NASLOVNA » Duhovni život, snovi, borba sa iskušenjima, PITANJE PASTIRU » Strah od smrti svojih najbližih?

Strah od smrti svojih najbližih?

Pitanje:
Pomaže Bog oče, iako se trudim da imam što jaču veru ipak mi se nekad javi strah od smrti svojih najbližih kao i od moje smrti, što jasnije i ozbiljnije o tome razmišljam to mi se javlja veći strah.
NN


Odgovor:
Bog vas blagoslovio! Strah od smrti jeste prirodna pojava koja kao jedna preteća i napominjuća senka stalno prati čoveka. Ma gde on bio, u Crkvi ili van nje (kako Starozavetne tako i ove Novozavetne) , čovek je uložio mnogo itelektualnog truda sa željom da razotkrije misteriju smrti i reši tu strašnu «zagonetku». Valja napomenuti da istorija filozofije udeljuje ogromnu pažnju i intelektualno energiju u pokušajima da razotkrije tajne smrti. Opet, oni koji su pratili Božije Otkrovenje o čoveku, oni su prirodnije i sa nadom stajali pred tim faktom da će jednog dana umreti, svesno znajući uzrok i posledice umiranja prvog čoveka, pa zato van Boga nisu ni pokušavali da se uhvate u koštac sa ovom svekozmičkom realnošću, nasuprot drevnim misliocima koji su se trudili da sa svojim ograničenim razumom reše ta udaljena ontološka pitanja koja su tesno vezana za čoveka.Svaki odlazak od Boga jeste nasilni akt koji za sobom vuče greh protiv naše esencijalne prirodne potrebe da moramo da budemo u neprekidnom opštenju sa Njim. «Svađa» sa Bogom – greh, koji jeste smrt, on je jedno neprirodno stanje, i sasvim je prirodno da čovek ima strah od nje. Greh je taj koji donosi smrt, ili to stanje koje nas obezblagodaćuje i tako prekraćuje onu životvornu vezu koju imamo sa našim izvorom Života. Znači greh je smrt (Rim. 5, 12) . Da li treba da se bojimo greha? Treba! I to je nešto što je u nama usađeno najprostijim prirodnim zakonom koji se otkriva u našoj savesti. Ako je naša savest «spaljena» (ubijena) to znači da smo mi umrli, i ta smrt će da nastupi i u fizičkom obliku, i tada dolazi ona čuvena smrt «duše i tela», jer jedan deo čoveka (duša) odlazi pred Boga savršeno bezblagodatan, i to u takvom stanju da nema ničeg zajedničkog i opšteg sa Njim. Primera radi, zamislite kako ćete da se neprijatno osećate ako uđete u neko društvo naučnika koji svojim razgovorom odlično razumeju jedni druge, jer je ta stvar za njih opšta (zajednička) , a vi nekim razlogom tako jarko želite da budete zapaženi u tom njihovm društvu, i da se pred njima dokažete, ali znate da ne možete jer ne razumete njihov jezik. Ovo je samo majušni delić onoga šta će jedna usamljena i otuđena, i duhovno neobrazovana duša da oseti kad iziđe pred svoga Tvorca. Svakodnevno pred prvom pojavom sunca (rečima Psalmoppevca) Crkva napominje svojim čedima šta nas drži u životu: «Neću umreti, nego ću živ biti i kazivati dela Gospodnja» (Jutrenja) . U tim rečima mi nalazimo smisao i obrazac ovog našeg života! Da se ispunjavaju i razumeju dela Božija jeste ta opipljiva pobeda nad smrću, i tada možemo sa velikim zadovostvom da Zlatoustovim rečima uskliknemo: «smrti gde ti je pobeda»? Ako se povredi ta žila kucavica koja nas napaja životom iz nepresušnog izvora našeg Životodavca onda nastaje strah od smrti. Postoji i drugi «strah od smrti», i njega možemo da nazovemo «sveštenim strahom, i taj strah svakodnevno molitveno tržimo od Gospoda rečima: «daj mi suze, i sećanje na smrt, i umiljenje» (večernje pravilo molitva 7) . To sećanje na smrt više je duhovna potreba za sozercavanjem predstojećeg vaskrsenja koje treba završno (finlano – popularno u «eshatonu») da dobijemo u Gospodu Isusu Hristu, i ovaj svešteni strah je sasvim prirodan, takođe i posebno potreban za naše duhovno izgrađivanje. Ako taj strah osećate onda to je hrišćanski i on je mnogo koristan.
Opasno je da se dobije paranoja od smrti i da tako ona utiče (diktira) da naš ostatak života provedemo u nekom stalnom strahu. Greh je takođe i da se želi smrt, samo zato što zakopavamo i onaj jedan evanđelski talanat, i tako ne želimo da se borimo sa njom. Duhovan život jeste ta neprekidna aktivnost (kod svetih otaca «borba») koja u blagodati Božijoj prosto izaziva smrt na «dvoboj», i tako naš život postaje interesantan i pun zbivanja i izazova, i u takvom životu ne ostaje ni malo mesta za depresiju i uninije. Treba se strogo čuvati sumnje da će Hristos, naša nada, da nas vaskrsne; jer veliki je greh kada obamnjujemo sami sebe, kada zavodimo naš razum od prave istine, i tako ulazimo u neku samozolaciju, i u toj ličnoj zabludi nidpoštojemo kozmičku istinu da je On vaskrsao, i da mi kroz Njega oživljavamo ova već odavno umrla naša tela. Kada shvatimo da ovo telo koje nosimo, da je umrlo u Adamu, i da je ono smrt, onda ne treba da se bojimo nje (jer je i sada prisutna) sve do tog momenta kada počnemo da sumnjamo u naše vaskrsenje, jer tada će zaista da se zapečati ta smrt. Postoji sumnja (nevera) u vaskrsenje – što je užasan greh sa nesagledivim psiho-fizičikm posledicama za nas; takođe postoji sumnja u naš duhovni rad, da mi ne činimo dovoljno da bi «overili» naše spasenje; da na osnovu naših dela nećemo da vaskrsnemo, ali ta sumnja je dobra i ona je radi našeg smirenja pred veličinom milosti i dobrote hrišćanskog Boga. Jasno je da mi bez blagodati Božije ne možemo ništa da učinimo, i to je Istok dobro znao u svom bogoslovlju dok se Zapad mnogo uzdavao na lične zasluge (a posebno protestanti) , i obrazovao teologiju puritanizma, sholasticizma, tu teologiju opravdanja i ličnih zasluga, gde je Bogu ostavnjeno «malo prostora» da i On nešto učini za nas. Ne treba se bojati smrti kao fizičke pojave jer pred tim faktom mi se rađamo i pružamo prve korake, i znamo da ništa ne možemo da promenimo u vezi nje, ali treba da se bojimo duhovne smrti ili naše pasivnosti u odnosu na Boga. Dakle, Bog je Život, ap. Pavle nam otkriva: «Zakon Duha života u Hristu Isusu oslobodi nas od zakona greha i smrti» (Rim. 8, 2) ; a Zlatousti usmeruje na glavnu hrišćansku realnost: «Vaskrse Hristos i život živi; Vaskrse Hristos i nijednog mrtvog ne osta u grobu».«Hristos Vaskrse! » – to je pravi odgovor na vaše pitanje.
Sa poštovanjem o. Ljubo

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *