СУЗЕ ЗА СВЕТ – САВРЕМЕНИ ГРЧКИ СТАРЦИ I Старац Тихон, Старац Пајсије и Старац Порфирије

 

СТАРАЦ ПАЈСИЈЕ
 
О молитви
 
А када се молите, не празнословите као незнабошци… јер зна Отац ваш шта вам треба пре него што заиштете од њега (Мт. 6; 7 – 8).
“Требало би да стално и непрекидно понављамо молитву Исусову. У нашим срцима мора остати само Исусово име; када запоставимо своју молитву, односно заједништво са Богом, онда ђаво налази прилику да нас збуни негативним помислима. Ми на тај начин завршавамо не знајући шта желимо, чинимо или говоримо”.
***
“Душа непрестано мора бити спремна и опрезна. Она увек мора бити у додиру са духовним старешином, односно са Богом. Само тада ће се осећати сигурном и бити испуњена надом и радошћу.
Када сам током рата био у војсци, служио сам као радио-оператер. Запазио сам да се осећамо сигурно једино ако свакога сата контактирамо са армијском дивизијом.
Када би наша комуникација била ограничена на свака два сата, осећали смо извесну несигурност, а у оним приликама, када смо са њима могли да контактирамо само два пута дневно, осећали смо се нелагодно, усамљено и изгубљено. То се може применити и на молитву. Што се више молимо, утолико ћемо се осећати сигурнијима, наравно, на духовној основи”.
“Уколико се неко бави мануелним радом, много ће му помоћи ако истовремено изговара Исусову молитву. Када се човек бави послом који захтева концентрацију, односно ако вози аутомобил или ако, на пример, оперише пацијенте, он такође може да изговара Исусову молитву да би му Бог помогао и просветлио га. Он, међутим, треба да се моли срцем, док ће се умом усредсредити на посао. Тако ће избећи било какву грешку”.
“Уколико се ум више усредсређује на молитву и смирује, утолико га више озарује благодат Божија. Уколико, међутим, услед наше охолости постане расејан и збуњен, он утолико постаје и узнемирен; тако се наш ум, по природи чист, испуњава нечистим помислима”.
“Када патимо од ускогрудости, треба да затражимо Божију помоћ. Ако му се тада нећемо обратити, када ћемо?”
“За друге људе треба да се молимо са кајањем и осећањем бола у души. То можемо постићи једино онда, када услед свог смиреноумља будемо себе сматрали одговорнима за све проблеме у свету”.
– Зар ви, оче, можете да прихватите одговорност за развод неког брачног пара у Атини?
– Ево како могу то да учиним. Рећи ћу самом себи: када бих био светитељ какви су били. светитељи древних времена, замолио бих Бога да учини да се они поново заволе и он би им помогао, јер је обећао да ће услишити светитеље. Како нисам светитељ, Бог ме не слуша. Ја сам, дакле, крив што се та породица распада, као и за свако друго зло у свету. На тај начин, ја никада никога нећу осуђивати и за све ћу кривити искључиво самога себе. Бог ће тада помоћи”.
– “Не смемо се понашати као деца и непрестано од Бога захтевати неке неважне ствари. Када тражимо нешто што се може постићи обичним људским напорима, треба да се, колико год је могуће, потрудимо да то сами извршимо. Богу треба да се обратимо једино онда, када као људска бића нисмо у стању да постигнемо оно што желимо”.
“Исусова молитва мора са захвалношћу извирати из нашег срца; истовремено ћемо размишљати о свим добрима која нам је Бог даровао”.
“Ма где да се налазимо, треба да изговарамо Исусову молитву, уместо да је изговарамо једино ујутро или увече. Када шетамо, не треба да губимо време; уместо тога треба да искористимо повољну прилику и да понављамо ову молитву. Када радимо на неком бучном месту и када нам је тешко да се усредсредимо на молитву, можемо тихо да певамо и да при том не узнемиравамо остале”.
***
Ако се неко исправно моли, Бог ће га услишити све док је оно за шта се моли од користи особи за коју се моли.
“Када желим да се одморим, ја се молим. Схватио сам да се човек једино током молитве може истински одморити. Према томе, молите се и учите”.
“Када се припремаш за молитву, најпре прочитај одломак из Светог писма или из Отачника. Тако ћеш сабрати ум и загрејати срце. Тада можеш почети да се молиш”.
“Молитвом можете освештати и себе и свој рад. Када се на вашем радном месту појаве нови људи, најпре их научите како да се духовно препороде, па им тек онда укажите на практичну страну посла. Навешћу вам један пример, а он ће вам показати да то користи и вама и вашим сарадницима.
Претпоставимо да неко има кројачку радњу. Запослени у тој радњи, будући безбожни, проклињу своје радно место. Због тога ће људи, који носе одећу сашивену у тој радњи, бити под ђаволским утицајем. Они ће постепено схватити да нешто није у реду са том радњом и почеће да траже другу. Божија благодат ће напустити ову радњу и она ће на крају бити затворена.
Сасвим се супротно дешава ако власник запосли побожне раднике и најпре се побрине за њихово духовно образовање, па их тек онда уведе у занатске вештине.
У данашње време, људи воле да иконе и сличне предмете набављају у манастирима, знајући да монаси и монахиње изговарају Исусову молитву док раде и да је све што чине благословено. Када људи посете манастир и једу храну припремљену без уља, налазе да је врло укусна и кажу:
– Овако укусну храну нисмо јели чак ни у најбољим ресторанима. Како може бити тако укусна када је спремљена без уља?
Како храна може бити благословена, ако кувари у ресторанима непрестано псују и никада не одлазе у цркву? Напротив, монах се моли док припрема храну и његово срце је испуњено позитивним мислима; он мисли да припрема храну коју ће јести земаљски ангели. Осим тога, монаси, када приступе трпези, изговарају молитву пре обеда којом се благосиља храна. Зар је онда могуће да та храна буде безукусна?
Када, дакле, неко дође код вас да ради, најпре се побрините за његов духовни препород, па га тек онда уведите у посао. Ваш посао ће на тај начин бити од Бога благословен и напредан”.
Старац Пајсије се увек свесрдно молио за свакога у свету. Дан је посветио људима, а ноћ Богу. Одмарао се свега неколико часова, рано ујутро, како би након свеноћних молитава повратио снагу и био у стању да током дана помогне људима.
Св. Арсеније Кападокијски је, као свештеник, увек читао мноштво молитава за народ, и то за сваку прилику посебну молитву. Број молитава које се могу наћи у Требнику је ограничен и дешавало се да у неким случајевима не може да пронађе одговарајућу молитву. Свети Арсеније је у том циљу користио све псалме укључене у Псалтир, наменивши сваки псалам некој посебној прилици.
Старац Пајсије је такође користио Псалтир и свакодневно читао целу књигу. Понекад је делио ноћне часове тако да се, на пример, од 9 до 10 молио Богу да заштити све оне који се касно враћају кући са посла; од 11 до 12 за оне који путују, а од поноћи до 1 молио се Богу да помогне људима и задржи их од одласка у злогласне ноћне клубове, гле су обично проводили ноћ. Уопштено говорећи, његове молитве обухватале су све околности, и изговарао их је за болеснике у болницама, за посвађане брачне парове, за милосрђе према њиховој деци…

2 Comments

  1. Cekajte malo, kaze ” izgrdio sam ga zbog nepoverenja u druge ljude”, dok Apostol Pavle kaze ” Proklet onaj ko veruje ljudima”, sta je sad tu istina?

  2. Divne peiče,, i ovo je sve stvarnost koju treba čitati, svaki čovek da sebi pomogne i mnoge stvari da shvati, preko ljudi koi su bili uzvišeno iz prosti razloga za koje se treba boriti i sam sa sobom i živeti podvižnički da bi ga dragi bog prepoznao i to je ta kultura bolje reći življenja,,,, koji se mnogi suprostavljaju i idu pa gde stihnu🍀