Страх, да Бог неће прихватити моју исповест?

Питање:
Помаже Бог, молим Вас да ме упутите како да решим један проблем. Наиме, до пре пар месеци нисам искрено и чистога срца веровала у нашег Господа, већ сам мислила да је за веру довољно то што сам се пар пута причестила, с времена на време ишла у цркву и говорила да верујем у Бога. Међутим од када сам почела да читам православне књиге и дела апостола, као и Свето Писмо у мене се увукао велики Страх Божији и тек сам тада схватила значење праве вере и да је моја вера до сада била површна. Сада ме је страх да Бог неће прихватити исповест мојих грехова, ако их све не набројим пред причешће. Да ли Бог прашта све грехове? (Наравно, Богу хвала, нисам чинила никакве скандалозне ствари, али и најмањи грех ми се сада чини превелики) И како ми знамо да ли нам је Господ опростио те грехе? Да ли приликом сваке следеће исповести треба да исповедамо исте грехе, или је довољно једном? (наравно када се кајемо од срца) И још један проблем, обично због превише људи на исповести свештеник само пита да ли сам грешила и ја кажем да јесам и на томе се све заврши, а ја и даље не осећам олакшање јер сматрам да, као што рекох, морам да исповедим сваки грех понаособ, да бих могла чиста да кренем даље и да из дубине свога срца верујем у Бога и да Му се поклањам и молим чистог срца, тј. да се осећам достојном Његове Милости. Да ли је умесно да свештеника приликом исповести замолим да исповедим сваки грех понаособ, и да ли бих тиме показала своје непоштовање према свештенику, или би ме он схватио? Молим Вас да ми опростите на опширности ове поруке, али Вас молим да то схватите као мој вапај за помоћ и тако ми помогнете да се осећам достојном ћерком свог правог Оца! ! ! Свако добро од Господа!


Одговор:
Драга НН
Ђаво нас вара.Кад грешимо, каже: “Бог је милостив, опростиће! ” А кад дођемо у цркву и станемо пред Бога, он каже: “Видиш шта си све урадио; то се тешко може опростити! Видиш каква је душевна чистота потребна за живот у Царству Небеском? А ти ниси ни близу, немаш шансе са овим твојим злим жељама и навикама, и брдом грехова које си накупио у животу…! ” Међутим, опроштено или не, није ствар неке апотекарске мере-колико имаш добрих дела, а коликио лоших! Опроштај зависи од покајања, а покајање значи попорављање-преумљење. Јер, наш однос према Богу се може упоредити са односом родитеља и деце. Који родитељ неће бити спреман да опрости свом детету и најгоре ствари, са надом да ће се то дете поправити и претати да живи безумно, наравно, уз помоћ и подршку родитеља? Иначе, исти грех се не исповеда два пута, осим ако се поново не падне у њега. Колико год пута да сагрешимо, макар и исти грех, толико пута то и исповедамо, јер сваки грех је пад за себе и захтева устајање за себе. Колико год пута да паднеш на пут којим идеш, не останеш да лежиш тамо, већ толико пута устанеш (покајеш и исповедиш) и наставиш тамо где си кренула…
Ми знамо унапред да нам је Господ опростио, јер док смо још били незнабожци. Он је пострадао за нас. То сигурно не би учинио да не жели да нам опрости грех, ако се покајемо и прихватимо Његово руководство.
Зашто ми не осећамо олакшање и опроштај од Бога? Зато што је наша природа још увек слаба и сколна истом греху. Тек кад га уз Божију помоћ потпуно превазиђемо, осетићемо у своје време олакшање и радост покајања и опроштаја. А докле год смо подложни неком греху (иако га не чиномо) осећамо известан терет и зебњу, као што дете осећа страх да се суочи са животом без родитељске подршке и помоћи. Како сазрева оно се и ослобађа и мање је рањиво појединим животиним искушењима. За детаљну исповест треба раније да поразговараш са свештеником и видиш да ли би и када он могао да те прими на такву исповест и саслуша. Јер, понекад је тешко свештенику да стигне ако има много људи. Друго решење је да искористиш прилику кад идеш у неки манастир, попричај са неким духовником и питај за опширнију исповест. И сам такав разговор је свакок део такве исповести, баш као и ово питање које си поставила. Благослов од Бога ти жели, о.Срба

Comments are closed.