Сујета

Питање:
Помоз Бог Оче! Прочитала сам сва писма у којима је тема страх, као и ваше одговоре. Већина људи пати од страха да не буду одбачени, исмејани, понижени. Вера у Господа и сигурност да ће нам греси бити опроштени је онај најважнији корак ка савладавању страха (јер страх да ће нам се нешто страшно десити је маскиран страх од кривице за грехе, кажу Свети Оци) . Други пут је – савладати своју сујету. То ми није јасно, људи су пуни зла данас и на њихове грехе треба гледати добродушно с пуно љубави и праштати. Свакако. Али није свеједно кад те неко нападне без разлога, без твоје кривице, дешава се свакодневно да будемо рањавани. Тад се склањамо од људи да бисмо се заштитили. Без мржње и беса, једноставно да не дођемо у искушење да одговоримо истом мером. Много пута смирим себе говорећи – ма ко зна колико ја повредим неког а да и не знам, ко зна које грехе други виде у мени а ја само њихове и слично. Сећања на нечија иживљавања рађају у мени патњу, али и бес и тугу и страх да не доживим то поново. У чему је ту СУЈЕТА, како је препознати и како је савладати? Помените ме у молитвама својим, ваша у Христу сестра.
Н.Н


Одговор:
Драга сестро, Христос посредје нас! На Великом повечерју са слаткопјенијем певамо и овај стих: „А страха вашега нећемо се бојати, нити ћемо се збунити. Јер је с нама Бог“. Свети апостол Јован говори: У љубави нема страха, него савршена љубав изгони страх напоље; јер је у страху мучење, а ко се боји, није се усавршио у љубави (1.Јов.4, 18) . Из ових речи излази да љубав искључује страх или да страх влада тамо где нема љубави. Међутим, Свети цар Давид у Старом завету пева: Бојте се Господа сви свети Његови, јер нема оскудице онима који Га се боје (Псалам 33, 9) . Овим се, по учењу авве Доротеја показује да има две врсте страха: почетни и савршени. Први је својствен почетницима, а други савршеним светитељима, који су достигли меру савршене љубави. Ко испуњава вољу Божју из страха од мука, тај је још почетник, а ко испуњава вољу Божју из љубави према Богу, њега ова љубав уводи у савршени страх, по коме он, окусивши сласт заједнице са Богом, боји се да отпадне, боји се да се не лиши ње. И овај савршени страх, који се рађа из љубави, изгони напоље почетни страх. А по учењу Светог Јефрема Сирина „страх Божји је отачки штап, који управља нама, док не достигнемо блага духовног раја, а кад достигнемо онда нас оставља.
Шта је онда сујета и како човек у њу упада? Сигурно да си много пута била на опелу и слушала потресну песму над одром покојника: „Ваистину, све је таштина (СУЈЕТА) , о земнородни човече. Та живот је сенка и сан који нас вара. Узалуд се отимаш о живот овај, као што рече Писмо: јер кад свет овај задобијемо, тад се у гроб селимо, где заједно леже цареви и убоги“. Сујета људског живота је да привремене и неважне ствари у животу сматрамо и држимо као најважније, док духовне и непролазне вредности потцењујемо или не водимо о њима бригу. Говорећи о вредности душе и о њеној превази над телом Христос је рекао: Каква је корист човеку ако сав свет задобије а души својој науди или какав ће откуп дати човек за душу своју? И још на много других места Христос је говорио о предности душе над телом, како би ми што боље схватили вредности у животу. Свакако да је љубав на земљи најпотребнија, јер само она може да повуче људе у прогрес, али љубав по мери Спаситеља, како је Он то рекао: Љубите једни друге онако како вас ја љубим! . Ако будемо обдарени том љубављу онда ће и праштање браћи због увреда и неправди бити потпуно, а не са задршком: да видим колико ћеш ти опростити мени, па да и ја толико опростим теби. Онда нећемо беснети ни злопамтити због безразложног напада на нас или пак због страдања „на правди Бога“, јер ћемо се сећати Христовог страдања за нас, због наших грехова. И сећаћемо се тада са задовољством и утехом Његових речи, нама упућених: Блажени сте кад вас срамоте и прогоне и лажући говоре против вас свакојаке рђаве речи, због мене. Радујте се (за то) и веселите се, јер је велика плата ваша на небесима (Матеј 5, 11-12) . Мир са собом, мир са свима и силу благодати Светога Духа жели и срдачно те поздравља о. Душан

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *