STAREČNIK

 

STAREČNIK
(izreke svetogorskih staraca)

 
25. SLOVO O NEOSUĐIVANJU I O DEMONSKOM OSUĐIVANJU
 
Kad bi neko došao da mu se ispovedi a pri tom stalno govorio o drugima i osuđivao druge, jedan duhovnik i ispovednik, po imenu Venijamin, udaljavao bi takvog čoveka sve dok ovaj ne popravi svoje ponašanje.
 
***
 
Priprosti monah, starac David iz manastira Dionisijata, govorio je svojim posetiocima o tome koliko zlo predstavlja osuđivanje drugih:
„Pazite da ne govorite da jedan radi ovo a drugi ono. Tako ćete biti lišeni blagodati Hristove. Čak i ako vidite da se neko ponaša kao magarac, nemojte ga osuđivati. Ljubite bližnjeg svog kao samoga sebe. Tako je govorio Hristos.“
 
***
 
Jedan starac govorio je tvrdoglavom poslušniku: „Kad nemaš dobre pomisli, šta time činiš svom starcu? Ukoliko starac, po ljudskoj slabosti, učini nešto loše, tvoje pomisli će ga osuđivati zbog toga što je učinio. Ukoliko pak, uz pomoć Božiju, učini nešto čudesno, pomisli će ti reći da je čarobnjak i da je zbog toga u stanju to da učini. Tako razmišlja čovek koji ima rđave pomisli.“
 
***
 
Jedan mladi posetilac sablaznio se videvši kako proslavljeni duhovnik, otac Grigorije, rukom miluje mačku i osudio je starca. Kasnije se dogodilo da se ovaj mladić obreo u Turskoj i da je pokušavao da nađe posao kod ambasadora.
„Ne mogu ti ponuditi nikakvu drugu službu osim da čuvaš mog psa i da se brineš o njemu. Ako prihvatiš taj posao, možeš se hraniti onim što preostane kada pas jede.“
Budući da u to vreme nije imao ni komadić hleba, mladić je prihvatio ovaj posao, nahranio psa i počeo da brine o njemu. Kada je došao sebi, uvideo je u kakvom se strašnom položaju nalazi. Shvatio je da je to kazna za osuđivanje duhovnika, oca Grigorija. Čim mu se ukazala povoljna prilika, jednom ruskom lađicom otišao je na Svetu Goru i zaputio se u Mali skit Svete Ane, gde je načinio metaniju pred duhovnikom i zamolio za njegov oproštaj.
Tada mu je otac Grigorije rekao: „Znao sam, čedo moje, da si me osudio, zbog čega te progonio neprijatelj naših duša. Ja sam se molio Svetoj Ani da se vratiš i ti si to učinio. Sad budi oprezan! Ne osuđuj monahe, jer oni žele da sakriju svoje vrline i da se pretvaraju da su jurodivi kako ih ljudi ne bi hvalili.“
 
***
 
Ovo nam je pripovedao mnogopoštovani jeromonah E., pustinjak iz Katunakije:
„Neki brat mi je o osuđivanju govorio sledeće: ‘Mnogo osuđujem! Šta da učinim da izbegnem osuđivanje?’ Ja sam mu na to odgovorio: ‘Kad se nađeš u situaciji da govoriš o nekome, reci samome sebi: taj i taj je sada prisutan. Na primer, kad si negde prisutan, niko te ne osuđuje. Kad si odsutan, imaj na umu da i tebe osuđuju.’
Dok je moj starac bio živ, sećam se da sam ga zbog nečega osuđivao. Te večeri, kad je trebalo da se pomolim, ispred sebe sam video zid zbog kojeg nisam mogao da pristupim molitvi. Gospode Isuse… Gospode Isuse… nikako nisam uspevao da se pomolim. Pomislih da sam načinio neku grešku, da sam u nečemu sagrešio… Šta sam učinio prethodnog dana? Gde sam išao? Šta sam radio? Šta sam govorio? Šta sam učinio? Setio sam se da sam osuđivao svog starca.
Sutradan je bila nedelja i trebalo je da služim Liturgiju. Sveštenik mora da služi Liturgiju ukoliko ga nešto ne sprečava u tome. Šta sad da učinim? Da se molim: ‘Bože moj, oprosti mi, sagrešio sam. Oprosti mi. Preklinjem za oproštaj.’ Ništa. Dobro, zar za mene nema oproštaja, zar nemam blagoslov da služim? Budući da sam Te ražalostio, blagoslovi me. Moram dobiti oproštaj Božiji.
Ništa.
Petar Te se odrekao tri puta i Ti si mu oprostio! Ja Te se nisam odrekao! Osuđivao sam svog starca. Evo, sad se kajem. Pokajao sam se i tražim oproštaj.
Ništa.
Dok sam to govorio, ponovo sam uzeo brojanicu. Počeo sam da plačem. Potekla je bujica suza. Nije isto kada osuđujete nekog stranca i kada osuđujete svog starca. ‘Nesrećniče! Osudio si Samoga Boga!’ Plakao sam puna tri sata. Moje posledovanje nedeljom takođe je trajalo tri sata. Plakao sam i plakao.
Bože moj, Bože moj, zar nemam blagoslov da služim? Ti si milosrdni i milostivi Bog. Zar meni nećeš oprostiti? Kažem Ti ‘blagoslovi.’ Ti si oprostio i prepodobnoj Mariji Egipćanki kad se pokajala. Mnogi svetitelji su najpre bili grešnici, a Ti si im opet oprostio. Oprostio si i novomučenicima koji su se poturčili, i njih si pomilovao.
Plakao sam puna tri sata, koliko traje i celokupno nedeljno posledovanje. Na kraju sam u sebi osetio mir i radost. Počeo sam da se molim: Gospode Isuse Hriste, pomiluj me!’ Uspokojio sam se, a zatim služio Liturgiju. Da se drugačije dogodilo, ne bih bio u stanju da je služim.
Osuđivanje je veliki greh. Blagodat se udaljuje i pre nego što toga postaneš svestan. To je strašan greh! Ti sudiš umesto Hrista i na taj način postaješ antihrist!“
 
***
 
Bogonosni duhovnik, otac Sava, nikada nije osuđivao druge ljude. Kad bi ga neko upitao: „Oče, kakav je to čovek“, on bi odgovarao: „Taj čovek je sveti čovek!“
Jedan starac je govorio: „Kad god ste u iskušenju da osuđujete, stavite znak pitanja. Mi ne znamo šta bi zapravo moglo da se dešava!“
 
***
 
Proslavljeni otac Dionisije Katunakijski jednom prilikom savetovao je monaha Danila govoreći:
„Čedo moje, ako čuješ da o drugome govore nešto loše, nemoj u to poverovati, a onome što vidiš poveruj samo upola, pa čak ni upola jer se mnogi pretvaraju da su jurodivi. Nikoga ne osuđuj.“

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *