Питање:
Помаже Бог, Желим да похвалим Ваш сајт, доста ми је помогао у решавању неких основних животних проблема. Интересује ме како и колико бити стрпљив према другоме? Да ли дати шансу да се неко промени, да ли треба чекати или треба после одређеног времена одустати и отићи својим путем? Унапред се захваљујем на одговору.
Драгана
Одговор:
Драга сестро, Једном приликом Свети апостол Петар је пришао Христу и поставио му слично питање, као и Ти нама: Господе, колико пута, ако ми сагреши брат мој, да му опростим? До седам пута? Господ Исус Христос је Апостолу Петру, Теби и свима нама дао овај одговор: Не велим ти до седам пута, него до седамдесет пута седам (Матеј 18, 21-22) . Извесну сличност по бројевима имамо и у Старом завету. После Кајиновог убиства брата Авеља, Бог му је рекао: Ко убије Кајина, седам ће се пута то покајати (1. Књига Мојсијева 4, 15) . Потомак Кајинов Ламех пак каже: Кад ће се Кајин осветити седам пута, Ламех ће седамдесет седам пута (4, 24) . Јеврејски законодавци су праштање свели на три пута, док великодушни Апостол Петар смартра да би брату (сваком човеку) требало опростити највише до седам пута. А Христос тај број вишеструко увеличава, седамдесет пута седам, не мислећи сигурно на математичку операцију множења, па да смо ми дужни да опростимо 490 пута свом ближњем. Христос негира свако ограничење у опраштању, дакле, дужни смо да безгранично праштамо, да будемо неограничено стрпљиви. Међутим, на другом месту, такође у истој глави Матејевог јеванђеља, Христос поучава апостоле: Ако ти сагреши брат твој, иди и покарај га насамо; ако те послуша, добио си брата свога. Ако те не послуша, узми са собом још једнога или двојицу да на устима два или три сведока остане свака реч. Ако ли њих не послуша, кажи Цркви; ако ли не послуша ни Цркву, нека ти буде као незнабожац и цариник (Метеј 18, 15-17) . Истина, овде није реч о праштању увреде, већ о настојању да се спаси онај ко је посрнуо, ко се одвојио од заједнице. А то је, изгледа, баш у Твом случају. Неко, до кога Ти је веома стало, чини нешто што је за њега самога штетно, што Ти примећујеш и, из несебичне и братске љубави, жао Ти је да он свесно пропада. Ти би хтела да му помогнеш, да га посаветујеш и вратиш на прави пут, али он, вероватно, одбија Твоју помоћ, не прима добронамерне савете. А Ти си се већ, изгледа, уморила, немаш више снаге и помишљаш да га препустиш самоме себи. А заборављаш и речи Светог апостола Павла, који нас саветује: А добро чинити да нам не досади, јер ћемо у своје време пожњети ако не малакшемо (Галатима 6, 9) . Дакле, драга сестро, потруди се и немој малаксавати у Твојим добрим намерама. Сети се како је онај пастир, коме се изгубила једна од стотине оваца, трудио да нађе ону изгубљену и како се њој, кад ју је нашао, радовао много више него ли онима 99 које су биле на окупу (Матеј 18, 12; Лука 15, 4) . И Ти ћеш се тако радовати, ако спасеш једну залуталу душу. Ако не успеш, послужи се Христовом препоруком: потражи једнога или двојицу заједничких пријатеља, припреми их и поразговарајте заједно са особом о којој је реч. Ако пак и то не успе, зартажи помоћ од надлежног свештеника. Испричај му своје напоре и замоли га да за поуку и Теби и особи за коју се бринеш. Благословена нек Ти је Недеља крстопоклона, која нам у Јеванђељу нуди и ову поруку: Јер каква је корист човеку ако задобије сав свет а души својој науди? Или какав ће откуп човек дати за душу своју? (Марко 9, 34-38) . И наставак Свете четрдесетнице нека Ти буде души користан, да у Васкршњој служби сви чујемо радосни усклик: Опростимо све васкрсењем! о. Душан
