Питање:
Помаже Бог, Надам се да можете да ми помогнете неким духовним саветом. Наиме, до скоро ми је углавном, мање-више, било добро. Супруг и ја већ десетак година идемо у цркву, постимо, причешћујемо се, трудимо се колико можемо. Господ ме је призвао у цркву и ја сам била радосна. Ништа ми друго није требало и мислила сам да ће тако бити стално. Али наишла су искушења, на жалост материјална (настале од ове кризе) , са којима се ја, морам рећи, врло тешко борим и моја вера у Бога се пољуљала. Страх који осећам у души често не могу да контролишем, јер мислим да из ових проблема нећемо никада изаћи. Тај страх се често претвара у панику, а понекад на жалост и у свађу. Мој муж каже да све препустим Господу и да ће све бити добро. Ја толику веру, на жалост, немам. У ствари, ја онда и нисам верник, ако верујем у Бога само када ми је добро. Разне мисли (углавном лоше) стално су ми у глави, и чини ми се да врло често стварам нереалну слику. Покушавам да убедим себе да је најбитније да смо сви здеави, пок ушавам да појачам своје молитве али све то има кратко дејство. Можда ће Вам ово моје размишљање деловати размажено, што и вероватно јесте, али мене ово страшно мучи већ пар месеци, и никако не могу да се изборим са собом и својом савешћу. Благодарим унапред Благословите Оче.
Гордана
Одговор:
Драга сестро, Желео бих да Ти препоручим старозаветну Књигу о Јову, да је пажљиво прочиташ. Видећеш тада како је Јов био богат човек, најбогатији у своме крају. Имао је добру бројну породицу, земљу, стоку, а онда је одједанпут изгубио све. Остали су само он и жена, без игде ичега. На крају је и здравље изгубио, тело му је било сво у ранама, црепом је стругао красте и гној. У тој невољи жена му рече: “Прокуни твога Бога и умри! ” А Јов јој је одговорио: “Говориш као луда жена; добро смо примали од Бога, а зло зар нећемо примати”. Није Јов изгубио веру у Бога, није Га проклео, али је зато оздравио, поново стекао бројну породицу и огромно имање. Да ли су Твоја искушења и приближна овим Јововим страдањима? Дакле, Бог своје верне не препушта пропасти, па тако неће оставити ни Твоју породицу. Житија хришћанских Светих, поготово мученика, препуна су сведочења о томе како Бог штити и промишља о свим људима, а посебно онима који у Њега верују. Христос је рекао да је онима који верују све могуће. Твој је муж у праву кад каже да треба све препустити Господу и да ће све добро бити. Па и Ти свакодневно молиш у молитви Господњој “Оне наш… да буде воља Твоја…” Препушташ свој живот Божјем управљању, али и Ти си дужна да Богу помогнеш, да се и сама потрудиш, по оној народној: “Помози се сам, помоћи ће ти и Бог”. Ми смо дужни да се трудимо за своју егзистенцију на земљи и да будемо свесни да без Бога не можемо ништа учинити. Христос је отворено рекао: “Без мене не можете ништа чинити”, а што будете чинили мимо мене и против мене обиће вам се о главу, биће вам на пропаст. Дакле, добра наша сестро, имај веру у Бога и чврсто надање у Његово промишљање о Твојиј породици, труди се и ради колико Твоје моћи дозвољавају, а остало препусти Божјем благослову и Његовом старању. Твоме страху нема места. Онај ко је са Богом не сме осећати никакав страх, јер има најмоћнијег заштитника. Кад си била мала ниси се ничега бојала, јер су родитељи Твоји бринули за Тебе, на сваком Твом кораку. И Отац наш небески брине о свима нама и ми слушамо Христове речи: “Мир вам остављам, мир свој дајем вам; не дајем вам га као што свет даје. Нека се не збуњује срце ваше и нека се не боји”. Добро је да сте сви здрави и то је велики благослов Божји, што значи да нема никакве препреке за ваш заједнички труд и да не сме бити никакве сумње или малодушности, да вам Бог неће помоћи.
Чврсто верујте у Бога, молите Му се што чешће, чувајте своју породицу од сваке сумње и разарања, а Бог ће вас наградити својим благословом. Није криза да би људи пропали и нестали са земље, већ да би своју веру у Бога ојачали, као што се челик кали у ватри.
Мир вам од Госпда и срдачан поздрав од о. Душана
