Питање:
Помаже Бог, оче! Читам и изучавам Св. Писмо (Стари Завјет) и имам једно питање. Због чега је по Закону који је Бог тобоже предао Мојсију, жена која роди кћер била нечиста 80 дана, а када роди мушко, њеног “чишћења” је било двоструко краће? ! Као да је женско биће у Ст. Завјету од рођења представљена као нижа твар пред Богом и људима (почето од “грешне” Еве) . Зар то не личи помало на мушки шовинизам и мизигонију? Јер ипак, историјска је чињеница да су мушкарци написали таква и слична правила (по предању, надахнути Духом Светим) … Између осталог, постоје многе контрадикторности између суровог и гневног Бога “Израиља” Ст. Завјета, и милостивог Господа Новог Завјета према свим расама и пола. П.С. Нисам феминисткиња и имам духовника (јеромонах) али се не усуђујем да га питам јер ћу бити погрешно схваћена. Праштајте и с Богом…
Слађана
Одговор:
Драга Слађана, Пред Богом и мушкарци и жене имају потпуно исту вредност, и у Царству Његовом су и једни и други као анђели Божији. Али, треба стићи дотле.
Као што тренер примењује различите вежбе за различите људе, тако и Господ узима у обзир разлике између мушкараца и жена. Ја не знам тачно због чега је то било потребно, али верујем да јесте. И када би ми неко прецизно објаснио због чега је то тако, и тада неби било никакве разлике, јер би и даље вредело оно што је Господ рекао.
А разлике између Старог и Новог Завета постоје, јер Господ узима у обзир разлику у томе како људи у различитим временима и условима разумеју и схватају оно што им Он поручује и какав утицај то има на њих. Као што родитељи своме детету, док је мало, говоре на један начин; младићу, који је изложен саблазнима и искушењима много више од детета, на други начин; а зрелом и одраслом сину или кћери на трећи начин, тако и Господ говори човечанству у разним епохама на разне начине, онако како је прикладно и корисно за његов узраст. Проблем настаје када дете жели или захтева да чује разговор зрелих људи о осетљивим или суптилним темама. Свакако да ће постојати велика шанса да то дете буде саблажњено неразумевањем контекста и непоседовањем духовног и животног искуства. Тако и Господ Говори људима у разним епохама на разне начине, васпитавајући их и вежбајући их у корисним врлинама, учвршћујући их у свему што је здраво, добро и корисно за душу и наше спасење.
Поздравља те, о. Срба
Бог помого Слађана, Дајем вам директан одговор на ваше директно питање: “Зар (све ово) не личи помало на мушки шовинизам и мизигонију”? Не личи Слађана, јер би онда и Бог био мушки шовиниста и патетични женомрзац? Јер је он њен Творац? Опет, питате ме, и то уз подвлачење “историјске чињенице” да су мушкарци написали таква правила, уз “тобоже” сагласност Светог Духа на тај њихов шовинизам? Надхнуће по некој мушкој мери и јусу, чак попут таквих новозаветних учитеља у Светој Цркви, св. Иполита, св. Злтоустог, св. Теофилакта, св. Филарета, Лопухина … – историјских “шовиниста”? Ако је Стари Завет био просто шовинистички онда је исто тако и Нови! А да ли заиста постоји неки такав Свети Дух? “Подеђеност” жене као “ДНК копије” мушкарца, који је њој и прворазлог постојања (“за човека она је створена”, Златости, Битије, II, 130) , ми видимо и у Новом Завету, кроз мушкарца који покреће ту везу, или улагање у жену: Апостол Павле каже да мужеви воле своје жене као што то чини Христос према својој Цркви. Подвиг превелики и по мом мишљењу, по тежини остварења позив чак раван богопознању, када нас је Господ позвао да будемо као богови. А жена треба једноставно да “слуша мужа” и “покорава му се у свему”, где се Свето Предање у потунисти Слаже са Светим Писмом. Мушкарцу је далеко теже да носи свој подвиг те стваралчке “везе” или заједнице него ли жени. Он треба да излива на њу савршену љубав и тешко је да се помисли зашто жена у тим условима не би у свему слушала мужа (св. Златоуст види разговор жене са змијом, ка “срамоту”, уствари као њену прељубу у односу на мужа) , а посебно ако је Бог позива на такво послушање, а чини ми се, не случајно, јер због њеног греха непослушања све ово је покренуто и преокренуто, и зато та покајничка улога је њој дата кроз историју постојања палог човека и света. Да слуша? Ако је то Његова јасна и недвосмислена воља, зашто је послушање проблем за жену? Нема сумње да се у крајњој суштини питања тражи исти подвиг, и од жене и од мушкарца сраземрно службама који они носе, а оне су увек послушање, које је увек живоносна веза са њиховим Творцем од момента када је човек осетио свој индивидуални однос постојања према свом Творцу. Службе сигурно нису исте као што ни стварање човека – мушкарца и жене није исто, што се кроз историју неосновано покушава показати још као нека неправда према жени.
У случају очишћења после рода женског детета овакав библијски поглед на жену, како каже Лопухин, јесте “као на извор греха”, а он се неоптерећује разним фолклорним и традицијским утицајима тог “доминантног мушког света” у очима искомплексираних и нецрквених жена феминистичких покрета, у којима губе свој свештени и женски идентитет, а пре свега Богом дану супериорну и благородну лепоту над мушкарцем и женственост. Самодоказивње је равно оном библијском “самооправдању Еве” (Лопухин) , због којег сви Свети Оци кажу да је човек умро, чему је следила и казна – “клетва”: “и метнућу непријатељство између тебе (ђавола) и жене…”. Свети Филарет Московски овде види разлику у греху између жене и мушкарца у томе што је она прва погрешила, и тиме читав Космос покренула.
Никавих “контрадикторонисти” нема између суровог и гневног Бога Израиља, а још више незнабожаца. Човек је живео “у тами и сенци смртој”, духовној а и физичкој. То нам сведочи потоп исто као и Содома и Гомора, као и индивидуални случајеви када Јехова, рецимо отварањем земље гута људе. Чак ни Нови Завет није тако једонставан како износите. Ама нимало. Ви то што кажете, да, постоји, али у Цркви, никако у “свету”, јер ми добро знамо да је “свет” био треће и најјаче искушење; тај најјачи адут који је ђаво имао на Гори кушања. Ван Цркве свет је исти, како старозаветни тако и новозаветни – све је ван Месије. И овај свет ниучему није различит од Содома и Гоморе за људе ван крштења и Цркве, јер по Откровењу нас чека ако не исто онда слично – огањ. То је ипак “насилно” прекраћивање овог живота, ако га можемо уопште животом да назовемо? “Огњем се очишћава све”, каже Псалтир. У епилогу тумачења књиге Постања св. Златости се жали да зна да “неки окривљују Законодавца и кажу да је Закон био узрок грехопада”, од чега се он ограђује и каже, “ да је Бог дао закон не због мржње према човеку, нити у жељи да се свети нашој природи, него из љубави и бириге” о нама. Бог јесте био убица у Старом Завету за оне који су богоборствовали, и не слажем се да Новим Заветом можемо да покријемо јавне богоборце, и да се брига Божија понекад није показивала кроз то сурово старозаветно искуство. Сетимо се само зашто је Јулијан Отступник баш овако рекао: “Галилејче, ипак си ме победио”? Зашто је Арије умро просипањем своје утробе? А има још много других непријатних и жалосних примера.
Старозаветни Закон је “испуњен” Господом Исусом Христом, дакле Њим одмењен, и данас Црква тражи исто чишћење за оба пола – 40 дана, и не видим разог за неко ваше смућивање, осим падања у неку врсту гордости да покажете како је ипак све било доминатно мушакарцима, па и у Откровењу, или “по Закону, који је Бог како ви то кажете “ТОБОЖЕ” предао Мојсеју”. Или “мушко” свештенство, “тобоже” по чину Мелхиседекову? Кад би већ једном у историји рода људског борба полова, која је обично ван Цркве и Предања, схватила да је Бог дао различите службе мушкарцу и жени, и да су оне подједанко свете и уникалне, и непоновљиве, ми никада не би имали овакве својевољне и чак “софистицизиране” недоумице. Једну од најјачих порука покајања за време Великог поста, свети Андреј Кристски открива у следећим речима: “Красноречив сам”! (“високоглагољив јесм”) . По Соломону, “почетак премудрости јесте страх Божији”, дакле не сабир информација и елоквентне или дијалектичке способности операција са њима, него смиреноумље и вера кроз љубав изражену према Богу, а тиме и ближњем. Тако Свети Оци ово место тумаче.
У Христу ваш
оЉуба
