Sudbina

Pitanje:
Pomoze Bog. Postovani, molila bih Vas da mi odgovorite na jedno pitanje. Da li je sudbina jednog coveka vec zapisana ili je covek kako kazu sam kroji? Kako pravoslavlje gleda na sudbinu? Unapred hvala.
Milica


Odgovor:
Draga sestra Milice, Sudbina ili predodređenost, pojam kojim se izražava verovanje da je sve što se zbiva u svetu, s ljudima i stvarima, unapred određeno nedokučivim, natprirodnim uzrocima i da čovek ničim ne može izmeniti taj ishod. Ovo verovanje je svojstveno istočnjačkim religijama, pre svega islamu. Prihvatanjem sudbine praktično bi značilo kočnicu napretka, jer umesto da se ljudi mobilišu na akciju, dobilo bi se baš suprotno, ljudi bi mirno čekali sudbinu, koja se ne može nikako izmeniniti ni izbeći. Konačno, kada bi postojala sudbina, ljudi ne bi bili zaslužni za dobro koje čine, niti bi bili krivi za zlo koje su počinili. Jer, oni bi jednostavno morali tako činiti, kako je to sudbina zacrtala. Ugledni teolog i profesor apologetike na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu, protojerej Dr Lazar Milin, objavio je u Pravoslavnom misionaru broj 963, kao odgovor na pitanje jednog čitaoca (kao šti si ti postavio pitanje Svetosavlju.org) , zapažen članak pod naslovom: Da li postoji sudbina? Članak je objavljen i u njegovoj knjizi „Razgovori o veri“. Iz ovog članka, koga ti toplo preporučujem, prepisaću ti samo jedan pasus: „Kada bi Bog bezuslovno određivao sudbinu ljudi, onda bi to bilo u najvećoj suprotnosti sa Božijom pravdom. Jer, ako je nekome Mirku „suđeno“ da pogine od Ratkove ruke, onda je isto tako i Ratku „suđeno“ da ubije Mirka. A ako mu je to bilo suđeno, onda taj zločin nije mogao izbeći, pošto ga je na to primorao sam Bog, sudbinom koju mu je odredio. Da li bi ga posle svega toga Bog ipak mogao kazniti kao grešnika? Uviđate li, dakle, koliko je vera u sudbinu nelogična i bogohulna? “ Evo i završetka toga članka. „Verovati u Boga, to znači verovati u Božiju pravdu, Božiji promisao i moć molitve. A verovati u sve to, to znači ne verovati u slepu sudbinu, jer se to međusobno isključuje. A pošto postoji i Bog, i Božija pravda, i Božija milost, i moć molitve, i slobodna ljudska volja, i Božiji promisao, to onda u hrišćaninovoj duši nema mesta za veru u slepu sudbinu“. Dakle, upućujem te na opširan i kompetentan odgovor prof. Dr L. Milina u Pravoslavnm misionaru broj 963, ili u njegovoj knjizi „Razgovori o veri“, strane 123-133. Blagoslov Božji u Svetoj četrdesetnici želi ti o. Dušan

3 komentar(a)

  1. Suprug mi je poginuo 15 januara ove godine pre to je imao saobraćajnu nesreću ja sam ga prevarila i smatram da sam kriva za njegovu smrt dozvolila sam da nam se svi mesaju u brak. Ostala sam sama sa dvoje dece. Veoma sam volela svog supruga. Jako se lose psihički osećam se koristim lekove ne bi volela da ih toliko pijem. Molim za pomoć savet ili neku molitvu.

    • Poštovana Jelena,

      žao mi je što se smrt desila. Ja Vam opraštam, premda Vas ne poznajem, i nemam pravo sa kažem išta drugo. Na Bogu milostivom je sud jedini, stoga molite Mu se i volite decu Njegovu i ne gubite čovekoljubivost. Ne prenosite tugu na decu, nisu zaslužila, a molitvom se Bogu posvećujte.
      Nije na meni da ikoga osudim, no da pomognem. Stoga, dece radi, ne gubite ljubavi.

      S ljubavlju,
      Todor.

  2. Slažem se sa odgovorom brata sestri Milici. Zabluda je verovati u već predodređene puteve životne.

Ostavite odgovor na Dejan Otkaži

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *