НАСЛОВНА » ПИТАЊЕ ПАСТИРУ, Разно » Суштина свега

Суштина свега

Питање:
Благослови оче. Први пут сам овде, и наизуст сам прочитао десетине питања и одговора, па сам пожелео да са Вама поделим неке своје недоумице и мишљења. О себи могу рећи, за толико да нисам достојан назвати се хришћанином, православцем, а ни богоугодним човеком, али и да трагам за истином (која је можда све време предамном) . Моје недоумице се односе на филозофске теме, за које је опет потребно апстрактно размишљање, попут: Знајући да је Бог један, и уз чињеницу да је узимао различита обличја да се јави људима, није ли могуће, да се јавио и каквом праведнику са другог краја света, и поучио га неким добрим стварима и правилима, која и православље проповеда, а које су он и његови сународници прихватили, и по њима наставили да живе. Сме ли се онда читаво учење неке културе одбацити као јеретичко и неправоверно? Дискутујући са пријатељем, катихетом, о смислености јеврејског учења, након појаве Христа, остале су ми у памћењу његове речи: Замисли Бога из Старог Завета, као фењер, који је људима осветљавао пут у мраку. Дошао је Исус. Исус је Сунце, и он је осветлео читаву земљу, и победио мрак. Зашто би било ко и даље себи осветљавао пут фењером, када је дан? Морао сам да питам: Ако прихватимо ову метафору, као тачну, нећемо ли се запитати, није ли сама Светлост оно што и фењер и сунце, чини оним што јесу? Није ли то она иста Светлост, којом сија и батеријска лампа, и свећа и ватра и било која звезда на небу… Није ли суштина свега, управо та Светлост, а тек онда извор светлости? (надам се да сте разумели моју метафору, а већ сам се оградио да су ово филозофска питања, и свестан сам да кришим неколико догми, само постављајући их, али бих био врло срећан, ако бих добио какав одговор) . Ту су и пар питања из стварног живота: Чињеница је (и то неоспорна) , да је православље у Србији, преузело неке елементе старе словенске вере, и да се то може (опет неоспорно) , видети у многим народним обичајима, веровањима, и радњама, у којима и Цркава, узима учешћа. Мишљења сам да је то врло добра ствар, јер је на тај начин кроз векове сачувана традиција наших предака, која се и данас наставља, под рухом правослаља, и у складу са православним учењем. Интересују ме званични ставови Цркве о томе, као и литература која се бави том тематиком. За крај бих желео да поделим са вама, нека сазнања до којих сам дошао у својој потрази за објашњењима, а која вам пак, могу бити од користи у одговору на нека питања знатижељних: Листајући питања и одговоре, приметио сам пар питања о људским расама. Наиме, врло је једноставно научно објаснити разноврсност људских раса. Ако пођемо од основних генетских принципа укрштања, да два пара гена Аа х Bb дају AA, aa, BB, bb (четири различите варијанте) (а боју коже одређују три пара гена) A, B, C и a, b c Простом математиком, добићемо 64 различите комбинације. http: //www.ric.edu/faculty/jmontvilo/109graphics/Skincolor.GIF Што се овде може илустративно видети. Да поједноставим, довољно је само, да су Адам и Ева имали одговарајући сет гена (AaBbCc) и да комбиновањем тих гена, настану све људске расе. Друга ствар је везана за библијску дужину људског живота. Сасвим се јасно види, да је људски век пре потопа, био врло дуг (по данашњим мерилима) , али и да су неки Адамови синови, живели дуже од самог Адама! Шта се наиме, медицински лако може потврдити? Тек након потопа, људски животни век прогресивно опада, што је објашњиво променом услова средине, повећаним зрачењем, али и међусобним укрштањем сродника. Да подсетим, пре и након потопа, инцест је био дозвољен, и очигледно није остављао неке значајније последице по људе. Али, са медицинским сазнањима, свесни смо штетности инцеста, јер се шанса за наслеђивање лоших гена повећава многоструко. То се и у Библији може приметити. Након потопа, инцест је био једино решење, али је та повећана шанса наслеђивања лоших гена довела до смањења животног века и развоја одређених болести, све до тачке, када је инцест и забрањен. У књизи постања се наводи да Бог није пустио кишу на земљу, већ да се вода испаравала и враћала на земљу у облику росе. Једна рекло би се, не толико смисаона тврдња, али ако се зна да се први пут киша помиње када је почео потоп. и да се први пут после потопа помиње и дуга! Све добија савршени смисао. Данас знамо како се формира дуга, и да је не може бити без кише, А да ли су то знали писци Старог Завета, када су писали да након стварања Бог није пустио кишу? РЅ. Жао ми је што сам се овако и оволико расписао, али и ово је само мали део питања, на која бих желео да знам одговоре. Надам се да ме нећете негде погрешно разумети, а ја ћу узети слободу, да Вам се опет, повремено обратим. Унапред захвалан Иван
Иван


Одговор:
Драги Иване, Питаш: „Није ли суштина свега, управо та Светлост, а тек онда извор светлости? “ Нема светлости без извора, нити светлост може сама по себи, без икаквог извора, сијати. Дакле, суштина је извор а не његово пројављивање, које је само знак каквоће извора. Поздравља те, о. Срба

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *