Питање:
Моје поштовање добри оци, Интересује ме како наша црква гледа на особе којима се јављају стигмате. Моја заова је из Дамаса (православне су вере (Antioch) ) . Извесној особи по имену Мирна из њеног суседства у Дамасу коју она лично познаје, јављале су се стигмате у време када се деси да су Православни и Католицки Васкрс падну на исти дан. Такође врло често излучује уље из руку и оцију. У кући у којој живи у делу града који се зове Суфаније, из мале иконе велицине 7 цм на којој је Пресвета Богородица и Исус почело је да цури уље кажу да је око 30 литара уља већ скупљено. Када то почне да се дешава Мирна падне у кому има визије Пресвете Богородице која јој шаље поруке да Православна и Католицка Црква мора да се уједини. Њена кућа се отвара сваког дана како би свако могао да додје и види. Људи из целога света долазе, кажу да се и оболели излече.
Ако имате времена проверите њихов сајт http: //www.soufanieh.com/menuenglish.htm Православни Отац Георгије који је такође из тих крајева каже да лично не верује у тако нешто. Каже да је Патријархат послао писмо, у ком захтева да им пошаљу неке доказе о свим чудима која су се десила али каже никада није добио одговор од њих. Да ли би Господ на тај начин, преко одређених људи слао поруке нама овде? СВАКО ВАМ ДОБРО ОД ГОСПОДА ЖЕЛИ
Јелена
Одговор:
Драга Јелена, Разни православни људи и свештеници могу имати разна мишљења. Православна Црква је свесна да „Дух Свети дише где хоће и како хоће”, али је такође свесна да ван праве вере нема Цркве. (Овде треба имати у виду шта је Црква и какав је њен значај за наше спасење – а то је сувише велика тема за овај одговор.) Осим тога, Православна Црква никада није признавала такозване „стигмате”, падање у кому или транс и масовна исцељивања овакве врсте, као што се то данас понегде дешава. Онај ко је макар мало читао житија светих може да упореди чуда која су тамо описана, са овим наводним чудима. Може да види како, када и на који начин је Господ делао и чинио чуда преко светитеља, подвижника и отаца. Онај ко је доживео да види праву духовност, трезвену, смирену, кротку, ону која постоји код добрих духовника и монаха у Православној Цркви, не може а да не увиди разлику између њих и ових стигмата и исцелитеља. Мени се чини да то чак није ни слично. Ја не бих могао овде и сада да напишем опширну анализу свега тога, али на основу свега што знам и што сам видео, доживео и искусио, ни мало не верујем у таква исцелења, не сматрам да су стигмати исправни и сматрам све то прелешћу и обманом демона.
Поздравља те, о. Срба
