НАСЛОВНА » Друштво, ТРАГОВИ У ВРЕМЕНУ » Стогодишњица искрцавања српских ратника на Крфу
Стогодишњица искрцавања српских ратника на Крфу

Стогодишњица искрцавања српских ратника на Крфу

Стота годишњица од искрцавања српске војске на Крфу, после проласка кроз албанску голготу, биће обележена сутра и у уторак, када ће на овом острву, као и на острвцу Видо, али и над морем у околини, бити организовано неколико свечаности у знак сећања на борце и њихово страдање. Државну делегацију Србије, која ће одати почаст страдалима, предводиће председник Томислав Николић, а предвиђено је да учествују представници града Крфа и савезничких земаља из Првог светског рата.

 

srpska-vojska-krf-prvi-svetski-rat_660x330

На овом месту заједнички ће се подсетити евакуације око 150.000 Срба, од којих је око 10.000 преминуло од изнемоглости и болести после доласка у овај део Грчке. Прва група у место Гувија и на оближње мало острво Лазарет, где је било организовано лечење, стигла је још 19. јануара 1916, а последња управо 18. априла исте године. С почетка су довођени они најисцрпљенији, па се процењује да их је од погубног марша кроз албанске голети у тим тренуцима умирало и до 300 дневно.

Животно најугроженије слали су на Видо, а када на његовим обалама више није било места за сахрањивање, посмртни остаци спуштани су у море у близини, које је тако и стекло назив Плава гробница. Најављено је да ће српска делегација коју ће, осим Томислава Николића, између осталих чинити и Драгица Николић, министри Зоран Ђорђевић, Александар Вулин, Иван Тасовац, сутра најпре посетити управо те локације.

На Виду ће помен војницима служити митрополит црногорско-приморски Амфилохије. Централна комеморативна свечаност заказана је за 11 сати у Маузолеју спомен-костурници. Ту ће венце, уз председника Србије, положити и Костас Николозас, председник Општине Крф, као и представници Грчке, Француске, Русије, Велике Британије, Италије, али и грчких и српских удружења за неговање борачке традиције. Николић и Николозас венце ће у подне положити и код Морнаричког крста.

Комеморативна свечаност биће одржана и на отвореном мору, на месту починка више од пет хиљада војника, уз симболично бацање цвећа у воду, рецитовање песме Милутина Бојића „Плава гробница” и извођење омиљене композиције многих српских ратника „Тамо далеко”, настале пре сто година управо у овом делу Јонског мора.

У остатку дана планиран је и обилазак Српске куће у граду Крфу, иначе граду побратиму Београда. У овом здању налази се и поставка посвећена страдању Срба у Великом рату. Затим ће учесници свечаности погледати и филм „Срби на Крфу”, а потом присуствовати свечаној Академији, уз званично обраћање представника земаља савезница. Ова свечаност биће окончана доделом Сретењског ордена Општини Крф, чији су грађани пре једног века прихватили српске војнике у најтежим тренуцима.

За уторак је планирана и комеморација у Гувији. Потом ће бити одата пошта на гробљу страдалих припадника Дринске дивизије у Агиос Матеосу, а затим и у центру тог насеља, код споменика Јанису Јанулису, грчком сељаку који је поклонио своју земљу за сахрањивање српских ратника. Иначе, његов потомак Јанис Јанулис пре годину и по проглашен је почасним грађанином нишке општине Пантелеј.

Обележавање стогодишњице од искрцавања српске војске, осим одавања поште борцима који су овде смештени у једном од најдраматичнијих тренутака у историји свог народа, биће прилика да се оживи и сећање на тренутке када се готово цела држава у избеглиштву преселила на Крф. У том граду функционисали су и Влада Краљевине Србије у прогонству, с парламентом и Врховном командом, и то до новембра 1918. и коначне победе у Великом рату. У Српској кући чува се и копија чувене Крфске декларације из јула 1917, коју су на овом острву потписали Никола Пашић, као председник српске владе, и Анте Трумбић, као изасланик Југословенског одбора, о стварању нове заједничке државе – Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Свечаности најављене за сутра и прекосутра биће и прилика да се потомци народа чија се војска овде опорављала и локалног грчког становништва подсете братских и пријатељских веза које су између њихових предака остварене. Остала је упамћена љубазност крфских домаћина и достојанствено војничко држања српских ратника, о чијој се срдачности, али и дисциплини, дуго приповедало.

Можда је једна од најбољих потврда тога чињеница да је власник хотела „Бела Венеција” на Крфу Јанис Газис све три своје ћерке одлучио да уда управо за Србе који су боравили у њиховом граду. Једна од њих била је супруга Милана Стојадиновића, који је скоро две деценије касније постао председник Владе Југославије.

 

Извор: http://www.politika.rs/scc/clanak/353260/Stogodisnjica-iskrcavanja-srpskih-ratnika-na-Krfu

2 коментар(а)

  1. „Крфска Декларација“ је највећа издаја у историји српској. Уместо Уједињења Срба у једној својој држави, ујединисмо се са душманима, што нас је коштало милионских жртава. За неку „заједничку државу“ се нису сигурно борили вековима српски хероји, који дадоше животе за СРБИЈУ, а неку накарадну Југославију. „Великаши, проклете им душе!“ записао је Ловћенски тајновидац.

  2. Серафим К.

    Срби су у дугу хришћанства, слободољубља, човекољубља и вере дали своје животе и за другу браћу верујући да ће величина њиховог праштања и љубави бити јача од сваке мржње…. А у исту вероваше и Његош и Вук….. Ништа овоземаљско није вечно и нема места стиду што гинусмо за Југославију.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *