Питање:
Помаже Бог! Драга моја браћо мене мучи једно: стално ме је страх од смрти. Постим искрено се исповједим и причестим, али тај страх увијек остаје у мени.
Молим вас да ми дате савјет да ли ја негдје гријешим и како се молити да би ово престало
Радмила
Одговор:
Драга Радмила, сва људска поколења су трепетала пред тим сазнањем да нас смрт као нека црна и хладнa авет све прождире. Кроз грех човек је реализовао смрт и себе подвргао њој. Само то сазнање да је наша људкса природа смртна треба да за собом носи страх. Он – страх сам по себи јесте изданак смрти или део смртне природе, или њен симптом. Ми страх удаљавамо молитвом и богомислијем. Размишљање о нашој пропадљивости или смртности увек је корисно, јер ми тиме признајемо да смо без Бога у свему немоћни. Ми тиме тражимо Бога. Свако вече када идемо на спавање ми се молимо: «Господе, дај ми сузе, сећање на смрт, и умиљење». Стално сећање на смрт је врло важна компонента здраве духовности.
Овде ви ничим не грешите и једноставно имате нормално осећање у односу на смрт. Колико будете ближи Богу страх од смрти ће за толико да буде даљи, и тако док га сасвим не изгубите. Господ каже да се не бојимо оних који убијају тело – смрти, него да се бојимо оних који убијају душу, т.ј. духовне смрти. Ви би требали да имате овај свештени страх од духовне смрти који ће сигурно да постине онај везан за телесну. Одређена молива по некој наруџбини не може тек тако да вам помогне, и то није прави начин молитвености. Једноставно сав ваш живот треба да је прожет молитвом и надом, и вером у обећане речи нашег Спаситеља. Начин живота који треба да је црквен сам ће по себи да вам помогне и одагна тај страх.
Идите чешће на свету тајну исповести и причешће; слушајте Цркву и њене богоспасавајуће установе и норме, и нећете ни приметити како ће тај страх да се брзо изгуби. И онда имате да као први хришћани и мученици са радошћу да кличите: «Дођи Господе (Маран ата) ». Или како то наш дивни новосвештеномученик ђакон Авакум, тек окусивши овај живот неустрашиво рече: «Срб је Христов – радује се смрти»! У Христу ваш
оЉубо
