Страх од воде

Питање:
Драги Оци, Ја се зовем Сандра, и имам 13 година, живим у Америци, и ја сам родена на Свету Петку. Желела би да вас питам неста о страху. Ја се плашим воде и морам пливат у сколи, и незнам како да пустим тај страх и да осетим да је Бог самном и да ме неће оставит. И желела би да вас питам како кад се исповедам да кажем Оцу све мије грехе. Увек се плашим да ће он мислити ружне ствари о мени. Хвала и Збогом,
Сандра


Одговор:
Драга Сандра, Хвала ти што си нам се јавила. Има много врста страхова и о томе постоји доста студија написаних. Али свако од нас има своје страхове и то није ништа необично. Ми се током нашег живота овде на земљи, трудимо да их уз помоћ Божију превазиђемо. А Бог ће свакоме у своје време дати оно што му је потребно. За сада је Господ допустио да се ти бојиш воде. То није само лоше, већ има и својих добрих страна. Али, када Богу буде по вољи, ти се више нећеш плашити. Само буди уз Господа и не остављај Га ни за један тренутак. Са њиме ћеш увек бити на правоме путу, добра, духовно здрава и сигурна.
Што се тиче исповести, отац увек више воли оно дете које му покаже своје ране него оно које их крије. Ако смо нешто могли да урадимо, онда можемо и да се искрено покајемо за то. Важно је осећати у срцу жалост због грехова у које сви ми упадамо с времена на време. Та жалост ће отворити врата твога срца да се исповедиш, и та иста искрена жалост ће привући Божију љубав која загрева и твоје срце и срце свештеника. Свештеници су људи који воле друге људе. Понекада и они сами имају проблема, али је њихова служба таква да – ако немају љубави, не могу да опстану у својој служби. Зато се ништа не брини. Он неће ништа лоше мислити о теби, он ће се молити Богу за тебе. А Бог је тај који свима нама опрашта ако се искрено кајемо.
Поздравља те, о. Срба

Comments are closed.