Супружник се замонашио

Питање:
Драга браћо, молио бих вас да ми помогнете у недоумици око једне сестре у Христу. Муж јој се замонашио и отишао у манастир, а она је остала са њиховим дететом од годину и по дана. Међутим, она има 27 година и хоће да покрене поступак развода брака и поново се уда. Она је верујућа и црквена. Шта је ту исправно? хвала
Н.Н


Одговор:
Драги брате, то је врло чудно и неуобичајено да неко оде у манастир а да тек тако остави своју жену и мало дете.
Запрепашћен сам да је добио благослов за постриг и то тако брзо, јер кажете да је замонашен. Или је он само “искушеник” до могућег монашења а ви не разликујете ове ствари? Људи због разних разлога одлазе у манастир и зато је врло важно да њих преиспитају озбиљни духовници монаси. Понекад то проучавање човека траје годинама док духовник не да благослов за монашење. Иде се у манастир и због разочарења у овај живот и због тих неуспелих очекивања од њега а не због љубави према подвигу свих врста који ЖИВИ манастир од нас тражи. Живи манастир је онај који садржи пун богослужбени дневни круг са Типиком моншког живота у њему, а како данас зовемо манастирима и зграде са једним или два монаха у њима, без тог монашког живота којег поменух, онда сам тај “монашки живот” у тим не монашким условима може да буде дубоко страдање и то чак до озбиљних психичких последица. И зато се не свако и у савким околностима прима у манастир а још мање тако брзо монаши. Ово су озбиљне ствари и ту не сме да буде никаквог пожуривања и брзоплетости, чак ако претпоставимо да је супруга била крива. Имамо много примера из Житија Светих када неко ко је желео монашки подвиг да није добијао родитељски благослов за то, или свог духовника док не заврше овоземаљско служење и бригу о својем ближњем. Еванђелски позив остављања “жене и деце, родитеља…” многи лаички и на своју руку тумаче. Па и у односу на ово јадно дете које није криво а на неки начин кроз свој живот има да испашта родитељске грехе. Тек после смрти родитеља игумани су примали на послушање и проверавање па су онда монашили. Дакле, питање је да ли се “исправно” све одигравало и да ли није неко потстицао на рушење ове брачне заједнице и породице. Исправно је да покрене поступак и да се од њега разведе, а још исправније би било да га нико није замонашио док је венчан за своју жену. И то “побожну и црквену” како то ви рекосте? Он побожан и црквен па од законите жене и нејачи побеже у манастир, а и она побожна и црквена па тражи новог супруга – ово нама говори да нешто овде није уреду. Нешто фали? ! Не може неко да прими монашки завет док је у браку који је један од највећих Светих Тајни у нашој Цркви. Не може да се Света Тајна под видом духовности тако нидпоштује, и залази у тако озбиљне канонске проблеме. Ако је био договор онда је то друго питање.
Ако је он замонашен онда развод за њу остаје само као формалност, и то је легални бракоразводни узрок. И зато ће развод да се њој брзо додели. То што је он као њен бивши муж монах није сметња за други законски брак под благословом цркве.
оЉуба.

Comments are closed.