STAREČNIK

 

STAREČNIK
(izreke svetogorskih staraca)

 
4. SLOVO O BDENJU
 
Kad su prepodobnog Akakija, koji se podvizavao u pustinjskom kavsokalivijskom skitu, upitali o spavanju i bdenju, on je odgovorio:
„Istinskom monahu dovoljno je pola sata spavanja!“
On sam je ili stajao ili klečao tokom čitave noći i odvažno se molio i pojao, uprkos činjenici da je patio od hernije (kile) i bio u dubokoj starosti. Jedino bi ujutro malo odspavao, ponekad tako što bi se naslonio na sopstvenu ruku, upravo onoliko koliko je dovoljno da usled neumerenog bdenja ne dođe do pomračenja razuma. Spavanje je smatrao pogibeljnim i lukavim neprijateljem duše. Govorio je da ništa u toj meri ne podstiče grešne želje koliko neumeren san i da ih ništa toliko ne suzbija koliko bdenje.
Načinio je krevet od debelih, čvornovatih grana prikovanih jedna uz drugu, bez madraca, tako da njegovo telo ne bude u stanju da se odmara koliko bi htelo i da bi lako mogao da se probudi. Prema njegovom životopiscu, nije spavao više od četiri sata dnevno.
 
***
 
Čak je i Sveti Grigorije Palama vodio veliku bitku protiv tela i sna. U svojoj isposnici iznad Velike Lavre proveo je čitava tri meseca u bdenju i molitvi. Međutim, nakon toga prekinuo je ovaj podvig kako usled neprestanog nespavanja ne bi došlo do oštećenja uma.
 
***
 
Svetogorac i novojavljeni svetitelj Siluan Ruski, čiju je svetost Crkva Hristova potvrdila 1987, rođen je 1866. a upokojio se 1938. godine. Bio je monah u manastiru Svetog Pantelejmona (tj. u Rusiku). Živeo je prepodobnim, čistim životom, u celosnoj ljubavi, neprekidnoj molitvi i najdubljem smirenoumlju. Skončao je u miru i za njim je ostalo sećanje na prepodobnog čoveka. Njegovo žitije napisao je arhimandrit Sofronije, iguman Svetog manastira Časnog Preteče u Engleskoj.
Među svim ostalim vrlinama, Sveti Siluan se posebno podvizavao u bdenju, jer je na osnovu opita znao koliko bdenje pomaže očišćenju uma, koliko okriljuje molitvu i doprinosi „radosnoj žalosti“ (žalosti po Bogu). On nije odlazio da otpočine u krevetu nego je, umesto toga, po čitavu noć provodio u molitvi, bilo da je stajao ili sedeo na stolici. Odspavao bi samo petnaest-dvadeset minuta, a zatim ustajao da bi se ponovo molio. Kasnije bi se, s prekidima, ponovo odmarao. Za dvadeset četiri časa, ukupno je spavao oko dva sata.
 
***
 
Upitali smo slepog starca Simeona Kavsokalivijskog: „Kako se duša može očistiti od nečistih pomisli, želja i različitih strasti?“ On nam je odgovorio:
„Ako ne budete znali šta je san!“
 
***
 
U ivironskom skitu živeo je blagočestivi jeromonah, Gerasim Himnograf. Kada je trebalo da sutradan služi božanstvenu Liturgiju, čitavu noć bi proveo u bdenju, čitajući i moleći se.
Bog ga je uzeo u mladim godinama. Budući da je ugodio Bogu, tokom svog kratkog života ispunio je ono za šta su potrebne duge godine.
 
***
 
Jedan podvižnik i pustinožitelj je rekao: „Ukoliko mnogo spavamo, naš um zadebljava.“
 
***
 
Hadži-Georgije je po čitavu noć stajao uspravno uz stasidiju (stolicu) i molio se. Svoju keliju gotovo da nije ni poznavao. Svoje dane posvećivao je napaćenoj braći, a svoje noći molitvi.
***
 
Jednoga dana neki mladi monah upitao je oca N., kojem je tada bilo 86 godina: „Oče, koliko je sati sna potrebno monahu?“
„Poslušaj, brate moj. Sveti Teodor Studit i Sveti Simeon Novi Bogoslov kažu da je dovoljno 4-5 sati sna. Međutim, avva Arsenije u Starečniku (Gerondikonu) kaže da je za monaha koji se podvizava dovoljan jedan sat sna. Sveti Akakije Kavsokalivijski obično je govorio: „Smatram da pola sata sna nije dovoljno, ali ako svetitelj tako kaže, trebalo bi da pokušamo!“
„Koliko se Vi odmarate?“
„Brate moj, kakva je potreba za takvim pitanjem?“ „Radi moje koristi i ljubavi Hristove radi, recite mi!“
„Reći ću ti. U toku dvadeset četiri časa, dovoljan je jedan sat sna.“
„Da li spavate jedan sat neprekidno ili s prekidima?“
„S prekidima, naravno! Četvrt sata, tu i tamo.“
„Kako provodite to vreme?“
„Na žalost, sad kad imam dvostruku herniju, više ne stojim dok čitam Psaltir ili Evanđelja ili pak dok izgovaram Molitvu Isusovu.“
„Celokupan Psaltir i celokupna Evanđelja?“
„Celokupne, naravno.“
„Svakoga dana?“
„Svakoga dana. Jedino što više ne mogu da stojim dok ih čitam. Tako je kad se ostari!“
 
***
 
U prvo vreme svog boravka na Atosu otac Josif Spileot nije našao duhovnika. Tokom jednog kraćeg perioda živeo je pored pećine Svetog Atanasija Atonskog, koja se nalazi nedaleko od Velike Lavre. Tamo je vodio strog život, zbog čega mu je uspelo da osam dana izdrži bez hrane i sna. On je stoga rekao:
„Nijedan podvig ne donosi više blagoslova nego lišavanje sna. Uistinu, bdenje rastvara telo.“
Starac Josif rekao je i sledeće:
„Najstrašniji oblik strasti spavanja nastupa kada nas napusti blagodat, jer nas tada obuzimaju nemar i pomračenje i ne možemo da nađemo ni najmanju utehu. Jednog dana bio sam snažno iskušavan u tom pogledu. Borio sam se da nastavim, ali snaga me već sasvim beše napustila. Prekinuo sam svoju borbu da bih se sa suzama pomolio Gospodu: Gospode, došli su da bi oslabili moju dobru nameru!’ Istog trenutka, u sebi sam začuo sladak glas: ‘Zar ne bi sve to prepatio ljubavi Moje radi?’
Moj umor je odmah iščezao, kao oblak koji zaklanja sunce. Sa suzama u očima, od radosti sam poskočio kao dete: ‘Da, Gospode, Tebe radi! Pomozi mi u mojoj slabosti!'“
***
 
Jedan starac je govorio: „San mora biti sluga, a ne gospodar.“
 
***
 
Svetogorska izreka: „Duhovni život ne može postojati bez bdenja.“
 
***
 
Prema svedočenju njegovih savremenika, starac Artemije Grigorijatski nikada nije sedeo tokom službe, uključujući i svenoćna bdenja. Sve do svoje smrti, ostao je uspravni i nepokolebivi stub Crkve i molitve.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *