STAREČNIK

 

STAREČNIK
(izreke svetogorskih staraca)

 
35. SLOVO O VERI
 
Sveti mučenik Jakov, koji se podvizavao u manastiru Dohijaru i u Ivironskom skitu, bio je obdaren proroštvom i drugim blagodatnim darovima. Hrišćanima koji su bili potčinjeni turskoj vlasti propovedao je evanđelje pokajanja. Pošao je iz Soluna, a stigao do Nafpaktosa. Bio je zarobljen i doveden pred sultana Selima, gde je Hrista ispovedio kao jedinog istinitog Boga. Zbog toga je bio obešen zajedno sa dvojicom svojih učenika, đakonom Jakovom i monahom Dionisijem.
 
***
 
Sveti Mučenik Gedeon Karakalski živeo je u vreme turkokratije (turske okupacije). U detinjem uzrastu bio je prisiljen da se odrekne svoje vere. Utekao je na Svetu Goru i zamonašio se. Budući da je čeznuo za mučeničkom smrću, otišao je u Velestinon i Trnovo, gde je vatreno i odvažno ispovedio hrišćansku veru. Postradao je tako što su mu sekirom odsecali jedan po jedan deo tela, najpre ruke a zatim i noge, sve dok nije, izgovarajući molitvu, predao duh.
 
***
 
Jedan živahan mladić rekao je nekom starom monahu: „Bog ne postoji. Ja u to ne verujem.“
„Priđi bliže. Zar ne znaš da cvrčak koji sada peva govori o Bogu? Zar ne vidiš kakvo krzno ima ova mačka? Ni kraljica frederika nije imala takvu bundu!“
Mladića su duboko ganule ove starčeve reči. Njegovo tvrdoglavo bezverje beše iščezlo.
 
***
 
Veliki trezvenoumni isihasta i zatvornik, Kalinik Katunakijski, proveo je život u podvižničkim naporima i znoju. Kad je došlo vreme da preda dušu, on je rekao: „Blagodarim ti Bože moj što, čak i da ništa drugo nisam učinio u životu, umirem kao pravoslavac!“
 
***
 
Jednom je određena grupa monaha objavila saopštenje u kojem se tvrdilo da je kralj Đorđe Drugi mason. Među njima je bio i podvižnik Petar Osiopetrijski, o čijim vrlinama i podvizima pišemo na drugom mestu. Policija ga je uhapsila i proterala u Spinalogu, gde su njegov vrlinski život, podvižništvo i jednostavne propovedi bili od koristi mnogim dušama.
 
***
 
Jedan podvižnik je kazivao sledeće: „Ovamo dolaze mnogi studenti. Jednom ih je ovde bilo desetorica i zatražili su od mene da učinim neko čudo. Bili su veoma uporni. Razmišljao sam na koji način da urazumim ovu decu. Tada sam im rekao: ‘Evo, stanite u red da vam odsečem glave. Posle toga ću da učinim čudo i da vam ih ponovo prilepim! Samo, udaljite se jedan od drugoga, jer postoji opasnost da pomešam glave i tela! Jeste li spremni? Hoćete li da vidite čudo?’
Mladići su se odmah usprotivili: ‘Ne, ne, oče, nije potrebno’, jednoglasno su povikali.“
 
***
 
U skitu Svete praroditeljke Ane živeo je duhovnik po imenu Nikandar. Redovno je posećivao sva bogosluženja, a prema onima koje je ispovedao bio je krotak i prijatan. Posebno se izdvajao po tome što se strogo pridržavao drevnog skitskog i pravoslavnog predanja.
 
***
 
Na temu radioaktivnosti jedan ostareli monah je rekao: „I mi znamo za radioaktivnost. Šta da kažem? Ukoliko se otrov nalazi u jednoj stvari, mi ćemo reći da je ne treba dirati. Sad se nalazi u svemu i ništa ne činimo. Mi na Svetoj Gori najpre sve osenimo krsnim znakom, pa tek onda jedemo. Čega onda da se plašimo? Zar Hristos nije negde rekao da verujućima, ako i pojedu nešto smrtonosno, to neće naškoditi? Ne brinite.“
 
***
 
„Svet je izgubio smisao života. Dakle, trebalo bi da ga nađe. Bezverje pravi veliku štetu. Odatle sve potiče.“
 
***
 
Jedan starac je rekao: „Mnogi svetitelji su čeznuli da žive u naše vreme i da vode našu bitku.“
 
***
 
Rumunski podvižnik po imenu Enoh živeo je u Kareji, u jednoj polusrušenoj kućici. Atonske vlasti su ga upozorile da bi trebalo da se preseli na neko drugo mesto, jer preti opasnost da se kućica sruši na njega. U jednom trenutku zamišljeno je stajao pred službenikom koji mu je izdao naređenje, a onda prostodušno rekao: „Ja sam sluga Božiji. Ukoliko to Bog želi, kuća će pasti a ako ne želi, ništa se neće dogoditi.“ Nije otišao. Kućica se nije srušila.
Na isti način je jedne večeri odgovorio i đakonu Atanasiju u Solunu. Tada je zbog lečenja boravio u ovom gradu i četiri dana bio gost u njegovoj kući.
„Starče, izađimo iz kuće“, rekao je đakon. „Zašto“, upitao je on.
„Postoji opasnost da se višespratnica sruši i da nas ubije. Ovo je zemljotres.“
„O, Enoh je sluga Božiji. Ako Bog to želi, kuća će pasti. Ako ne želi, neće pasti.“ I nije izašao iz kuće.
Prema kazivanju ovog đakona, starac je po Solunu išao u krpama. Njegova odeća visila je u ritama i sa leve i sa desne strane i on ih je pričvršćivao čiodama. Bilo je zanimljivo posmatrati ga kako se kreće prometnim ulicama. „Hajde, starče, požuri“, dovikivali su mu. „Zašto“, rekao bi on, „Neka malo sačekaju. Ja sam star i ne mogu da trčim“, a zatim bi rukom dao znak automobilima da stanu.
„Lekari u Solunu su mi rekli da treba da budem operisan“, pričao je kasnije. „Ja sam odbio, jer nijedan monah koji je stariji od šezdeset pet godina ne može da preživi operaciju, a ja želim da umrem na Svetoj Gori, na mestu mog pokajanja. Ako mi date neke lekove, ja ću ih uzeti. Sad, kad sam u osamdesetim godinama, ne želim da budem operisan izvan Svete Gore. Želim da umrem u Gradini Presvete Bogorodice.“

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *