STAREČNIK

 

STAREČNIK
(izreke svetogorskih staraca)

 
43. SLOVO O GORDOSTI I SLAVOLJUBLJU (PRAZNOSLAVLJU)
 
Jedan đakon divio se lepoj kosi prepodobnog Simeona Filotejskog, koji je išao bosonog i u prostom hitonu. Saznavši za to, prepodobni je odsekao kosu i poklonio mu je, zbog čega su ga prozvali „Postriženi“.
 
***
 
Bila je prošla približno polovina meseca od onog vremena kad se Bog javio Svetom Siluanu Atonskom. Od tog dana, svakodnevno je morao da se bori s mahnitim napadima nečistih duhova. Bili su to iscrpljujući dani i mučeničke noći.
Jedne noći svetitelj je ustao sa klupice da bi načinio nekoliko kolenopriklonjenja. U tom trenutku ugledao je jednu džinovsku demonsku figuru. Stao je ispred ikone našeg Gospoda i nastavio da se klanja. Njegova kelija bila je prepuna demona. Tad je ponovo seo na klupicu, pognuo glavu i skrušenog srca počeo da se moli:
„Gospode, vidiš da želim da se molim čistog uma, ali mi demoni to ne dopuštaju. Nauči me šta treba da činim da me ne bi uznemiravali.“
Tada je u svojoj duši začuo odgovor: „Demoni uvek na taj način napadaju gorde.“ „Gospode“, rekao je svetitelj, „nauči me šta treba da učinim da bih zadobio smirenje.“
„Drži svoj um u adu, ali nemoj očajavati“, rekao je Bog njegovoj duši.
 
***
 
Psalmopojac prekrasnog glasa po imenu monah Sinesije bio je poreklom sa Halkidika. Zamonašio se pre mnogo godina (1860) u manastiru Dohijaru. Osećao je izuzetno strahopoštovanje prema Svetoj Paraskevi, kojoj se svakodnevno molio.
Posebno ju je preklinjao da mu pomogne da spase dušu i da mu, ukoliko postoji neka prepreka njegovom spasenju, kako god zna pomogne da je ukloni.
I zaista, na dan 28. jula, kad se proslavlja pomen ove svetiteljke, osetio je da njegov glas postaje hrapav. Kako je vreme prolazilo, njegovo zdravlje se, umesto da se poboljša, sve više pogoršavalo. Svi su se molili da se njegov glas oporavi, ali je sve bilo uzalud. Tad se Sveta Paraskeva u snu javila igumanu i rekla: „Zbog čega svakodnevno dosađujete Gospodu moleći se za Sinesija? On sam me je godinama preklinjao da uklonim ono što je prepreka njegovom spasenju.“
Nakon toga, iguman je pozvao psalmopojca Sinesija da mu potvrdi ove reči Svete Paraskeve. I zaista, dok je pojao, Sinesije je zbog svog melodičnog glasa osećao snažno slavoljublje i nadmenost. Nije se potrudio da zablagodari Darodavcu svakog dobra. Od vremena kad je njegov glas ohrapavio, Sinesije se molio na brojanici izgovarajući molitvu „Gospode Isuse Hriste, Sine Božiji, pomiluj me“. Postao je veran i dostojan poslenik umne molitve i trostruko blagoslovenog i blaženog smirenja.
 
***
 
Jedan pustinjak je kazivao:
„Što se tiče pomisli da se svi bave tobom, to je iskušenje i budi ravnodušan prema njoj. Naš neprijatelj đavo pokušava da u tebi stvori maniju slavoljublja. Vidiš da je đavo zao i da koristi sve načine da se domogne početnika. Stoga ni najmanje nemoj verovati toj pomisli, čak i ako imaš određene razloge za to: znaj da ih priprema taj isti neprijatelj da bi tebe ubedio.“
 
***
 
Moj ljubljeni brat, jeromonah Nikodim, pre mnogo godina posetio je jednog isihastu u pustinji Vigla:
„Starče, blagoslovite.“
„Bog blagoslovio!“
„Želeo bih da mi kažete neko dušekorisno slovo.“
„Ne bih ti rekao“, kazao je on, „ali kako vidim da si duhovnik ipak ću ti reći. Dakle, slušaj! Godinama sam se mučio pored strašne žene koju sam uzeo i koja mi nije davala ni trenutka mira. To je tiranija, čedo moje, velika tiranija.“
„Ko je ta žena, starče?“
„Koja bi druga bila ako ne gordost?! Nisam znao kako da se spasem i kako da se razvedem od nje“, rekao je s uzdahom i nastavio rukodelije u svojoj pustinjskoj kaliviji.
 
***
 
Učeni monah Gerasim Menagias,[1] koji je diplomirao na Univerzitetu u Cirihu, vodio je dugotrajnu bitku protiv slavoljublja, koje potiče od svetovnog znanja i obrazovanja. Zbog toga se uvek obraćao prostim i nepismenim pustinjskim starcima. Nosio je staru rasu, podvizavao se u jednoj štali i bio poslušan trezvenoumnom starcu Kaliniku i starcu Josifu Spileotu, koristeći svako vreme i svako mesto da odseče sopstvenu volju.
 
***
 
Jedan stari monah, obdaren rasuđivanjem, kazivao je sledeće:
„Ovo ću vam ispričati kao ispovest. Pronašao sam monaha čije je usne neprestano pokretala Molitva Isusova, i to ste mogli da vidite. Dogodilo se da su naišli neki posetioci i jedan od njih obratio se drugima rekavši: ‘Kakav sveti čovek!’
Taj monah mi je u jednom trenutku rekao da je pisao tom-i-tom episkopu i tom-i-tom mitropolitu; da je jednog prekoreo a da je drugom rekao da će stati na njegovu stranu ukoliko se odrekne tih ideja… ‘Za Ime Božije’, rekao sam ja, ‘hajde da to logički razmotrimo. Čini se da si ti manje pismen od mene, budući da ja prilikom pisanja ne stavljam cirkumfleks na slovo omikron, kao što bi to ti učinio! Odbaci te ideje’, dodao sam. On mi je na to odgovorio: ‘Kad bi postojao još samo jedan kao što sam ja, vascela Crkva bi se popravila!’
Razmislite o tome i izvedite zaključak. Da je bio lud, mogao bih da ga opravdam. Međutim, on nije bio lud. Molitvu Isusovu izgovarao je samo po navici. To je veoma pogibeljno. Molitva ne zamara. Međutim, u ovom slučaju, ona je njega zamarala.“
 


 
NAPOMENE:

  1. O ovom starcu napisano je posebno žitije (prim. izd.).

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *