STAREČNIK

 

STAREČNIK
(izreke svetogorskih staraca)

 
46. SLOVO O GOSTOLJUBLJU KAO SVEDOČENJU U ČOVEKOVU KORIST U DAN STRAŠNOG SUDA
 
Jednom smo s monahom Pantelejmonom Karconitom i grupom pobožnih poklonika koji su prolazili kroz skit Svete Ane posetili ubogu isposnicu pustinjaka Filareta u strašnoj Karulji. Pustinjak nas je dočekao izuzetno ljubazno, srdačno i radosno. Ponudio nam je da pijemo kišnicu iz njegovog rezervoara, jer je bilo letnje doba i bilo je vrelo kao u peći.
„Starče, zašto ne nabaviš glinenu posudu, onda bi voda uvek bila hladna“, upitali smo ga.
„Čeda moja, kad bih hteo da pijem hladnu vodu, ostao bih u skitu Svete Ane, gde ima mnogo takve vode.“
Tražio je od nas da ostanemo kako bi mogao da nam ukaže gostoprimstvo.
„Gde da ostanemo? Ti nemaš kelije u kojima bi nas mogao ugostiti i u kojima bismo mogli da prespavamo!“
„Imam, imam“, ozbiljno je odgovorio. „Ja imam arhondarik (gostoprimnicu)! Dođite i vidite!“
Arhondarik u Karulji? To je zvučalo kao šala. On je, međutim, govorio jezikom svoje gostoljubive duše. Otvorio je vrata na drugoj keliji koju je nazivao arhondarikom i mi smo ušli u nju. „To je arhondarik“, rekao je on.
Bacili smo pogled na krov. Bio je prepun rupa. Činilo se da će malter na zidovima svakog trenutka otpasti. U jednom uglu bilo je razbacano nekoliko krompira.
„Ostanite ovde. Spremiću i obed da vas ugostim.“
„Šta ćemo jesti, starče?“
„Evo, imam divne maslačke!“
Na kraju smo mu toplo zablagodarili i uzeli njegov blagoslov, diveći se njegovoj svetoj prostoti, blagoslovenoj gostoljubivosti, siromaštvu, hristolikoj ljubavi, dečjem srcu i svemu onome što je činilo sveukupnost njegove filosofije po Hristu i njegove blažene ličnosti.
„Čedo moje, nikad ne bih menjao svoju kaliviju“, rekao je jednom pokloniku kojeg je ubeđivao da ostane u skitu. „Moja kalivija je za mene blistava palata.“
 
***
 
U Gradini Presvete Bogorodice, gostoljublje i bratoljublje spadaju među temeljne vrline jer za svoju osnovu imaju ljubav. Svetogorski monasi su ljudi iskrene, evanđelske, nelicemerne ljubavi.
Takav je bio i Nikodim Kipranin iz kalivije Vaznesenja u skitu Svete Ane. Njegovo gostoljublje je uistinu podsećalo na gostoljublje patrijarha Avraama. U njegovoj kaliviji je svaki namernik našao krov nad glavom, svaki gladan čovek hleb, a svaki siromah milosrđe i dobročinstvo. Dok je bio na Kipru, služio je kao kuvar kod britanskog guvernera. Udostojio se dara prozorljivosti.
Upokojio se u stotoj godini.
 
***
 
Moj nezaboravni starac kazivao mi je sledeće: „Kad sam prvi put išao na ispovest u Karulju, u isposnicu Svetog Georgija, susreo sam pustinjaka Nikona. Nekada je imao visok čin u ruskoj vojsci. Ovaj prepodobni, sedokosi čovek primio me je s nebeskim osmehom, s dobrotom koja nije od ovog sveta.
 
***
 
U drugoj kaliviji otkrili smo još jedno skriveno blago, podvižnika koji se usrdno bavio svojim poslom i ćutao. Otvorio nam je vrata a da ništa nije rekao. Načinio je jedan dubok poklon kao znak pozdrava i blagodarnosti za malo hrane koju smo mu doneli. Nismo razmenili ni jednu jedinu reč. Bio je duboko pogružen u molitvu, u bezmolvije (isihiju), u „ćutanje u znanju“, u tajinstva Božija. Koliko Presveti Duh počiva u takvom tajinstvu tišine!“
 
***
 
Nekad, u davna vremena, jedan iguman zabranio je gostoljublje u manastiru.
Priča se da su čitave te noći mravi prenosili žito iz manastirskih ambara i bacali ga u more!
 
***
 
Pripovedao mi je starac S:
„Jednom prilikom vodio sam dvojicu poklonika iz Nemačke u pustinju Svetog Vasilija. Došli smo do jedne uboge kalivije. Starac koji je tu živeo srdačno nas je pozdravio. Ubrzo je prišao s jednim drvenim poslužavnikom na kojem je bila konzerva sa kišnicom i tri smokve. Poslužili smo se. Nakon toga ponudio nam je da obedujemo. Gostoljubivog srca požurio je da nam donese ono što je imao. Malo podvižničkog dvopeka i masline.
Nemci su pojeli pustinjsku hranu i kao u zanosu posmatrali klisure i ovo pusto mesto između neba i zemlje. Gledali su krajnje siromaštvo, nestjažateljnost i oskudicu. Nemo su posmatrali radosni lik ovog podvižnika i slušali njegovu poruku nade:
‘Naša Presveta Bogorodica sve ustrojava, blagosloveni…'“
 
***
 
Nekoliko sedmica pre svog upokojenja, dobri i oblagodaćeni starac Avakum primio je u svojoj kaliviji dvojicu poklonika – mirjana. Strance je uvek dočekivao s osmehom. U njima je video Samog Vladiku Hrista, saglasno Njegovom evanđelskom slovu: Stranac bijah, i primiste me (Mt 25,35).
 
***
 
„Drevni monasi bili su drugačiji ljudi“, rekao mi je jedan mirjanin, koji je trideset godina radio na Svetoj Gori. „Od sveg srca su otvarali vrata, ljubazno prihvatali namernike i besedili s njima.“ Drugim rečima, hteo je da kaže da su posedovali prostodušnost i prema svima bili gostoljubivi, prijatni i pristupačni, da su svakoga posmatrali kao neponovljivu ličnost, uvažavali i poštovali. Prekidali su svoj počinak ali i svoju molitvu da bi uslužili bližnjeg.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *