NASLOVNA » PITANJE PASTIRU, Razno » Suština svega

Suština svega

Pitanje:
Blagoslovi oče. Prvi put sam ovde, i naizust sam pročitao desetine pitanja i odgovora, pa sam poželeo da sa Vama podelim neke svoje nedoumice i mišljenja. O sebi mogu reći, za toliko da nisam dostojan nazvati se hrišćaninom, pravoslavcem, a ni bogougodnim čovekom, ali i da tragam za istinom (koja je možda sve vreme predamnom) . Moje nedoumice se odnose na filozofske teme, za koje je opet potrebno apstraktno razmišljanje, poput: Znajući da je Bog jedan, i uz činjenicu da je uzimao različita obličja da se javi ljudima, nije li moguće, da se javio i kakvom pravedniku sa drugog kraja sveta, i poučio ga nekim dobrim stvarima i pravilima, koja i pravoslavlje propoveda, a koje su on i njegovi sunarodnici prihvatili, i po njima nastavili da žive. Sme li se onda čitavo učenje neke kulture odbaciti kao jeretičko i nepravoverno? Diskutujući sa prijateljem, katihetom, o smislenosti jevrejskog učenja, nakon pojave Hrista, ostale su mi u pamćenju njegove reči: Zamisli Boga iz Starog Zaveta, kao fenjer, koji je ljudima osvetljavao put u mraku. Došao je Isus. Isus je Sunce, i on je osvetleo čitavu zemlju, i pobedio mrak. Zašto bi bilo ko i dalje sebi osvetljavao put fenjerom, kada je dan? Morao sam da pitam: Ako prihvatimo ovu metaforu, kao tačnu, nećemo li se zapitati, nije li sama Svetlost ono što i fenjer i sunce, čini onim što jesu? Nije li to ona ista Svetlost, kojom sija i baterijska lampa, i sveća i vatra i bilo koja zvezda na nebu… Nije li suština svega, upravo ta Svetlost, a tek onda izvor svetlosti? (nadam se da ste razumeli moju metaforu, a već sam se ogradio da su ovo filozofska pitanja, i svestan sam da krišim nekoliko dogmi, samo postavljajući ih, ali bih bio vrlo srećan, ako bih dobio kakav odgovor) . Tu su i par pitanja iz stvarnog života: Činjenica je (i to neosporna) , da je pravoslavlje u Srbiji, preuzelo neke elemente stare slovenske vere, i da se to može (opet neosporno) , videti u mnogim narodnim običajima, verovanjima, i radnjama, u kojima i Crkava, uzima učešća. Mišljenja sam da je to vrlo dobra stvar, jer je na taj način kroz vekove sačuvana tradicija naših predaka, koja se i danas nastavlja, pod ruhom pravoslalja, i u skladu sa pravoslavnim učenjem. Interesuju me zvanični stavovi Crkve o tome, kao i literatura koja se bavi tom tematikom. Za kraj bih želeo da podelim sa vama, neka saznanja do kojih sam došao u svojoj potrazi za objašnjenjima, a koja vam pak, mogu biti od koristi u odgovoru na neka pitanja znatiželjnih: Listajući pitanja i odgovore, primetio sam par pitanja o ljudskim rasama. Naime, vrlo je jednostavno naučno objasniti raznovrsnost ljudskih rasa. Ako pođemo od osnovnih genetskih principa ukrštanja, da dva para gena Aa h Bb daju AA, aa, BB, bb (četiri različite varijante) (a boju kože određuju tri para gena) A, B, C i a, b c Prostom matematikom, dobićemo 64 različite kombinacije. http: //www.ric.edu/faculty/jmontvilo/109graphics/Skincolor.GIF Što se ovde može ilustrativno videti. Da pojednostavim, dovoljno je samo, da su Adam i Eva imali odgovarajući set gena (AaBbCc) i da kombinovanjem tih gena, nastanu sve ljudske rase. Druga stvar je vezana za biblijsku dužinu ljudskog života. Sasvim se jasno vidi, da je ljudski vek pre potopa, bio vrlo dug (po današnjim merilima) , ali i da su neki Adamovi sinovi, živeli duže od samog Adama! Šta se naime, medicinski lako može potvrditi? Tek nakon potopa, ljudski životni vek progresivno opada, što je objašnjivo promenom uslova sredine, povećanim zračenjem, ali i međusobnim ukrštanjem srodnika. Da podsetim, pre i nakon potopa, incest je bio dozvoljen, i očigledno nije ostavljao neke značajnije posledice po ljude. Ali, sa medicinskim saznanjima, svesni smo štetnosti incesta, jer se šansa za nasleđivanje loših gena povećava mnogostruko. To se i u Bibliji može primetiti. Nakon potopa, incest je bio jedino rešenje, ali je ta povećana šansa nasleđivanja loših gena dovela do smanjenja životnog veka i razvoja određenih bolesti, sve do tačke, kada je incest i zabranjen. U knjizi postanja se navodi da Bog nije pustio kišu na zemlju, već da se voda isparavala i vraćala na zemlju u obliku rose. Jedna reklo bi se, ne toliko smisaona tvrdnja, ali ako se zna da se prvi put kiša pominje kada je počeo potop. i da se prvi put posle potopa pominje i duga! Sve dobija savršeni smisao. Danas znamo kako se formira duga, i da je ne može biti bez kiše, A da li su to znali pisci Starog Zaveta, kada su pisali da nakon stvaranja Bog nije pustio kišu? RЅ. Žao mi je što sam se ovako i ovoliko raspisao, ali i ovo je samo mali deo pitanja, na koja bih želeo da znam odgovore. Nadam se da me nećete negde pogrešno razumeti, a ja ću uzeti slobodu, da Vam se opet, povremeno obratim. Unapred zahvalan Ivan
Ivan


Odgovor:
Dragi Ivane, Pitaš: „Nije li suština svega, upravo ta Svetlost, a tek onda izvor svetlosti? “ Nema svetlosti bez izvora, niti svetlost može sama po sebi, bez ikakvog izvora, sijati. Dakle, suština je izvor a ne njegovo projavljivanje, koje je samo znak kakvoće izvora. Pozdravlja te, o. Srba

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *