NASLOVNA » Brak, deca, porodični odnosi, PITANJE PASTIRU » Supružnik se zamonašio

Supružnik se zamonašio

Pitanje:
Draga braćo, molio bih vas da mi pomognete u nedoumici oko jedne sestre u Hristu. Muž joj se zamonašio i otišao u manastir, a ona je ostala sa njihovim detetom od godinu i po dana. Međutim, ona ima 27 godina i hoće da pokrene postupak razvoda braka i ponovo se uda. Ona je verujuća i crkvena. Šta je tu ispravno? hvala
N.N


Odgovor:
Dragi brate, to je vrlo čudno i neuobičajeno da neko ode u manastir a da tek tako ostavi svoju ženu i malo dete.
Zaprepašćen sam da je dobio blagoslov za postrig i to tako brzo, jer kažete da je zamonašen. Ili je on samo „iskušenik“ do mogućeg monašenja a vi ne razlikujete ove stvari? Ljudi zbog raznih razloga odlaze u manastir i zato je vrlo važno da njih preispitaju ozbiljni duhovnici monasi. Ponekad to proučavanje čoveka traje godinama dok duhovnik ne da blagoslov za monašenje. Ide se u manastir i zbog razočarenja u ovaj život i zbog tih neuspelih očekivanja od njega a ne zbog ljubavi prema podvigu svih vrsta koji ŽIVI manastir od nas traži. Živi manastir je onaj koji sadrži pun bogoslužbeni dnevni krug sa Tipikom monškog života u njemu, a kako danas zovemo manastirima i zgrade sa jednim ili dva monaha u njima, bez tog monaškog života kojeg pomenuh, onda sam taj „monaški život“ u tim ne monaškim uslovima može da bude duboko stradanje i to čak do ozbiljnih psihičkih posledica. I zato se ne svako i u savkim okolnostima prima u manastir a još manje tako brzo monaši. Ovo su ozbiljne stvari i tu ne sme da bude nikakvog požurivanja i brzopletosti, čak ako pretpostavimo da je supruga bila kriva. Imamo mnogo primera iz Žitija Svetih kada neko ko je želeo monaški podvig da nije dobijao roditeljski blagoslov za to, ili svog duhovnika dok ne završe ovozemaljsko služenje i brigu o svojem bližnjem. Evanđelski poziv ostavljanja „žene i dece, roditelja…“ mnogi laički i na svoju ruku tumače. Pa i u odnosu na ovo jadno dete koje nije krivo a na neki način kroz svoj život ima da ispašta roditeljske grehe. Tek posle smrti roditelja igumani su primali na poslušanje i proveravanje pa su onda monašili. Dakle, pitanje je da li se „ispravno“ sve odigravalo i da li nije neko potsticao na rušenje ove bračne zajednice i porodice. Ispravno je da pokrene postupak i da se od njega razvede, a još ispravnije bi bilo da ga niko nije zamonašio dok je venčan za svoju ženu. I to „pobožnu i crkvenu“ kako to vi rekoste? On pobožan i crkven pa od zakonite žene i nejači pobeže u manastir, a i ona pobožna i crkvena pa traži novog supruga – ovo nama govori da nešto ovde nije uredu. Nešto fali? ! Ne može neko da primi monaški zavet dok je u braku koji je jedan od najvećih Svetih Tajni u našoj Crkvi. Ne može da se Sveta Tajna pod vidom duhovnosti tako nidpoštuje, i zalazi u tako ozbiljne kanonske probleme. Ako je bio dogovor onda je to drugo pitanje.
Ako je on zamonašen onda razvod za nju ostaje samo kao formalnost, i to je legalni brakorazvodni uzrok. I zato će razvod da se njoj brzo dodeli. To što je on kao njen bivši muž monah nije smetnja za drugi zakonski brak pod blagoslovom crkve.
oLjuba.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *