Страх

Питање:
Драги моји свештеници, ја сам далеко од своје куће. Живим у Канади и прије сам Вам писала и увек сте ми одговорили што ми је јако мило. Имам манастир Милтон недалеко од места где живим али НИСАМ у могућности да одем због мог менталног стања. Сваким даном моји страхови су све већи и већи, неки чудан страх да ћу престати дисати и да ми НИКО НЕЋЕ ПОМОЋИ. Све се то почело дешавати прије 2 године и од тада ја сам нека друга особа, не познам саму себе. Јуче сам имала изненада док са возила ауто велики напад панике (страха) јер је пут био блокиран.Нисам знала и нисам била свесна ничега, само осећај да ћу умрети и ништа више. Упала сам у депресију због свега, не могу водити децу нигде, не могу отићи до нашег манастира, једино је што могу да их назовем на телефон и да се обратим за помоћ. Ко ће ми помоћи? Има ли наде за мене? Ваша
Александра


Одговор:
Драга сестро Александра, Ти знаш добро да нема последице без узрока. Твоје стање, које траје већ две године, мора да је узроковано неким догађајем у Твом животу, неком променом у Теби или Твом окружењу. Кад Христос лечи парализованог, Он му каже: „Опраштају ти се греси твоји“, кад пружа руку Петру, да га извуче из морских таласа, прекорева га: „Маловерни, зашто си посумњао? “ Дакле, сестро Александра, настој да пронађеш узрок и повод Твоме изненадном страху, разговарај о томе са својим мужем, својим блиским и, обавезно, позови свога пароха, исповеди се, молите се заједно. Ако не можеш сама да пођеш у Манастир, замоли мужа да Те повезе. Моли се Твом Анђелу чувару, који је увек поред Тебе, да Те ослободи страха. Коначно, онај ко је са Христом не сме да осећа никакав овоземаљски страх. Он је апостолима, а преко њих и свима нама подарио свој мир: „Мир вам остављам, мир свој дајем вам; не дајем вам га као што свет даје. Нека се не збуњује срце ваше и нека се не боји“. Кад смо са Христом, нико нам ништа не може и нема места страху у нама. Тако разговарај и са собом, храбри се, јер знаш да је Христос увек с Тобом. Молићу се Богу да Те Он охрабри, да послужиш својој породици, нарочито деци својој, а то што се плашиш да ћеш умрети, то је заиста непотребан страх. Сви знамо да ћемо умрети, да ћемо прећи из овога живота у живот вечни, али када то буде Богу угодно, а не по страху Твоме. Сети се и речи Христових: „У свету ћете имати жалост; али не бојте се, јер ја сам победио свет“. Благодат Ти и мир од Господа Бога и Његових Светих анђела и Његових светих угодника. Поздравља Те о. Душан

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *