Страдање због греха

Питање:
Часни оче, ради се о братанцу кога много волим. Има пет година, али још не може да хода, јер има неки страх да крене. Понекад је насмејан, а некад изгледа нервозан и све то не зна да искаже језиком којим ми говоримо. Његова мајка је лечена на психијатрији, а не зна се од које болести. Хтео бих да питам да ли је то код малог неки грех, који носи и има ли му помоћи?
Драган


Одговор:
Помоз Бог Драгане! А како да знамо да ли је то због реха? Можда јесте, а можда и није? Сигурно је да смо сви ми због греха променили природу, ону славну заменили овом жалсном и болесном, а у свему томе понижену и ђаволом исмејану. Човек је стањем греха доживео мизерију, а како и колико ће јој се људи предати, у смислу да је неко више а неко мање носи, није у нашој власти да сазнамо. У Еванђељу читамо да Бог допушта болести због греха, ради смирења и због показивања Његове славе људима. И данас смо сведоци да Божанским енергијама кроз света места, свете радње, мошти и иконе људи добијају исцелења. Обично је све тако просто. Лоше ствари се дешавају у животу једноставно зато што бирамо лош живот у односу на чињеницу да нам већ неко даје путоказ да живимо боље и квалитетније. А огромна већина човечанства се понаша тако да је задовољна са овим мрвицама живота. Тако се и болести примају као да ми у самој ствари од рођења не болујемо страшном болешћу. Трагично! Све је смрт, болест и неправда око нас и са тиме се не можемо и не смемо сложити. Са тим узроцима наших болести. Дакле показује се Његова слава. Људи писихички оболе када ударе у свој лимит, у ту своју границу људског, када они пожеле и преко ње, а све је мотив очекивање од овог живота. Прескупа улагања у њега, који у суштини није то. И онда гени једне генерације прелазе на другу, и та обавеза успеха као нечег неминовног, долази до пуцања, а све због престижа над ближњим. Друга врста психичких оболења потичу од тога да су многи у својој младости проживљавали необјашњиве грехе од својих ближњих, чак и најрођенијих, чиме се показује колико се сатана пушта у наш живот. Да, таквим обољењима је узрок конкретан грех. Шта год да модерно богословље „оправдања“ говори о поетичном библијском појму „оци јели кисело грожђе а њиховој деци трну зуби“ (описано по сећању) , није могуће одбацити страдања недужних због греха родитеља, или родитеља њихових родитеља. Зла која ми чинимо у одсуству страха Божијег за нашу децу, или децу њихове деце, могу да утичу на њихов живот. А то може бити и казна Божија. Човек својом смрћу се не решава себе, него и даље живи, и део њега свесно осећа и разуме факт да неко страда и мучи се због његовог зла и неправде. Својом неправдом а Божијим допуштењем може да буде узрок нечијој неправди. Не треба нам гори пакао од сазнања да ми нашим животом рушимо туђи. То је ад и стање мучења. Помоћ треба сагледати на другачији начин. Потребна је молитва да се крст ове врсте лакше носи, да нас Господ крепи у томе и сагледа наше човекољубље и састрадање. Треба се молити и за страдајућег од оваквих болести, али не треба очекивати брзу реакцију на наше молитве, посебно не они, који се сете Бога само у оваквим проблемима. Вера може много да помогне, али не треба падати у очајање ако нема брзог исцељења, па љутито почети с осућивањем Бога или чак сумњати у Њега. Треба се молити и смирено чекати Његову милост. о. Љуба

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *