NASLOVNA » Brak, deca, porodični odnosi, PITANJE PASTIRU » Supružnički odnosi

Supružnički odnosi

Pitanje:
Poštovani oče, Imala bih postaviti pitanje vezano za supružničke odnose u braku. Moj suprug i ja nikada nismo u braku redovno opštili kao muž i žena. Imali smo puno problema u braku i sve je to uticalo na naše odnose tako da nam je međusobno supružničko opštenje vremenom postalo vrlo sporedna stvar. I pored toga imamo dvoje dece hvala Gospodu za to jer samo je Njegovom voljom moglo tako nešto da se desi u našem slučaju. Mlađe dete nam ima deset meseci i suprug i ja evo već 20 meseci nismo opštili kao muškarac i žena. Meni nikako nije jasno da on nema nikakve potrebe te vrste i da ih ne ispoljava ni na koji način. Ja se vrlo često našalim na tu temu, on prihvati šalu ali se sve završava samo na tome. On meni često prigovara što sam lenja i „čekam uvek na njega“ a meni taj njegov stav deluje samo kao izgovor za njegovu nezainteresovanost kao i njegova pritužba da je uvek umoran, da ima puno posla i slično. Lično ne smatram da onaj drugi u braku treba da obavlja fizičko opštenje kao dužnost jer je odnos dvoje supružnika u braku za mene nešto mnogo uzvišenije i ljubav treba da prozima bilo kakav međusobni odnos supružnika. Moj problem je što ja ipak imam potrebe za fizičkim opštenjem sa mojim mužem, ali često pomislim da Gospod sam želi da smanji moje apetite jer sam pre braka kao i u doba adolescencije bila vrlo podložna samozadovoljavanju. Taj sam greh ispovedala ranije ali nisam mu očigledno dorasla jer mi se čak i sada desi da padnem u greh samozadovoljavanja ali to je daleko ređe. Imam periode kada uopšte ne mislim na čulna uživanja a opet imam i totalno drugačijih perioda. Kako da se postavim prema tom problemu? Da li prihvatiti nezainteresovanost supruga i shvatiti je kao želju Gospoda da se podvizavam u tom smislu i pokušam da suzbijam svoje fizičke potrebe time što ću se truditi da potpuno prevaziđem greh samozadovoljavanja (praktično ubijati svoju čulnu prirodu) ? Ili opet pokušati da se ponašam kao žena koja ima muža i pokušam njega da animiram? Jasno mi je da brak treba da bude odnos dva suprotna pola u kome će supružnici pomagati jedno drugome da ne padaju pred iskušavanjima lukavoga ali moj suprug nije verujući u tom smislu da bi fizičko opštenje tako shvatao. Ja ponekada čak i sumnjam u njegovu vernost zbog takvog njegovog ponašanja prema meni a opet znam da on nije takav čovek nego da je vrlo pošten i častan pa prevagne ipak moj razum na kraju tako da mislim da je on samo izgubio interesovanje za mene. Unapred hvala.
N.N.


Odgovor:
Draga sestro, Toga ima u braku mnogo više nego što se obično pretpostavlja. Razlozi su različiti, od kojih si i ti sama neke nabrojala: fizička nezaintereovanost za blisku osobu, razna psihička optereħenja koja na kraju pređu u naviku izbegavanja odnosa, a i sama navika po sebi može da prevagne u datom trenutku, pa se sve ostavlja za neki drugi put, bolji, prigodniji, i t.d. U svakom slučaju ja ne znam tačno šta je razlog, a to je veħ dovoljan razlog da vi sami, kao supružnici, sasvim otvoreno, ali pažljivo, porazgovarate o tome. Praviti šale je bolje nego zatezati odnose. Ali ipak, treba naħi načina da se o tome sasvim otvoreno i bez uvijanja porazgovara. Iz svega što si napisala, ne čini mi se da je po sredi nešto što se ne može rešiti uz malo truda i dobre volje. Ali, ne očekuj da ħe se sve rešiti odjednom. Kao i mnoge druge stvari u životu, i ovo je jedan proces koji se neguje postepeno, koji se može pokvariti ili popraviti, u zavisnosti od naše dobre volje i odgovarajuħeg truda. Pozdravlja te, o. Srba

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *