STAREČNIK

 

STAREČNIK
(izreke svetogorskih staraca)

 
30. SLOVO O UMU I POMISLIMA
 
Jedan trezvenoumni otac, naš savremenik, rekao je sledeće: „Ako bismo detence zatvorili u poslastičarnicu smeštenu na nekoj klisuri i pri tom otvorili sva vrata, opet ne bi pretila opasnost da detence nastrada jer bi njegova pažnja bila usredsređena na slatkiše. Isto se može reći i za um. On ostaje uz ono što predstavlja njegovu poslasticu. Zbog toga ćemo mu ponuditi neprestano duhovno delanje.“
 
***
 
Jedan starac je rekao: „Vidim da današnja omladina čini mnoge pogrešne stvari da bi se naslađivala uživanjima, dok bi u duhovnom životu mogli da pronađu daleko dublje, božanstvene naslade. Neko od njih bi mogao da kaže: ‘Pričaš nam o Raju i tome sličnom, a mi ne znamo ni da li to postoji ili ne postoji! Još u ovom životu može da se doživi velika radost i naslada, i to ne samo na minut ili na deset minuta, na deset dana ili na čitavu godinu. Mogu da živim u radosti i da se pitam da li u Raju postoji veća naslada od one koju osećam ovde.’ Današnja omladina smatra da joj je sve od koristi. Mnogo me podsećaju na decu koja su živela tokom nemačke okupacije i uzimala sve što bi vojnici bacili. Dok su jeli tu hranu mislili su da je odličnog ukusa, čak i onda kad je bila trula!“
 
***
 
Na Svetoj Gori živeo je jedan ruski đakon po imenu Makarije. Bio je ikonopisac i čovek savršenog poslušanja. Dostigao je takvu meru vrline da je glavu zavlačio u jednu crnu kutiju kako se njegov um ne bi udaljio od jedinstva sa Bogom.
 
***
 
Jedan stari monah iz skita Sv. Ane kazivao nam je sledeće:
„Taj najslađi ukus uzvišenog sozercanja i umne molitve osetili su naši oci koji su se podvizavali u pećinama iznad skitske oblasti, tamo gde je živeo starac Damaskin. Posetio sam ih kad sam bio mlad. Kad sam se popeo uz strme grebene, ugledao sam tronošce na kojima su držali knjige za čitanje. Ovde se mogao videti i naučiti uistinu monaški način života. Svi ovi oci budno su motrili na poslušanje, odsecali su sopstvenu volju i ovozemaljske brige i učili da budu oprezni u pogledu prelesti lukavoga. U trenucima molitve bivali su duhovno uzdignuti i naslađivali su se najslađim Imenom Gospoda našeg Isusa Hrista. Neki od njih hranili su se žirovima i, dostigavši najveću visinu bestrašća, skrivali su se od ostalih skitskih otaca. Sveblagi Bog podario je svetost ovim ocima jer su Mu dobro služili i tvorili su volju Njegovu. Zbog toga su to mesto prozvali Sveto Mesto!
Dolazili su ovamo i mnogi mirjani, koji su se žalili da im tokom bogosluženja um luta tamo-amo. Ovi ljudi bi trebalo da budu poučeni sledećim primerom: kad čovek danima plovi u čamcu, a posebno po uzburkanom moru, da li misli o bilo čemu drugom osim o likovima dragih ljudi? Sad, kad su u crkvi, trebalo bi da uporede ništavnost tih likova sa strašnim tajnovodstvom koje se zbiva u svetom hramu, gde se žrtvuje Sin i Logos Božiji, samo i jedino zato da bi hrišćani naučili da treba da se potpuno pogruze u to Tajinstvo.
Hrišćani, a prevashodno monasi, treba da su sjedinjeni sa Svesvetim Bogom. Prilikom razlučenja duše od tela, čovek će ugledati svetog angela kako nosi sasud preispunjen miomirisnim cvećem duhovnog Raja, kojim će se naslađivati samo oni koji su čitavog života bili sjedinjeni s Triipostasnim Bogom. Ovaj sasud s miomirisnim cvetovima ugledaće i oni čiji je um u času Liturgije bio ispunjen ispraznim i svetovnim pomislima, ali će ih lukavi i zavidljivi demoni sprečiti da se njime naslađuju i reći će angelima:
„Ovi su u času Svete Liturgije bili rasejani i brinuli su o svetovnim stvarima i nasladama. Budući da se nisu trudili da zadrže Boga u svojim mislima, da nisu okusili duhovne naslade dok su još bili u telima i da se ni na kraju svog ovozemaljskog života nisu pokajali, nemaju pravo da se naslađuju miomirisom najslađeg, večnog sozercanja.“
Te nesrećne duše će izdaleka posmatrati ono što su izgubile zbog svoje nepokornosti Evanđelju i Zakonu Božijem i večno će govoriti: „Teško nama, zbog malog nemara izgubili smo večnu radost i naslađivanje!“
„Mi smo izgubljeni“, reći će, prema kazivanju Svetog Teodora Studita, oni monasi koji su propustili da ispune zavete date prilikom primanja angelske shime, zbog čega ih je pobedila ispraznost ovog sveta.“
 
***
 
Dogodilo se da je u manastiru Ivironu jedan parohijski sveštenik tokom službe kadio ispred manastirskih starešina, koji su bili uz svoje stasidije. Sveštenik je prošao pored proistamenosa a da ga nije okadio. Nakon otpusta na božanstvenoj Liturgiji, pozvali su sveštenika da objasni svoj postupak. Odgovorio je da on, prolazeći pored te stasidije, nikoga nije video i da je ona bila prazna.
Oci su zatim pozvali proistamenosa, rekli mu šta se dogodilo i dodali: „Oče, budi oprezan, jer je ovaj sveštenik, koji je prost čovek, posvedočio o onome što je video.“
Proistamenos je skrušeno odgovorio: „Ovaj sveštenik je u pravu. Pored stasidije sam bio prisutan samo telesno. Međutim, moj um je lutao tamo-amo, razmišljajući o našem manastirskom metohu koji se nalazi u svetu.“
 
***
 
Jedan pustinjak je rekao: „Podvižniče, kad bezmolvstvuješ, budi oprezan da se tvoj um ne ulenji. Pomisli na pčelu: to je srce koje stalno čezne za raznim vrstama cveća, odnosno za raznim vrlinama. Osloni se na ljubav Božiju i na bližnjeg (a bližnji je um) i čuvaj ono što je u srcu, čiji je simvol košnica. Sveti Nikodim kaže da je srce svakoga od prepodobnih otaca bilo slično košnici, a da se njihov um nezasito nasićivao medom neprestane molitve. Molitva podseća na maticu koja se buni protiv trutova i ubija ih, a trutovi su podmukle strasti.“ Ove reči zapisao je učenik jednog starca, opitnog svetogorskog podvižnika.
 
***
 
Pre mnogo godina, u jednoj kelijici u blizini kosturnice skita Svete Ane, podvizavao se jeromonah Matej, koji je posedovao dar neprestane molitve. Jednog dana, otac Matej začuo je neki šum u kosturnici. Otvorio je vrata i ugledao mnoštvo prekrasnih mladića, od kojih su neki uzimali kosti i odnosili ih dok su neki unosili kosti u kosturnicu.
Starac je bio zaprepašćen. Njegovo čuđenje razrešio je jedan od tih blistavih mladića: „Zašto se čudiš, oče Mateju“, rekao je on. „Mi smo angeli Božiji i Presveta Bogorodica zapovedila nam je da uradimo ovo što vidiš. Mi ovamo prenosimo kosti onih ljudi čiji je um neprestano bio privezan za Atos i koji su želeli da ovde okončaju svoj put, ali nisu u tome uspeli. Zato ovamo prenosimo njihove kosti, da bi tu počivale do Drugog Dolaska. Ostale kosti, koje vidiš da odavde odnosimo u svet, pripadaju onim monasima čije je telo bilo ovde ali im je um obitavao u svetu, jer su želeli da ostanu u vezi s rođacima i mirjanima. Zbog toga u Dan Suda neće vaskrsnuti na Svetoj Gori nego u svetu.“
 
***
 
Starac Josif Isihasta rezao je krstove. To je bilo njegovo rukodelije. On, međutim, nije urezivao mnoštvo detalja. Kad su ga jednom upitali zbog čega je njegovo rukodelije tako jednostavno, on je odgovorio:
„Jedino što želim da obezbedim ovim prostim rukodelijem jesu osnovne životne potrebe. Ako bih želeo da se bavim istančanijim poslom, to bi mi zadalo mnogo više briga. Osim toga, ljudi bi se više zainteresovali za istančaniji rad i to bi bila dodatna prepreka mom bezmolviju. To bi za posledicu imalo rasejanost uma, koji bi se udaljio od sećanja na Boga. Kad je monah sprečen da zadrži um u sećanju na Boga, ne bi trebalo da nastavlja posao kojim se bavi, jer to znači da on škodi njegovom monaškom životu.
Hristos je ove ‘suvišne brige’ izjednačio sa razvratom i pijanstvom. Pomislite sad: mi se, da tako kažemo, iscrpljujemo glađu (postom) a doživljavamo isti neuspeh kao da smo razvratnici! Te tri stvari (pijanstvo, razvrat i stalna obuzetost razmišljanjem o svetovnom) izazivaju otežalost i skamenjenost srca, a samim tim i naš pad.“
 
***
 
Njegove reči podsećaju na reči drevnih podvižnika, koji su se bavili jednostavnim i malovrednim rukodelijem, koje samim tim ne zadaje mnogo brige.
Jedan veliki, savremeni podvižnik, koji je iz zdravstvenih razloga morao nakratko da ode u svet, rekao mi je sledeće:
„Kad sam se vratio na Svetu Goru, trebalo mi je mesec dana da ponovo saberem svoj um i da se oslobodim njegovog lutanja i lebdenja tokom molitve.“

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *