Страх од разговора

Питање:
Помоз Бог! Имам 28 година и замолио бих Вас да ми помогнете да решим свој велики проблем који ме мучи већ више од годину дана. Наиме, у задње време осећам велике тешкоће када треба да разговарам са људима поготово са својим шефовима. Осећам се веома узнемирено срце ми куца јаче и брже и једва чекам да се све то заврши и да ме оставе на миру. Када разговарам телефоном тада ми је обично много-много лакше. Мислим да има некакав страх од људи али не знам зашто! Ја јесам одувек имао трему од неких јавних наступа или говора али ово сада је далеко интензивније. Иначе пре почетка овог ефекта осамосталио сам се (делом ми породица недостаје) и једном сам се разболео прилично тешко тако да имам осећај да неки страхови се вуку још од тог периода. Молим Вас упутите ме шта да радим. Свако добро
Милош


Одговор:
Драги Милоше, Психолошки гледано, и ма много врста страхова који могу да потичу из разних узрока и постоји много разлога због којих то може да се дешава. Али, у духовном смислу, осеħање несигурности, незаштиħености и страха, који је, чини нам се, без разлога присутан, представља показатељ унутрашње борбе са помислима које нам зли дух рекламира, т.ј. покушава да подметне. Нема потребе да се бојимо. Ми се свакодневно креħемо међу мноштвом добрих и злих духова, само што их телесним очима не видимо. Са нама је наш анђео чувар, али нас и зли дух вреба, шапуħе нам своје идеје и мисли, а по некад нас превари да му поверујемо. Свакоме од нас се то дешава свакодневно. Али, Господ Бог нам даје своју благодат свакога дана, исто као што и Његово сунце свакодневно обасјава и добре и зле. Његовом благодаħу, ми живимо, креħемо се и постојимо. Међутим, зли дух непрестано покушава да нас одвуче у мрак, или бар у сенку својих обмана. То његово настојање се често манифестује као безразложни страх, осеħање несигурности и незаштиħености. То је атмосфера у којој се он креħе и траг који он за собом оставља. Постоје разне „технике“ ослобађања страха, али оне углавном, страх побеђују самообманом, неговањем лепог (високог) мишљења о себи и прихватањем гордости, као контра ефекта. На дуже стазе, ове „технике“ и вежбеостављају горе последице од пролазног и привременог страха. Узроци страха могу бити многи: не придржавање закону Божијем, греси из прошлости или садашњости, склоност ка телесним страстима, поводљивост и колебљивост, и т.д. Али, један од основних и најчешħих јесте слабљење вере и губљење мира у души. Хришћани се најчешħе ослобађају страха постом и молитвом, то јест: очишħењем своје савести (покајањем) , исправљањем свога живота, молитвом која укључује свакодневно правило и што чешћу молитву у себи током дана, и постом – држањем поста када Црква прописује, средом и петком, као и осталим постовима, читањем Светог Писма и побожних књига, дела светих Отаца и размишљањем о њима. То рађа љубав према Богу. Када човек заволи Бога Господа свим срцем својим, свом душом својом и свом мишљу својом, у њему нестаје страх и несигурност. Ништа није јаче од љубави Божије, и никакав страх нема места код оних који су бар мало чврсти у вери и имају љубави према Богу и према ближњима. Поздравља те, о. Срба

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *