Stradanje zbog greha

Pitanje:
Časni oče, radi se o bratancu koga mnogo volim. Ima pet godina, ali još ne može da hoda, jer ima neki strah da krene. Ponekad je nasmejan, a nekad izgleda nervozan i sve to ne zna da iskaže jezikom kojim mi govorimo. Njegova majka je lečena na psihijatriji, a ne zna se od koje bolesti. Hteo bih da pitam da li je to kod malog neki greh, koji nosi i ima li mu pomoći?
Dragan


Odgovor:
Pomoz Bog Dragane! A kako da znamo da li je to zbog reha? Možda jeste, a možda i nije? Sigurno je da smo svi mi zbog greha promenili prirodu, onu slavnu zamenili ovom žalsnom i bolesnom, a u svemu tome poniženu i đavolom ismejanu. Čovek je stanjem greha doživeo mizeriju, a kako i koliko će joj se ljudi predati, u smislu da je neko više a neko manje nosi, nije u našoj vlasti da saznamo. U Evanđelju čitamo da Bog dopušta bolesti zbog greha, radi smirenja i zbog pokazivanja Njegove slave ljudima. I danas smo svedoci da Božanskim energijama kroz sveta mesta, svete radnje, mošti i ikone ljudi dobijaju iscelenja. Obično je sve tako prosto. Loše stvari se dešavaju u životu jednostavno zato što biramo loš život u odnosu na činjenicu da nam već neko daje putokaz da živimo bolje i kvalitetnije. A ogromna većina čovečanstva se ponaša tako da je zadovoljna sa ovim mrvicama života. Tako se i bolesti primaju kao da mi u samoj stvari od rođenja ne bolujemo strašnom bolešću. Tragično! Sve je smrt, bolest i nepravda oko nas i sa time se ne možemo i ne smemo složiti. Sa tim uzrocima naših bolesti. Dakle pokazuje se Njegova slava. Ljudi pisihički obole kada udare u svoj limit, u tu svoju granicu ljudskog, kada oni požele i preko nje, a sve je motiv očekivanje od ovog života. Preskupa ulaganja u njega, koji u suštini nije to. I onda geni jedne generacije prelaze na drugu, i ta obaveza uspeha kao nečeg neminovnog, dolazi do pucanja, a sve zbog prestiža nad bližnjim. Druga vrsta psihičkih obolenja potiču od toga da su mnogi u svojoj mladosti proživljavali neobjašnjive grehe od svojih bližnjih, čak i najrođenijih, čime se pokazuje koliko se satana pušta u naš život. Da, takvim oboljenjima je uzrok konkretan greh. Šta god da moderno bogoslovlje „opravdanja“ govori o poetičnom biblijskom pojmu „oci jeli kiselo grožđe a njihovoj deci trnu zubi“ (opisano po sećanju) , nije moguće odbaciti stradanja nedužnih zbog greha roditelja, ili roditelja njihovih roditelja. Zla koja mi činimo u odsustvu straha Božijeg za našu decu, ili decu njihove dece, mogu da utiču na njihov život. A to može biti i kazna Božija. Čovek svojom smrću se ne rešava sebe, nego i dalje živi, i deo njega svesno oseća i razume fakt da neko strada i muči se zbog njegovog zla i nepravde. Svojom nepravdom a Božijim dopuštenjem može da bude uzrok nečijoj nepravdi. Ne treba nam gori pakao od saznanja da mi našim životom rušimo tuđi. To je ad i stanje mučenja. Pomoć treba sagledati na drugačiji način. Potrebna je molitva da se krst ove vrste lakše nosi, da nas Gospod krepi u tome i sagleda naše čovekoljublje i sastradanje. Treba se moliti i za stradajućeg od ovakvih bolesti, ali ne treba očekivati brzu reakciju na naše molitve, posebno ne oni, koji se sete Boga samo u ovakvim problemima. Vera može mnogo da pomogne, ali ne treba padati u očajanje ako nema brzog isceljenja, pa ljutito početi s osućivanjem Boga ili čak sumnjati u Njega. Treba se moliti i smireno čekati Njegovu milost. o. Ljuba

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *