог ближњег, одмара се овим умором. Док се самољубив и лењ умара и ако седи.
***
Правдољубив човек без обзира који живот води, било да је монах било да је лаик, духовно ће напредовати јер ће се усрдно трудити. Док човек који не стреми никаквом од Бога дарованом усрђу, биће у застоју и у једном и у другом животу.
***
Јадне животиње су боље у понашању од безосећајних људи, јер бивају власништво и добрих и немилосрдних, непристрасно се подвргавају тешким радовима и трпе без роптања и без награде. То значи да су нас надишле у сиромаштву, трпљењу и послушању.
***
Већа је љубав онога ко смирено подноси грехе свог ближњег, него онога ко носи тежак пртљаг своме сапутнику.
***
Прихвати неправду као велики благослов, јер тако добијаш небески благослов. Ипак, немој желети неправду јер то може бити прикривена “племенита” злоба.
***
Кад си обесправљен немој говорити: “Нека га Бог казни”, јер тада притварно “племенито” падаш (а у ствари несвесно проклињеш самог себе).
***
Човек који ти тражи искрен опроштај кад погреши, опрости му добровољно сваки пут кад погреши и присно га воли. А препреденог који ти, тобоже тражи опроштај како би остварио своје намере, а затим и тебе увукао у своја злодела која штете и душама других људи, опрости му седамдесет седам пута, а надаље да га волиш на одстојању и да се молиш за њега.
***
Радосно прихвати неправду ако не штети души. Све што је човек духовнији толико мање права има у овом свету, јер ствари правде чува Христос у небеском животу.
***
Све што се тело више труди за Христа утолико се душа више радује близини Христовој, и помоћ човека својим ближњима биће плоднија јер је тада духовнија.
***
Састрадални човек се ставља на место болесног, моли се, теши, и сам бива награђен од Христа божанском утехом сагласно свом болу. Док, немилосрдни који покушава да заузме место другога, по заузећу бива и сам обузет душевном муком преживљавајући део пакла у свом животу.
***
У нашој љубави према ближњем крије се наша велика љубав према Христу. У нашем побожном поштовању Богородице и светих крије се наше велико страхопоштовање према Христу и Тројичном Богу.
***
Да би човек могао да духовно лети попут ангела, мора да одбаци све своје душевне страсти, а материјално богатство да раздели сиротињи, јер тамо где је материјално богатство тамо је и духовно сиромаштво.
***
Сиромашног човека сажаљева и саосећа са њим чак и разбојник, док богаташа разбојник чини сиромашним на неугодан начин. Добро је да се човек који се руководи јеванђељем Христовим, сам лиши богатства да би наследио Његово Царство небеско.
***
И пошто ће небески живот људи бити анђелски, неки ревносни младићи тај живот започињу овде постајући монаси и живећи девичански, сиромашно и покорно.
***
Једна је ангелска схима монаха и монахиња. “Нема мушког и женског (Гал. 3, 28).
***
Да би се развио монашки начин размишљања у нашем срцу мора претходно наш световни начин размишљања умрети и постати земља. А да би умрле страсти треба размишљати о смрти и суду. Треба ревносно састрадавати Христу који је страдао до смрти да би нас искупио.
***
Добро је да монах умре у покајању, као и да умире у коленопреклоњењу.
***
Онај ко познаје велику вредност анђеоске схиме не стреми другим вредностима. Ако будеш прави монах анђелски ћеш се радовати и на земљи и на небу. У супротном, људи из света ће те исмејати а анђели ће се ожалостити.
***
Монах који живи световно је паћеник и несрећник у животу. А и за Христа ће бити потешкоћа где да га уврсти у другом животу, са монасима или световњацима?
***
Монах је блистање светилника на гори невидљивог за овај свет.
***
Кад монах Христа ради не примећује људе, тада види многе људе и богоподобно помаже молитвом у стварима које нису по људској мери.
***
Монаси су бежична веза устројства наше Цркве, и то је разлог њиховог удаљавања од буке света, не би ли имали бољу везу са Христом у молитви и тако помогли свету.
***
Ако монах надмено пореди себе са световњацима постаће и сам световњак. Ако понизно проси милост Божју и бори се, и сматра све људе добрима и светима, тада опонаша светитеље.
***
Да би се душа духовно обновила човек се мора распети и умртвити страсти, пре свих егоизам који је анархично дете гордости што омета божанску благодат и унаказује човеков лик.
***
Да би монах духовно напредовао треба да запостави логику, да се понизи и служи срцем. А да би монахиња напредовала треба да одстрани завист итд. , да се духовно омужи, а испред да иде здрав разум (разумност) како би контролисала срце.
***
Немојте сматрати губљењем времена духовни рад над самим собом, јер је то претпоставка ваше духовности и стварна помоћ ближњима.
***
Пазите да не бринете о угледу јер он може постати највећи непријатељ вашег тиховања. Оно што је монаху потребно јесте да посебно пази да не створи добар глас о свом духовном животу, јер тако, због похвала света, губи плодове свог труда. А чак и од немарног живота (будући да је пао у очима света), може се изравнати и понеки грех.
***
Кад човек учини добро и то обзнани, и поноси се тиме, одмах га обезвреди и безразложно се умара и мучи.
***
Монах који световно размишља изгледа да је погрешио пут, јер, пошао је за Христом а душа му је још у свету.
***
Монаси који се баве сувише раскошном градњом и световним зидањем показују да су овоземаљски. Цигла – тестера, и нимало облагодаћености божанским умом.
***
Просте зграде и скромне ствари одводе умом монахе у пећине и оскудне испоснице наших светих отаца, што је духовна корист. Док раскошне зграде подсећају на свет и чине монахе световњацима у души.
***
Атонски светитељи су били људи као и ми. Атос је био врлетна планина као и друге планине. Ревносно се подвизавајући наши оци су постали свети и осветили ову планину која је зато названа Светом Гором, и ми смо сад поносни што смо светогорци.
***
Наши оци су осветили пустињу и претворили је у духовну државу, а ми је, на жалост, претварамо у световну државу.
***
Било који световни поредак у монаштву је један велики духовни беспоредак.
***
Немој покушавати, брате, мирну пустињу да прилагодиш себи световном, него поштуј пустињу да би ти помогла својим миром да се и ти смириш од својих страсти и обрадујеш се Христом.
***
Ако желиш да постанеш исихаста да би пребивао у миру (тиховању) стекни, пре свега, уз помоћ добрих помисли унутрашњи спокој (мир) усред спољашње буке.
***
Почетник који се удаљава од братства да би био исихаста личи на незрелу смокву која отпада од стабла и пушта млеко; очигледно још има потребу за млеком.
***
Некада кад је било више стараца и млађи су боље напредовали. У наше време, кад смо ми више старчићи, а не старци, шта да чине млади?
***
Некада су наши оци имали више борбеног духа. Више су постили и јели само осушен и наквашен хлеб, и зато су били светији и телесно здравији. У наше време избегавамо аскезу и суви хлеб али зато постајемо и сами сирови. И кокош кад не би чепркала и запоставила своју гојазност, полетела би и не би била плен јастреба.
***
Натоварили смо пуну торбу на себе и питамо се кад ћемо се ослободити. Колико онда више преједањем доприносимо сталном ношењу терета који се зове сувишна тежина, а која је штетна и по здравље.
***
Аскета гледа на испошћено своје тело као на пријатеља душе који помаже њеном освећењу; док ухрањен човек од тела прави непријатеља души и које ратује против њега. Тада лукави само чека прилику да му убаци блудне помисли.
***
После поста сладак је хлеб. После бдења сладак је сан. После умора и тврд камен нас боље одмара него фотеља.
***
Све што се више избегава утеха од људи утолико се више приближава утеха божанска.
***
Кад би људи живели скромно, јеванђелски, у Христу, духовно би се наслађивали Христом, и не би их гушила узнемиреност (беспокојство) овога света толико да они себе трују лековима и постају бесловесни.
***
Повољности (удобности) су у људском животу прекорачиле границу и постале тешкоћа. Умножиле су се машине, умножила се расејаност, и сам човек је постао машина. И сад, машине и гвожђе господаре човеком, зато су и људска срца постала хладна и гвоздена.
***
Развој света са овом грешном слободом донео је духовно ропство. Духовна покорност вољи Божјој је слобода душе, а духовна истрајност доноси божанску сигурност.
***
Духовни отац је одговоран за свога послушника у мери у којој га овај слуша.
***
Почетник је као празна магнетофонска трака; одговорност ће се тражити и од духовника.
***
Послушност није у спољашњем потчињавању послушника, него и да своју мисао вољно потчини духовнику.
***
Онај ко држи до своје воље одбија вољу Божју и спречава божанску благодат.
***
Смирен човек, будући да нема своју вољу и егоизам, прима божанско просветљење. И пошто смирено прима и савете постаје философ.
***
Да би се неко потчињавао требало би или да поштује или да се боји другога. Потчињавање из поштовања је духовност, а из страха војничка дисциплина.
***
Ако свако од нас не исправи себе да би се добро умножило, како ће добро опстати на добар начин?
***
Немојте самољубиво присиљавати себе више него што је у вашој моћи, јер то оптерећује. Христос је нежни отац а не тиранин, и радује се нашем марљивом труду.
***
Ако не можемо да се боримо много или нимало, можемо барем то смирено признати и испросити милост Божју. Ако нам чак непризнавање и не би било на корист, ни то нам Христос не би тражио.
***
Да би неко чуо божанску поруку Речи Божје у циљу промене, треба и сам да подеси дугме на ту таласну дужину коју кроз јеванђеље одашиље Христос, и да са страхопоштовањем примени Његове заповести.
***
Једно је страхопоштовање (страх Божји), а друго побожност, као што се и источна богобојажљивост разликује од Западњачке европске побожности. Јер је богобојажљивост од благодати, а побожност од људског мозга.
***
У наше време кад постоји хаос у људској памети, запоставили смо светоотачке списе и прихватили се часописа који нас још више збуњују. Запоставили смо и св. Јеванђеље и узели да се трујемо номоканоном, и искусни и неискусни. Зато се и нагиње свети брод, наша Црква.
***
Добро је да монах чита духовне књиге, али је боље да их примењује, да духовно живи.
***
Прави човек није онај ко води праве разговоре, него онај ко исправно, јеванђелски живи.
***
Некада су људи у свом животу имали исправност, искреност, част, итд, а материјалне ствари су биле јефтине. У наше време, на жалост, се изгубила исправност а поскупеле материјалне ствари.
***
Некада су хришћани на почетку сваког посла чинили знак крста, а при озбиљнијим пословима су се и молили. А сад већина нас не само што се не моли за важне ствари, него на то и не помишљамо, и тако други страдају од наше непромишљености.
***
Свака добра помисао што долази у људски ум јесте одозго, од Бога, А само оно што кијавицом излази из нашег носа јесте наше.
***
Било да је човек огледало, било поклопац од конзерве, без сунчевих зрака неће заблистати.
***
Немојте се жалостити ако имате неке наследне мане, али нити да сте поносни на наследне врлине, јер ће Бог испитати дело које је учинио човек на исправљењу свог старог човека.
***
Ако попустљив карактер један пут и помогне у духовном напретку, срдит карактер помаже много више. Довољно је само енергију срџбе окренути против зла и душевних страсти.
***
Као што око иконе у дуборезу има пуно посла, тако и око људске душе има бескрајно много труда, све док се очи душе не очисте и постану телескопи.
***
Ако понекад не налазиш човека у којем би се духовно огледао, удаљи се мало од келије и погледај себе са тог одстојања као другу личност, и видећеш довољно недостатака.
***
Ако човек не позна свог старог човека да би се природно смирио, његово смирење у том случају неће бити трајно стање у којем ће се задржати божанска благодат.
***
Немој циљати да постанеш духовник, јер је то и као помисао промашај, нити да будеш духовник ако ниси био послушник.
***
Ако си самог себе учинио капетаном брода а ниси претходно био обичан морнар, посаветуј се барем са искусним морепловцима да се не би потопио са својом посадом.
***
Онај ко тежи ка звањима бориће се сам целог свог живота. Ономе кога људи унапређују, људи ће и помоћи. Онај кога Бог посведочава, Бог ће му и помоћи.
***
Немојте журити са доласком у манастир пре него што одстраните своје световне бриге, ако хоћете да правилно функционишете у братству.
***
Пре него што се удаљиш из света учини једну срдачну молитву Христу, а родитеље и браћу повери Богу, и надаље их се не сећај јер се од тада Христос обавезао да брине о њима.
***
Почетник који се сећа родитеља и браће спречава божанску помоћ. Ако се још сећа и света, врло брзо ће заборавити све муке које је претрпео да се одвоји од света.
***
Ако не можеш да се одвојиш од света, потруди се барем да одстраниш у себи световни начин мишљења.
***
Тешко је искључити свет из нас ако се ми не искључимо из света и његових саблазни.
***
Тешко је задобити божанску љубав ако се не одстрани љубав према малој породици, да би се ушло у велику заједничку породицу Адама, тј. Бога.
***
Почетнику у монаштву је непожељно да уноси у себе световни начин размишљања, јер ће цврчати као свећа која има влажан фитиљ.
***
Живахног и поносног младића старац не треба одједном да смирује, јер ће из њега избијати младице као из младог дрвета које лучи пуно сока када се превише орезује.
***
Иако је твоје духовно дрво мало и његове гране ниске, прими духовну ограду и узе ограничавања с радошћу да те козе не би обрстиле и постао бескористан. Буди стрпљив да би духовно узрастао и хранио својим плодовима и освежавао својом сенком.
***
Младо дрво се нежно привезује бршљаном а не жицом да се не би кора повредила и оно се осушило. Тако и ограничавање почетника треба да је нежно и благо да се не би духовно осушио.
***
Духовно дете не би требало да даје духовна права никоме осим свом старцу, нити да световњацима говори о својим помислима да би се на тај начин смиравао. Зато што може бити душевно повређен од људи који не познају велику врлину смиреноумља.
***
Телесна борба није препрека младом човеку који жели да постане монах, довољно је да не размишља о браку. Са мало подвига, поста, бдења и молитве тело се покорава духу, наравно, ако постоји смиреноумље. Истовремено, почетник својом борбом/подвигом добија и небеску плату.
***
Немојте покушавати са монаштвом ако нисте свим срцем загрејани за њега, јер ће покушај бити промашен.
***
Млад човек који сво своје срце предаје Христу и с поверењем се предаје искусном духовном старцу, брзо са себе свлачи старог човека, као што се млад кромпир лако љушти. Док човек у годинама, ако није скроман и смирен личи на матор кромпир који се тешко љушти. Па и кад се скува мора се љуштити док је врућ.
***
Најчистија је схима кад се обуче у младости, па чак и ако је временом пало мало прашине, него одраслог који је купио чисту и испеглану од кројача на крају живота.
***
Највећи парастос (молитве) за свет и наше претке јесте наш духовни напредак, јер тада стичу право на божанску помоћ, док, од нашег нечасног живота тродупло пате.
***
Највећи и најбољи родитељ је онај човек који се духовно препородио и помаже духовном препороду деце да би утврдили своје душе за рај.
***
Они који су се родили као инвалиди или то постали од других, или својом непажњом, ако не гунђају него смирено славе Бога и живе у Христу, Богом ће бити убројани у исповеднике.
***
Добри Бог је сав Великодушност и Њега гане сваки наш дар и принос, чак и најмањи. Док ми једемо сладак мед, Богу приносимо восак, и Бог се радује нашем приносу!
***
И док Бог отпадима и ђубретом храни дрвеће које нам даје лепе миришљаве плодове, и даје нам изобилно свој благослов, ми јадни људи својом незахвалношћу док се хранимо лепим плодовима и правимо од њих ђубре, још смо, на жалост, и горди.
***
Сви људи уживају обилне благослове Божје, али мало њих је захвално Богу и задовољно и радосно у Христу.
***
Многи људи имају све, али имају и тугу јер им недостаје Христос.
 
Рођење Богородице 8. 9. 1980.
Кутлумушка келија “Панагуда”
Св. Гора
Монах Пајсије