STAREČNIK

 

STAREČNIK
(izreke svetogorskih staraca)

 
19. SLOVO O BLAGODARNOSTI I DOBRIM POMISLIMA
 
Jedan starac, obdaren rasuđivanjem i rukovoditelj duša, rekao nam je sledeće: „Jedan moj poznanik dospeo je u težak položaj. Imao je kuću u mirnom kraju grada u kojem je i radio. Nakon izvesnog vremena, pored kuće su podigli garažu, a odmah zatim otvorili su i bulevar, tako da je ta četvrt postala veoma prometna. Zbog neprestane buke nesrećnik više nije mogao da spava.
Došao je kod mene i rekao: ‘Starče, šta da radim? Da sagradimo novu kuću? Kako da je podignemo kad imamo petoro dece? Šta da radimo? Ne možemo da se smirimo!’
Dakle, stvorila se takva situacija da je cela porodica morala da uzima tablete za umirenje.
‘Slušaj, blagosloveni’, rekao sam mu. Ti ovu situaciju nisi prihvatio na duhovan način. Ako bi, ne daj Bože, došlo do rata, a ja ti rekao da garantujem da ti se ništa neće dogoditi ukoliko ostaneš u toj kući, kako bi onda gledao na tu kuću? Ako poželiš da izađeš napolje, niko te neće sprečavati i nijedna bomba neće pasti na tvoju kuću. Razume se, ti bi to posmatrao kao veliki blagoslov Božiji za tebe i tvoju porodicu. Napolju bi ginuli, a tebi se garantuje da ti je život van opasnosti!
Naravno da bi trebalo da to posmatraš kao veliki blagoslov. Sada prihvati i drugu pozitivnu pomisao, koja se ovoga puta odnosi na tvoj sadašnji položaj, i reci: ‘Slava Tebi, Bože! U krajnjem slučaju, ovuda ne prolaze teški oklopni tenkovi. Vidimo samo automobile, a ne naoružane konvoje. Ljudi žure na posao. Nema rata! Kako veliki blagoslov! Slava Tebi, Bože!'“
„Zbog svega treba proslavljati Boga. Ako nemamo pozitivne pomisli i unutrašnje molčanije, ne smemo se zavaravati da ćemo pronaći mir ukoliko odemo na neko tiho mesto. Kušač čak i u pustinji tokom noći sakuplja šakale i oni zavijaju. U stvari, mogli bi da se sakupe pravi šakali, jer ćemo uvek imati iskušenja. Tokom dana, na primer, ako na nekom mirnom mestu imamo drvo, na njemu će se sakupiti zrikavci. Tada će nas ova iskušenja zavesti da danju štapom rasterujemo zrikavce, a da noću kamenjem gađamo šakale.
Prema tome, trebalo bi da svaku situaciju dočekamo s pozitivnim pomislima.“
Ovaj starac kazivao je i sledeće: „Jednom sam putovao autobusom. Kakva situacija! Neko je od vozača zatražio da utiša magnetofon. ‘Među nama je jedan sveštenik’, rekao je on (video je da sam monah). Međutim, vozač je još više pojačao magnetofon. Izgovarao sam Molitvu Isusovu. Čovek koji je govorio želeo je da mi pomogne, ali ja sam mu rekao: ‘Ne smeta mi.’ Za to vreme sam razmišljao: ‘Ako bi se, ne daj Bože, dogodila nesreća i ako bi ove ljude izveli iz autobusa, jednom bi bila polomljena noga, drugom bi bila razbijena glava, jedno dete bi vrištalo, a drugo bi bilo osakaćeno. Kako bih ja podneo takav prizor? Slava Bogu’, mislio sam, ‘ovde je sve dobro. Ljudi slušaju muziku.’
Prema tome, ova muzika je postala osnova za moje sopstveno psalmopojanje. Oni imaju svoje, a ja svoje.“
„Nema drugog načina osim da se sve situacije dočekaju s pozitivnim pomislima. Drugačije ne može. Trebalo bi da se svako od nas postavi u položaj drugoga. Na žalost, duh koji danas vlada zahteva od nas da preotmemo mesto drugoga. Zbog toga se sve ovo i dešava, a svet se pretvara u ludnicu.
Kad se neko stavi u položaj drugoga, stvari odmah dolaze na svoje mesto. Navedimo primer mlade žene i njene svekrve – starice. Trebalo bi da mlada žena pokuša da se postavi u položaj starije i da kaže: ‘Kako bih želela da se ponašaju prema meni? Da li bih želela da moji unuci zbijaju šale sa mnom kad ostarim? Da li bih želela da moja snaha bude gruba prema meni? Dakle, kako da se ponašam prema svojoj svekrvi?’
Ukoliko se čovek ne bude ponašao na duhovan način, znajte da će početi da dejstvuju duhovni zakoni i evo šta će se dogoditi: Bog će odvratiti Svoju ljubav od tog čoveka da bi mu još u ovom životu naplatio ono što Mu duguje.“
Na drugom mestu, ovaj starac kaže: „Imajte poverenja u Boga i u svoje starce. Budite poslušni kad od vas zahtevaju da učinite ovo ili ono, i bićete spokojni. Šta ste zadobili za sve ovo vreme dok ste imali samopouzdanje?
Samopouzdanje je velika prepreka za Božiju blagodat. Ne verujte svom razumu. Razmišljajte prosto i Bog će vam se približiti zbog tog vašeg smirenja, i zadobićete Njegovu radost i mir. Naš duhovni napredak zavisi samo od nas. Ukoliko ne budete imali duhovno ustrojstvo, ne mogu vas spasti ni Antonije ni Varsanufije Veliki. Bog je dužan da vam pomogne kad imate potpuno poverenje u Njega. Onaj ko poseduje pozitivne pomisli, poseduje i duhovno zdravlje.
Tokom godina nemačke okupacije, seoska dečica živela su od kukuruznog brašna a obrazi su im ipak bili rumeni jer se ono što su jeli pretvaralo u krv. Nasuprot tome, iako su jela hleb i buter s marmeladom, bogataška deca su bila bleda i bolesna. Isto se dešava i sa duhovnim stvarima. Ako mislimo prosto, čisto i nezlobivo, posedovaćemo duhovno zdravlje.“
Izgradimo fabriku dobrih pomisli. Ako neka mašina proizvodi metke i ako u nju sipamo gvožđe, dobićemo gvozdene metke. Ako proizvodi pehare i u nju ulijemo zlato, dobićemo zlatne pehare. Ako pak sipamo gvožđe, dobićemo gvozdene pehare. Kakve pomisli ulijemo u um, takav ćemo um i dobiti.“
„Patnja očišćuje i ozaruje čoveka. Ne postoji ništa veće od toga. Važna je molitva. Blaženi otac Tihon je govorio: Gospode Isuse Hriste… vredi sto, a Slava tebi, Bože – hiljadu drahmi.’ Imao je u vidu da proslavljanje Boga ima veću vrednost. Ako je ovo prvo nužnost koju čovek oseća i hteo – ne hteo mora da traži, onda je ovo drugo podvig, jer čovek pati i blagodari Bogu.“
Ovaj svetogorski podvižnik, koji je neprestano proslavljao Boga, rekao je i sledeće: „Svi smo mi grešnici. Razmislimo o tome šta je Bog učinio za nas, a šta mi činimo za Boga. Nakon takvih razmišljanja srce će omekšati čak i da je od granita. Evo kako se može odbaciti logika. Bog je mogao da me stvori kao mazgu i da me preda u ravnodušne ruke koje bi mi na leđa natovarile sto pedeset kilograma drva i udarale me. Na kraju bih upao u jamu i psi bi rastrgli moju utrobu. Prolaznici bi zatvarali nos, jer bi moj zadah dopirao do puta. Zar ne bi trebalo da zablagodarim Bogu što se to nije dogodilo? A ja mu nisam zablagodario.
Bog je mogao da me stvori kao zmiju ili kao škorpiona. Međutim, Njegova ljubav stvorila me je kao čoveka. Bog je zbog mene Samoga Sebe prineo na žrtvu. Samo jedna kap božanstvene krvi oprala je sve grehove sveta…“
„Jedan učitelj je imao sedmoro ili osmoro dece. Kad mu je bilo oko pedeset godina, jednom njegovom detetu se nešto dogodilo sa okom. Ispitali su ga, otkrili tumor i izvadili oko. Nesrećniku su se smejala sva deca u školi. Kako se moglo utešiti ovo nesrećno dete? Pomislio sam da mu mogu pomoći. Detetu je bilo dvanaest godina i već je ponešto razumelo. Ono, nesrećno, nije ni znalo šta je uteha.
Učitelju sam ispričao da će duše, koje se sa nesrećom bore tako što proslavljaju Boga, u budućem životu biti uz Pafnutija Ispovednika, kojem su zbog njegove vere u Hrista izvadili oko. Nesrećni učitelj je to razumeo i poskočio od radosti. To nije bila lažna uteha, to je bila stvarnost. Uvideo je da to nije bila nepravda, jer Bog ne čini nepravdu. Onaj ko to ne prihvati mogao bi da kaže: ‘Šta je to dete učinilo da zasluži tumor na oku? Oni su ga operisali i dete je odrastalo kao invalid…’
Verujem, i nemoguće mi je da ne verujem u to, da će u Dan Suda Bog nagraditi ovo dete koje je toliko prepatilo.“

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *