STAREČNIK

 

STAREČNIK
(izreke svetogorskih staraca)

 
16. SLOVO O DEJSTVIMA BOŽANSKE BLAGODATI
 
Upitali smo jednog starca: „Kako da čovek zadobije blagodat Božiju?“
„Čovek je ne može zadobiti dok ne izdrži sva iskušenja koja mu dođu“, odgovorio je on a zatim dodao:
„Najveća prepreka koja sprečava blagodat Božiju jeste čovekougađanje. Kada Bog otkrije da je srce očišćeno od svih htenja, tada dolazi i blagodat Božija. Blagodat Božija je neizreciva. Ona se jedino srcem može osetiti. Međutim, i jedan pogrešan pogled može čoveku da uskrati blagodat Božiju.“
 
***
 
Kada bi veliki podvižnik, pustinjak Petar iz pećine Prepodobnog Petra Atonskog, osetio da u njegovom srcu dejstvuje blagodat Božija, uzviknuo bi:
„Udari me, Hriste moj, kopljem milosrđa Svoga!“
 
***
 
Jedan starac je govorio: „U savremenim ljudima nema blagodati Božije, jer odbacuju i ono malo što poseduju. A kada se blagodat udalji, čoveka napadaju svi demoni.“
„Rđave pomisli ometaju blagodat Božiju. Nijedan podvig nema takvu silu kakvu ima dobra pomisao. Dobre pomisli ćemo zadobiti onda kada sve budemo videli kao čisto.“
 
***
 
Savremeni, poštovanja dostojni isihasta mi je rekao: „Danas nema mnogo oblagodaćenih ljudi. Često bivamo lišeni blagodati Božije. Tada se posredstvom patnje i žalosti blagodat Božija vraća čoveku.“
 
***
 
Jedan starac je rekao: „Mnogo puta naše molitve ne bivaju uslišene zbog nas. Ponekad se to dešava zbog drugih, a ponekad iz različitih razloga. Na primer, neko mi kaže: ‘Pomoli se za bolesnika!’
Dakle, ja se molim, imam dovoljno vere i nisam egoističan. Međutim, Bog ne odgovara na moju molitvu, jer druga osoba nije dovoljno smirena. Ona možda i veruje da će Bog pomoći, ali njen ‘ego’ stvara prepreke. Moramo imati poverenja u Boga. Moramo Mu dopustiti da učini šta god On želi. Ukoliko se pravilno molim, mogu da osetim kako se iskušenje udaljuje i sve će poći na dobro. Međutim, svaki put kad Bog dopusti da prođemo kroz iskušenje, On to čini radi naše koristi i mi verovatno nećemo moliti Boga da nas izbavi iz te teškoće. Ukoliko je to teškoća koju je izazvao lukavi, Bog će nam odmah pomoći.“ „Često se događa da nam je volja Božija nepoznata.“
 
***
 
Neki podvižnik se jednom zapitao: „Kako se događa da ništa ne osećamo, ni kada se molimo u crkvi, ni kada upućujemo svoje lične molitve?“, a zatim i odgovorio:
„Postoji mnoštvo mogućih razloga. Ponekad možeš da osetiš duboko umilenje ili ti može doći pomisao da ti je Hristos dao slatku utehu, iako to nije rezultat tvog sopstvenog napora. Budući da ti to ne razumeš, On će ti je oduzeti i vratiti tek kad budeš razumeo. Takve stvari uvek imaju svoju svrhu.“
„U svakom slučaju, nemoj se moliti da zadobiješ dar suza ili neki drugi blagodatni dar. Tiha unutrašnja patnja zbog nekog greha počinjenog u prošlosti je najbolji dar. Iznuđene suze mogu da budu veoma opasne jer stvaraju iluzije.“
„Suze uspokojavaju. Često se dešava da jedan uzdah – ne znam, to mi kaže moja pomisao, možda i grešim – vredi više od pregršti suza.“
„Nećemo tražiti ni milost Božiju, ni suze, ni blagodatne darove. Tražićemo pokajanje, pokajanje i samo pokajanje. Nama je neophodno pokajanje.“
 
***
 
Nezaboravni starac Lazar Dionisijatski pripovedao nam je o sledećem događaju koji je bio u vezi s njim samim.
Upravo je bio postrižen za monaha, i jednog dana čitao je Akatist Časnom i Slavnom Preteči i Proroku stojeći pred njegovom veličanstvenom i strašnom ikonom, kada je osetio prisustvo takve natprirodne blagodati da mu se činilo da lebdi iznad zemlje i da se čitavo njegovo telo ispunjava neizrecivim ozarenjem.
Drugi put, kad se pred tom istom ikonom molio za jednu veoma ozbiljnu stvar, ponovo je začuo glas Časnog Preteče koji mu je rekao:
„Idi u kapelu Svetih Besrebrenika i budi isihasta.“ Bilo je to upravo ono za šta se o. Lazar molio, jer je osećao duboku čežnju da postane isihasta i da se podvizava izvan manastira, u maloj katizmi pored šume.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *