STAREČNIK

 

STAREČNIK
(izreke svetogorskih staraca)

 
5. SLOVO O JERESIMA I DRUGIM RELIGIJAMA
 
Upućeni od strane rimokatolika, vizantijski samodržac Mihailo Paleolog i patrijarh Jovan Vek došli su na Svetu Goru da bi našu Pravoslavnu Crkvu prisilili na lažno jedinstvo (lažnu uniju) sa papom.
Svetogorski monasi, graničari i vojnici Pravoslavlja, uzvratili su mirno i odvažno na sva njihova nastojanja, koja su se odlikovala divljaštvom, nasiljem i zločinima, tim odlikama istorije papstva i Rimokatolicizma.
U Protatu su ljudi rimokatolika Veka obesili protepistata sveštene opštine. Na mermernoj ploči sačuvanoj do današnjeg dana nabrojani su novomučenici i ispovednici koji su tamo ostali. Bilo ih je ukupno trinaest i zauzimali su različite kelije u Kareji. Bili su pogubljeni zbog nepokolebive odbrane Pravoslavne vere i neprihvatanja unije sa nepokajanim papom.
Takvi su bili naši prepodobni oci, „prekrasni izdanci, tajinstvena loza, neumorni stražari i čuvari Pravoslavne vere i osveštanog Predanja.“
Svetih mučenika vatopedskih bilo je dvanaest, koliko i Svetih Apostola. Tokom divljačke najezde trupa cara – rimokatolika Mihaila Paleologa i patrijarha Veka, njihov iguman Jeftimije je zbog naše svete vere takođe postradao mučeničkom smrću. Dvanaestorica monaha bili su obešeni u Furkovuniji, dok je Jeftimije bio okovan lancima i udavljen u moru u Kalamici.
Pored toga, dostojni su pomena i ivironski mučenici, koje su vojnici cara Mihaila Azimita i patrijarha Jovana Veka utopili u moru.
Svih dvadeset šest mučenika manastira Zografa dopunjavaju osveštani zbor mučenika za naše Pravoslavlje. Oni su unutar manastirskih pirgova (kula) od strane rimokatolika spaljeni kao čista žrtva.
 
***
 
Naš prepodobni otac Nikifor, koji je najpre bio papista, prigrlio je dogmu (učenje) naše Istočne Pravoslavne Crkve i otišao da bude isihasta u svetogorskoj pustinji. Tamo je napisao mudri metod za upražnjavanje umne molitve, koji je uključen u Filokaliju (Dobrotoljublje).
 
***
 
Nenadmašni bogoslov, Sveti Grigorije Palama, učestvovao je na tri velika sabora, gde se borio protiv Varlaamove, Akindinove i Gregorine latinske jeresi, pomoću koje su ovi poricali postojanje božanstvenih i nestvorenih energija Božijih.
 
***
 
Monasi su vojnici Hristovi, herojski borci Crkve. Oni uvek brane istinu Vere i do smrti se bore protiv jeresi i prelesti. Svetogorski monasi, sledeći vekovno predanje, mogu da nam ukažu na mučenike za veru i Pravoslavlje. Taj kalendar izgleda ovako:
 
4. januar – 12 Svetih mučenika vatopedskih
14. februar – Sveti mučenik Damjan
22. mart – Sveti mučenik Jeftimije iz ivironskog skita
22. mart – Sveti mučenik Luka Stavronikitski
10. april – Sveti mučenik Hrizant Ksenofontski
16. april – Sveti mučenik Hristofor Dionisijatski
19. april – Sveti mučenik Agatangel Esfigmenski
1. maj – Sveti mučenici Jeftimije i Ignjatije Ivironski
7. maj – Sveti mučenik Pahomije iz manastira Sv. Pavla
22. maj – Sveti mučenik Pavle iz skita Svete Ane
26. jun – Sveti mučenik David iz skita Svete Ane
3. jul – Sveti mučenik Gerasim Kutlumuški
6. jul – Sveti mučenik Kiril Hilandarski
10. jul – Sveti mučenik Nikodim iz skita Svete Ane
11. jul – Sveti mučenici Nikodim Vatopedski i Nektarije iz skita Svete
Ane
24. avgust – Sveti ravnoapostolni sveštenomučenik Kozma Etolski
14. septembar – Sveti mučenik Makarije Dionisijatski
20. septembar – Sveti mučenik Ilarije iz skita Svete Ane
22. septembar – Sveti mučenik Kozma, jedan od 26 svetih mučenika
zografskih
6. oktobar – Sveti mučenik Makarije iz skita Svete Ane
8. oktobar – Sveti mučenik Ignjatije iz ivironskog skita
13. novembar – Sveti mučenik Damaskin iz Velike Lavre („Lavriot“)
3. decembar – Sveti mučenik Kozma iz skita Svete Ane
5. decembar – Sveti mučenici Nektarije filotejski i Kozma, prvi monah
vatopedski, zajedno sa Svetim mučenicima karejskim
26. decembar – Sveti mučenik Konstantin Ruski iz Velike Lavre
30. decembar – Sveti mučenik Gedeon Karakalski
 
***
 
Veliki podvižnik, isposnik i filosof mudroljublja po Hristu, a takođe i poznavalac „spoljašnje“ (svetovne) nauke, Jerotej Učitelj, rođen je 1686. godine. Poreklom iz Kalamate, odlučno se borio da odbrani našu svetu veru od jeretika Molinosa. Radi veće predanosti bezmolviju, podvizavao se na pustom ostrvu Jura, koje se nalazi nasuprot Svetoj Gori. Upokojio se 1745. godine, a njegove svete mošti tvore razna čuda.
 
***
 
Dogodilo se da je otac V. išao u neko selo radi posla koji se ticao njegovog manastira. Čim je stigao, meštani su mu prišli i uporno zahtevali da im pomogne u odbrani Istine pred evangelističkim (protestantskim) propovednikom koji ih je, koristeći biblijske citate, zbunjivao klevetanjem poštovanja svetitelja i Presvete Bogorodice. Ovaj monah je bio prost i gotovo nepismen, zbog čega je bio uplašen. Međutim, nakon što je malo razmislio i podsetio se svega što je često čitao u žitijima svetih, pozvao je protestantskog propovednika da se sastanu, predloživši mu sledeće:
„Zapalimo vatru na seoskom trgu“, rekao je on. „Svaki od nas će proći kroz nju i Bog će na taj način pokazati koji od nas dvojice govori istinu.“
Sutradan, u rano jutro, seljaci su sakupili drva i složili ih na veliku gomilu nasred trga. Otac V. je stigao, ali se onaj propovednik nije pojavio. On beše pobegao prvom jutarnjom lađom. Čitavo selo uskliknulo je od radosti zbog blistave pobede nad zabludnim ljudskim učenjem. Kada se otac V. vratio u manastir, ostali monasi su ga pitali:
„Da li si zaista bio spreman da uđeš u vatru?“
„Bio sam preplašen, ali nisam sumnjao u našu veru, pa sam pomislio: na ovom svetu nisi zaslužio ništa drugo nego da odeš u pakao. Biće bolje ako izgoriš ovde, na zemlji, nego da goriš u vekove vekova. Prema tome, hajdemo u vatru!“
Tako je ovaj duboko smiren, prost monah odbranio našu veru, kao što su to činili i prvomučenici i duhovni oci pre njega.
 
***
 
Svetogorski oci često kažu:
„Ako bismo ćutali onda, kad naša vera zahteva odbranu od jeretika, kakvog bi onda smisla imalo to što toliko godina živimo na ovim grebenima?“
„Dogme se ne mogu pojaviti na Zajedničkom tržištu (EEZ) kao što to mogu materijalna dobra.“
 
***
 
Na pitanje o tome da li se čuda pojavljuju i u drugim religijama, jedan starac odgovara:
„Postoji razlika! Čak i hodža čini čuda različitim vradžbinama. Pokušava da izazove pojavu svetlosti. Nasuprot tome, mi odbacujemo svaku svetlost koja dolazi od đavola. Neki se drže za nos, neki se vuku za uši, a neki trljaju oči i na taj način izazivaju iluzije. Mi čudo tražimo od Boga, a ne od đavola. Borimo se sa zlom i danju i noću.“
Jedan pobožni i blagodatni Svetogorac, koji je godinama živeo u severnoj Americi, kaže:
„Pravoslavna Crkva podražava smirenje našeg Vladike, Gospoda Isusa Hrista. Mnogi jeretici, uvidevši ispravnost naše vere, bivaju zadivljeni, i iz jeresi prelaze u Pravoslavlje.“
 
***
 
Kada su od mudrog, trezvenoumnog oca Kalinika zatražili da iznese svoje mišljenje o ruskoj jeresi imenoslavaca, on je odgovorio:
„Zanemarili su glavu da bi poštovali skufiju (kapu)!“
 
***
 
Jedan starac je na sledeći način govorio o ljubavi prema čistoj veri:
„Gnev je neophodan samo onda kada branimo svoju veru. Nije nam potreban da bismo odbranili sami sebe. Ukoliko neko rđavo govori o nama, mi to moramo prihvatiti. Mi se, međutim, moramo razgneviti kada je napadnuta naša vera: gnev koji koristimo za odbranu Pravoslavlja je neophodan.“
 
***
 
Često se događalo da se naša mladalačka srca orose svežim istočnikom učenja koji je izvirao od mnogopoštovanog jeromonaha Atanasija Ivironskog. On bi nam često govorio:
„Posredstvom profesora sa dva naša grčka Univerziteta, protestantski sever je ohladneo našu toplu privrženost našoj najslađoj Majci, Presvetoj Bogorodici. Na taj način smo je udaljili iz naših molitava kao našu zastupnicu i posrednicu pred Njenim Sinom. Čak i neki sveštenici, kada raspravljaju o molitvi, zapostavljaju Bogorodicu, i učestalo se pozivaju na Nju kao prvu posle Jedinoga.[1] Crkvena himnografija Je u potpunosti priziva po Njenom svetom Imenu. Sasvim je neprihvatljivo da naša Grčka pravoslavna crkva bude pod uticajem takvog, racionalističkog, germanskog, protestantskog duha.
Pitali su me šta je ispravnije: da li da se kaže ‘Presveta Bogorodice, spasi nas’ ili ‘Presveta Bogorodice, zastupi nas’. Takva pitanja su pod uticajem modernih, protestantski nastrojenih pravoslavaca, koje ja smatram neprijateljima Presvete Bogorodice dostojnim najvećeg nepoštovanja, i zato sam govorio: ‘Prihvaćeni način je da se uvek kaže: Spasi nas.’
Jednom prilikom posetio me je luteranski sveštenik iz Osla. Izučavao je Pravoslavlje i bio prema njemu prijateljski naklonjen. Razgovarali smo o mnogim stvarima. Postavio mi je pitanje o Presvetoj Bogorodici. Moj odgovor je glasio: ‘Obožavanje i poklonjenje odajemo jedino Bogu, poštovanje svim svetiteljima, a služenje samo i jedino Majci Božijoj, sa čistim sinovskim osećanjem, jer je Ona naša najslađa Majka po blagodati. O, koliko ste vi osiromašeni’, rekao sam mu, ‘jer ne služite Njoj koja je druga posle Trojice i Domostrojiteljka darova Božijih upućenih svim logosnim (slovesnim) bićima!
Prema blaženom Avgustinu, tri stvari Svemogući Bog nije mogao da učini savršenijima: Ovaploćenje, Prisnodjevu i blaženi život pravednika u budućem veku.'“
 


 
NAPOMENE:

  1. Hoće da kaže da je, posle Boga, naša prva Zastupnica, Pomoćnica i Spasiteljka Presveta Bogorodica, a tek onda i ostali svetitelji (prim. izd.).

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *