Старечник

27. СЛОВО О ИЗУЧАВАЊУ РЕЧИ БОЖИЈЕ

Јефтимије, животописац Светог Никодима Агиорита, пише: “Мојсије је постао велики, напустио Египат и прешао у земљу Мадијамску, где се на гори Хориву удостојио јављања Божијег у купини и беседе с невидљивим Богом. Тако је и Никодим напустио Египат овога света, помраченог острашћеним животом, уздигао се на гору созерцања и удостојио се да види Бога онолико колико је Њега могуће видети, претходно се очистивши божанственим и обоготворујућим тиховањем (исихијом), најстрожим постом и сабраном молитвом. Ума просветљеног озарујућим созерцањем изучавао је богонадахнуто Писмо и на тај начин постао велики, односно велики учитељ хришћанског света, велика светиљка на своду Цркве, и велики противник свих лажних (јеретичких) учења. То доказују сви његови списи, плодови великог труда, зноја и бдења који су обогатили Цркву Христову.”
***
Један подвижник је рекао: “У циљу самосабрања ума, што је веома тешко због његовог лутања, много ће помоћи изучавање светоотачких списа, посебно ако оно претходи молитви. Нарочито ће помоћи изучавање Герондикона (Старечника). Читање само пар редова из Герондикона пренеће вас у свету земљу Тебе и Нитрије, и уз помоћ Светих Отаца узнеће се ум оног који се моли и удвостручиће се његово разумевање.”
***
Говорећи несигурним грчким језиком, руски подвижник Тихон саветовао је једног монаха – почетника:
“Ти, чедо моје, треба много да изучаваш Светог Симеона Новог Богослова. Много изучавања обогаћује ум, а језик упућује слатку реч свету. Спасаваћеш грешнике, а Христос ће ти подарити златне венце. Свети Дух просветљује сваког хришћанина свећицом од једне драхме. Међутим, оног који се подвизава Он просветљује светиљком од стотину драхми.”
***
Један старац каже: “Расејаност ума на овоземаљско и испразно расејава и душу. Окренимо се унутрашњем, ка обрађивању душевног винограда, да бисмо одатле почупали све трње зла и на његово место засадили врлине. Тај посао није нимало лак. Он захтева истрајност и много стрпљења. Сусрешће се многе тешкоће. Од велике ће користи бити читање светоотачких књига којих у наше време има на хиљаде. У њима ће се пронаћи и оно што се жели и оно што је потребно. Оне ће те водити поузданим духовним путем, али само уколико се буду читале уз стрпљење и молитву.”
***
Један старац је рекао: “Бог хоће да нам помогне, јер је епоха у којој живимо веома тешка. На неки начин Бог је, да тако кажемо, обавезан да нам помогне. Уколико је човек духовно узвишенији, утолико ће Бог пре чути његову молитву. Изучавање потпомаже молитву. Кад прочиташ нешто из Еванђеља, макар то био и један једини ред, то ће ти загрејати душу и пренеће те у духовну сферу. Кад постоји молитва, изучавање није потребно. Ја, на пример, ништа не читам. Књигу прочитам онда кад треба некоме да помогнем.”
***
Други старац, подвижник, рекао је следеће:
“Било да се молите за саме себе или за друге, требало би да ваша молитва долази из срца. Проблеми других људи требало би да постану наши сопствени. Потребно је да се претходно припремите за молитву. Да најпре прочитате неколико редова из Еванђеља или из Герондикона (Старечника), а након тога да се молите. Неопходан је извесни напор да би се ум пренео у божанствену област. Благовремено изучавање је слично посластици – оно нам је дато да би нас одвело у духовнију област. Изучавањем се загрева душа.”

 

Comments are closed.