Супружнички односи

Питање:
Поштовани оче, Имала бих поставити питање везано за супружничке односе у браку. Мој супруг и ја никада нисмо у браку редовно општили као муж и жена. Имали смо пуно проблема у браку и све је то утицало на наше односе тако да нам је међусобно супружничко општење временом постало врло споредна ствар. И поред тога имамо двоје деце хвала Господу за то јер само је Његовом вољом могло тако нешто да се деси у нашем случају. Млађе дете нам има десет месеци и супруг и ја ево већ 20 месеци нисмо општили као мушкарац и жена. Мени никако није јасно да он нема никакве потребе те врсте и да их не испољава ни на који начин. Ја се врло често нашалим на ту тему, он прихвати шалу али се све завршава само на томе. Он мени често приговара што сам лења и „чекам увек на њега“ а мени тај његов став делује само као изговор за његову незаинтересованост као и његова притужба да је увек уморан, да има пуно посла и слично. Лично не сматрам да онај други у браку треба да обавља физичко општење као дужност јер је однос двоје супружника у браку за мене нешто много узвишеније и љубав треба да прозима било какав међусобни однос супружника. Мој проблем је што ја ипак имам потребе за физичким општењем са мојим мужем, али често помислим да Господ сам жели да смањи моје апетите јер сам пре брака као и у доба адолесценције била врло подложна самозадовољавању. Тај сам грех исповедала раније али нисам му очигледно дорасла јер ми се чак и сада деси да паднем у грех самозадовољавања али то је далеко ређе. Имам периоде када уопште не мислим на чулна уживања а опет имам и тотално другачијих периода. Како да се поставим према том проблему? Да ли прихватити незаинтересованост супруга и схватити је као жељу Господа да се подвизавам у том смислу и покушам да сузбијам своје физичке потребе тиме што ћу се трудити да потпуно превазиђем грех самозадовољавања (практично убијати своју чулну природу) ? Или опет покушати да се понашам као жена која има мужа и покушам њега да анимирам? Јасно ми је да брак треба да буде однос два супротна пола у коме ће супружници помагати једно другоме да не падају пред искушавањима лукавога али мој супруг није верујући у том смислу да би физичко општење тако схватао. Ја понекада чак и сумњам у његову верност због таквог његовог понашања према мени а опет знам да он није такав човек него да је врло поштен и частан па превагне ипак мој разум на крају тако да мислим да је он само изгубио интересовање за мене. Унапред хвала.
Н.Н.


Одговор:
Драга сестро, Тога има у браку много више него што се обично претпоставља. Разлози су различити, од којих си и ти сама неке набројала: физичка незаинтереованост за блиску особу, разна психичка оптереħења која на крају пређу у навику избегавања односа, а и сама навика по себи може да превагне у датом тренутку, па се све оставља за неки други пут, бољи, пригоднији, и т.д. У сваком случају ја не знам тачно шта је разлог, а то је веħ довољан разлог да ви сами, као супружници, сасвим отворено, али пажљиво, поразговарате о томе. Правити шале је боље него затезати односе. Али ипак, треба наħи начина да се о томе сасвим отворено и без увијања поразговара. Из свега што си написала, не чини ми се да је по среди нешто што се не може решити уз мало труда и добре воље. Али, не очекуј да ħе се све решити одједном. Као и многе друге ствари у животу, и ово је један процес који се негује постепено, који се може покварити или поправити, у зависности од наше добре воље и одговарајуħег труда. Поздравља те, о. Срба

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *