Страх од смрти

Питање:
Помаже Бог оче. Имам непрестани страх од смрти. Што год почнем да радим или учим, мислим да то нема смисла. Како да се ослободим тих мисли и осјећања?
marina


Одговор:
Драга сестро Марина, Велики српски песник Његош је рекао да је “колевка сваком рођењу – гроб”, или како наш народ каже: Ко се родио, мора и умрети. И сви ми, дакле, који се рађамо на земљи, проживећемо одређен број година и окончати свој земаљски живот. Човек долази на овај свет без своје сагласности. Нико га не пита кад жели да се роди, у каквој породици, у ком друштвеном уређењу. Па ипак, дошавши на свет, он постаје личност са правима и обавезама. Дужан је да се уклопи у време и услове живота и да до краја одигра своју животну улогу. И сваки разуман човек, било у које време да се појави на земљи, мора да постави питање: Какав се смисао крије у историји човечанства? И да ли уопште постоји тај смисао? Човек игра своју улогу – да би затим исчезнио. Исто као што одсвирана нота уступа место следећој. Без тога је мелодија немогућа. На земљи свакодневно умире на стотине хиљада људи. Ратови и разне катастрофе повећавају овај број. Но, ни један човек не може да се задовољи неизвесношћу живота на земљи. Он осећа неспокојство, мучење у свом срцу и не може да се помири да његово постојање на земљи нема смисла ни разлога. И сваки човек се, у свом домену, труди да схвати смисао живота. А кад човек схвати смисао живота, онда схвата и смисао, неминовност смрти. Ја мислим да Ти добро схваташ смисао свога живота и улогу коју треба да одиграш. Теби је јасан крајњи циљ живота, а то је сједињење са Богом. И тај животни пут, дугачак неколико десетина година, треба провести радујући се животу, а не страхујући од смрти. Погледај око себе. Сва жива бића се боре да преживе и за то преживљавање ангажује сву своју снагу и способност. По хришћанском учењу “смрт је казна за грех”, казна за Адамов грех према Богу. Падом у грех смрт је за људе постала застрашујућа. Но Христос, Који је дошао да искупи грех човечанства, ступио је у борбу и са смрћу, том последицом греха и Он ју је победио. Доказ те победе је Његово васкрсење. И сазнање да владавина смрти није вечна и коначна, чиме је људима, после Христовог доласка, поново дата велика нада. Хришћани не смеју пред смрћу да падају у очајање, као они “који немају наде” (Солуња-нима 4, 13) . Они знају да је смрт зора новог дана, то је тунел који води ка бескрајним светлим даљинама, то је праг, преко кога се улази у заједницу са свима светима. Смрт је – магла која се разишла, ноћ која се приближила крају. Смрћу се не завршава све, напротив, тек сада почиње оно најважније: живот у заједници са Богом. Тиме се и објашњава понашање мученика, који су у смрт ишли са радошћу, која је сијала на њиховом лицу: за њих је смрт значила – нови живот. Тако је и говорио Свети апостол Павле: “Христос је за мене живот, а смрт добитак” (Филипљанима 1, 21) . Црква у својим погребним песмама обећава спасеним душама уселење у “место светло, у место мирно, где више нема жалости ни уздисања, већ само живот вечни”. Свети апостол Павле пише првим хришћанима: “Ако се Христос пороповједа да је устао из мртвих, како неки међу вама говоре да нема васкрсења мртвих? А ако нема васкрсења мртвих, то ни Христос није устао. А ако Христос није устао, онда је празна проповјед наша, па празна и вјера ваша… Но заиста је Христос устао из мртвих, те постаде првенац оних који су умрли. Јер пошто је кроз човјека смрт, кроз човјека је и васкрсење мртвих. Јер као што у Адаму сви умиру, тако ће и у Христу сви оживјети” (1. Коринћанима 15, 12-22) . И сам Христос говори: “Ја сам васкрсење и живот, који вјерује у мене ако и умре, живјеће. И сваки који живи и вјерује у мене неће умријети вавијек” (Јован 11, 25-26) . Твој страх од смрти нема оправдања. Ти си млада и пред Тобом је живот. Да ли ће он бити 60, 80, па и 100 година, све је то у Божјој руци. И човек је дужан да се труди и ради целог живота. Бог му није дао да зна када ће умрети, као што му није открио када ће бити крај света, баш зато да се не би плашио смрти и да се њој не би предавао. Народна мудрост каже: Ради као да ћеш живети 100 година, а надај се као да ћеш сутра умрети. То значи, ми смо дужни да цео живот проведемо у припремама за излазак пред Господа и да у сваком тренутку свога живота будем спремни за тај сусрет. И зато се људи моле Богу да их сачува изненадне смрти, јер су тада неприпремљени, непокајани. И Ти се, драга сестро Марина, радуј животу, животу достојном човека, а страх од смрти победи вером у вечни живот, у васкрсење. Победним поздравом ХРИСТОС ВАСКРСЕ поздравља Те о. Душан

Comments are closed.