Питање:
Postovani oce, Udata sam za divnog coveka i nedavno smo dobili divnog sina.Kad mu je bilo 20 dana (a to je bilo 20-og.januara na Sv.Jovana) , iz neobjasnjivih razloga nismo uspeli da ga probudimo, prestao je da nam dise.Brzo smo reagovali i prebacen je u bolnicu, gde je proveo 7 dana, ali doktori nisu mogli da ustanove zasto i zbog cega se to desilo.Vrsili su sve analize, snimanja, i sve je u savrsenom redu, kazu-: Beba je savrseno zdrava. Ja i suprug verujemo da ga je sami Bog i Sveti Jovan spasio. Sve ovo Vam pisem da bi Vam priblizila svoju situaciju, i strah u kome zivim od tada.Prva stvar koja me muci jeste ta sto moja svekrva, inace dobra i bogobojazljiva zena, od toga dana insistira da mu u krevetac stavimo beli luk i ne znam sta vec.Ja to odbijam jer mislim da je to paganski obicaj, a vernik sam i ne zelim da se ogresim ni na koji nacin, pa ni na taj.A s druge strane, strah me nagoni da se zamislim, pa Vam zato i pisem da mi potvrdite ili osporite ako nisam u pravu.Inace, od kad sam se udala stalno me svekrva zasipa slicnim stvarima npr.-ne vezi detetu nista u cvor, Ne iznosi smece nocu i kupi ves sa zice pre mraka, i jos milion stvari koje ne mogu ni da zapamtim.Ja na to ni pre, ni sada nisam obracala paznju jer, kazem Vam, sve to ubrajam u sujevjerja i paganske obicaje.Cak sinu ni crveni koncic nisam vezala oko ruke iako mi to svi, sem supruga, zameraju. Zato vas molim, da mi otklonite sumnje koje su se javile i kazete da li ispravno postupam. I imam jos jedno pitanje-da li mozemo ubuduce Sv.Jovana da slavimo kao detetov imendan? Unapred hvala na odgovoru i izvinite ako sam bila preopsirna! S postovanjem,
Душанка
Одговор:
Драга сестро Душанка, То што се вашим сином десило на Празник светог Јована Крститеља, је сигурно медицински случај, а што лекари нису сигурни шта је изазвало промене код вашег детета, не значи да се и то неће сазнати. Хвала Богу да је брзом интервенцијом лекара враћено у живот ваше новорођенче и што је ваша вера у Бога ојачала, па оправдано сматрате да су, поред лекарске помоћи, Бог и Свети Јован интервенисали да се ваше дете врати у живот. Исправна је и ваша намера да Светог Јована од сада посебно у својим молитвама и захвалности прослављате. Али, не као имендан, јер се ваш син сигурно не зове Јован, већ као заветни дан. О томе ћете обавестити свог надлежног свештеника. За Светог Јована ви ћете, убудуће, спремити славска обележја (жито, колач и свећу) , а набавићете и у цркви осветити икону Светог Јована. Колач и жито ћете однети у цркву на дан Светог Јована (исто, како то чините и за своју Крсну славу) , а код куће ћете упалити славску свећу. Тај Заветни дан ћете ви родитељи обележабати све до синовог пунолетства, а онда ћете то пренети њему. Жалиш се на сујеверје, којим те просто бомбардује Твоја свекрва. У време њене мајке и бабе, од којих је она то чула и наследила, није било брзе медицинске помоћи за децу која су се рађала далеко од породилишта, у планинским селима и уз помоћ самоуких бабица. Народ је, у својој немоћи, прибегавао разним средствима, како би сачувао своју новорођенчад. Јер су деца умирала, најчешће не дочекавши први рођендан. Зато су старије жене саветовале породиље, да у креветац или колевку своје бебе, стављају разне предмете, који ће, наводно, помоћи да дете преживи. И тиме се стицало народно искуство. На пример, једна породиља је у колевку ставила бели лук, то дете је преживело и онда се та благодет преживљавања приписивала белом луку или неким другим предметима. Оне тиме нису занемаривале или оспоравале хришћанску православну веру, већ су је неоскрнављену сачувале вековима, до данашњег дана. Било би добро да не игноришеш у потпуности захтеве своје свекрве, не због тога да и Ти треба да верујеш у моћ тих предмета, већ и из поштовања према мајци Твога мужа, кога је она са тим обичајним средствима “сачувала” и однеговала за Тебе. Не мораш сваку стварчицу прихватити, али ни све одбацити. Па вековима су наше мајке тако одгајале своју децу. Нису оне биле врачаре и гатаре, није све то било сујеверје, већ често, по њиховом уверењу, знак видљивог присуства Божјег и знак који ће уплашити и одагнати смрт од детета. Сећаш ли се изласка Јевреја из Египта. Можда си то гледала у изванредном филму “Десет заповести”. Довратци улазних врата јеврејских породица били су намазани крвљу јагњета, које је тога дана заклано, да би анђео смрти прескочио те куће, када су египатски првенци (прворођена мушка деца у породици) сви помрли. Кажеш, ниси ни црвени кончић везала детету. И сви су Те, сем мужа (који је из љубави и мира у кући био на Твојој страни, а можда ни он у себи није Твој поступак одобравао) осуђивали. Јер, не може се све одједном прекинути и једноставно рећи: наши стари нису ништа знали, они су били сујеверни, затуцани, а ми смо напредни Европејци и нећемо бити непросвећени балканци. Црква је, у IV веку, да би парирала многобожачком празнику Сунца, преместила слављење рођења Христовог на 25. децембар, а Срби су, уместо домаћих богова, после кршења почели славити хришћанске Свете, у чији дан су крштени и тако засновали Крсну славу. Дакле, драга сестро, настојте да будете права хришћанска породица, да вежете свој живот са животом Свете цркве, крстите своје дете на време, а не, по неком “модерном сујеверном обичају”, да чекате први рођендан детета, па да га тада доведете на крштење. Неки родитељи су одлагање крштења схватили тек по трагичној смрти новорођенчета пре крштења. Да Бог поживи вашег првенца и другу децу коју будете рађали (по благослову народног песника: двије кћери и четири сина) , да вам деца буду здрава и напредна, а ви родитељи да се потрудите и у њихивом верско-моралном васпитању. И поштујте своје старије (види Четврту Божју заповест) и слушајте њихове савете. Ваша деца ће видети и упамтити како ви поштујете старије, па ће и они тако поштовати вас. Благословена да вам је Света и велика Четрдесетница, да у здрављу и духовној радости дочекате и славно Христово васкрсење. Ваш о. Душан
