STAREČNIK

 

STAREČNIK
(izreke svetogorskih staraca)

 
15. SLOVO O RAZNIM VRLINSKIM MONASIMA
 
Mnogopoštovani, stari i gostoljubivi starac Joasaf, istaknuti živopisac našeg vizantijskog ikonopisa iz zajednice Josifita u Kareji, pripovedao nam je sledeće:
„Poznavao sam mnoge oce koji su se naporno trudili da očiste svoj unutrašnji svet radi večnog spasenja svojih duša. Među njima sam poznavao i sledeće:
– starca Haralampija iz kelije Živonosnog Istočnika, koji je bio poznat po velikom uzdržanju;
– starca Metodija, podvižnika iz kelije Svetog Nikolaja, poznatog po svom dobrovoljnom stranstvovanju;
– starca Simeona, najboljeg pojca;
– blagog starca Dionisija, iz kelije Vavedenja Presvete Bogorodice;
– starca Haralampija, najprostijeg i najsiromašnijeg od svih;
– starca filareta Konstamonitskog, koji je izrađivao kandila i nikada nije napuštao Svetu Goru;
– starca Arsenija, drvorezbara, koji se isticao svojim bezmolvijem i pobožnošću;
– starca Lavrentija, Rusa, uzdržanog i umerenog;
– starca Dometija, poznatog po strogom postu;
– starca Neofita, koji je bio svemilosrdan i neprestano se molio tokom čitave noći;
– oca Nikodima, krotkog duhovnika i dobrog pastira;
– rumunskog podvižnika, iz čijih su ruku jele divlje ptičice;
– starca Pahomija, koji je pripadao ikonopisačkoj zajednici Pahomijevaca, podržavao koljivare i strogo poštovanje Predanja;
– najmilosrdnije starce Averkija i Haralampija;
– nezaboravnog monaha, starca Joakima, koji mi je, kad god bih ga susreo, pripovedao o drevnim i vrlinskim atonskim ocima;
– starca Kozmu, nestjažatelja i bezmolvnika.“
 
***
 
U ruskom manastiru Pantelejmonu živeli su mnogi monasi, borci i podvižnici, kao što su:
– starac Serapion, koji se hranio samo hlebom i vodom;
– starac Savinos, koji čitavih sedam godina nije spavao u krevetu;
– starac Dositej, koji je bio uzor i obrazac monaha;
– starac Anadolije, koji je imao blagodatni dar pokajanja;
– starci Savinos i Serafim, koji su poznavali prepodobnog Serafima Sarovskog;
 
***
 
U skitu manastira Ksenofonta živeli su vrlinski oci, kao što je otac Akakije, koji je takav bio „i imenom i delom.“[1] Bio je vrlo skromnog svetovnog obrazovanja. Kako bi izbegli ćaska-nje i praznoslovlje, svojim posetiocima je čitao dušekorisna poglavlja iz Dobrotoljublja. Upokojio se 1927. godine.
 
***
 
Podjednako strog bio je i starac Hrisogon, koji se upokojio 1943. godine.
 
***
 
U jednoj nepristupačnoj skitskoj kaliviji ili pećinskoj isposnici podvizavao se starac po imenu Jeftimije. Na sredini njegove isposnice bila je obešena vreća s dvopekom, koji je bio njegova jedina svakodnevna hrana.
 
***
 
Prostodušni starac Grigorije, koji je bio stogodišnjak, živeo je na Svetoj Gori preko osamdeset godina. Nedavno se mirno upokojio. Rođen je 1890. godine, a u skit je došao kad mu je bilo osamnaest godina. Imao je prilike da sretne Moraitidisa, a poznavao je i pustinjaka, starca Avimeleha, i prozorljivog starca Danila Katunakijskog. Bio je duhovno čedo oca Akakija. Često smo uživali u društvu ovog neizveštačenog, detinjastog i krotkog monaha. Jednom je doneo knjigu Ilije Minijatisa i pročitao mi pohvalno slovo na praznik Vozdviženja Časnog Krsta. Dok je čitao, oči ovog stogodišnjeg starca ispunile su se suzama. Bio je to zadivljujući i nezaboravan prizor. Osećao se kao da stoji u podnožju Krsta Gospodnjeg…
 
***
 
U svetom kavsokalivijskom skitu živeli su mnogi istaknuti monasi koji su se razlikovali ili po svom vrlinskom životu, ili po svom obrazovanju zadobijenom u svetu, ili pak i po jednom i po drugom, sjedinivši u svojoj podvižničkoj, pravoslavnoj duši, vrlinu i znanje.
Među njima je bio i Jona, učenik prepodobnog Akakija Kavsokalivijskog, koji se upokojio 1665. godine; Pelagije, Jonin poslušnik, upokojio se 1754. godine; Rafail, neofit jevrejskog porekla i mudri učitelj; Evgenije Vulgaris, upravnik Atonske škole na Svetoj Gori; Teoklit Karacas Vizantinac, koji se upokojio 1777. godine; dugobradi Metodije Vizantinac, upokojio se 1811. godine; Filotej iz Smirne, koji je preminuo 1789. godine; Petar, monah koji se podvizavao u kaliviji Roždestva Presvete Bogorodice i preminuo 1865. godine; proslavljeni Nikodim Ispovednik, poslušnik velikog drvorezbara Arsenija koji je ostavio dva velika dela, Raspeće Hristovo i Drugi dolazak – na ovim delima radio je petnaest godina; duhovnici Pavle i Pantelejmon, obojica obdareni rasuđivanjem i oblagodaćeni, ozbiljni, molčaljivi i blagi kad je trebalo nekoga da posavetuju.
Otac German Hair ispripovedao nam je sledeće o ocima kavsokalivijskog skita: „Postojali su poštovanja dostojni starci koji u nama izazivaju divljenje i strahopoštovanje.
Kao nepokolebivi stubovi, od večeri do jutra stajali su na bdenju, očiju oborenih i prikovanih za crkveni pod. Crkva poznaje mnoge takve starce. Svi su bili ćutljivi. Praznoslovlje za njih nije postojalo. Strogo su se pridržavali svog duhovnog života. Među njima je, prosvetljenošću svog života, posebno zablistao starac Avksentije. Bio je kao zvezda.
Živeo je u keliji Svetog velikomučenika Georgija. Koristio je jednu glinenu posudu u kojoj je bario divlje biljke, i to je bila njegova jedina hrana. Ponekad je jeo i hleb, ali ništa osim toga. U skitu je živeo otprilike šezdeset godina.“
 
***
 
U najudaljenijem skitu Svetog Vasilija živeli su veliki podvižnici, koji su zadobili mnoge podvižničke pobede i vodili dubok duhovni život. Takvi su, na primer bili Varnava, trezvenoumni učitelj umne molitve, i Rumuni Martinijan, Jona i Teofilakt. Mnogi od njih bili su drvorezbari. Izrađivali su češljeve, kašike i noževe za sečenje hartije. Starac Martinijanos je u potpunosti živeo od milostinje ostale braće. Kada bi mu dali neki „blagoslov“, odnosno malo hrane, uvek je bio spreman da izrazi svoju blagodarnost:
„Bog blagoslovio! Kako se zoveš? Kako ti se zovu otac i majka“, pitao je s namerom da se za njih moli i da ih pominje.
 
***
 
Starac Jona je mnogo pisao. Diplomirao je na Politehničkom institutu, i u bezmolvničkoj, trezvenoumnoj atmosferi pustinje Svetog Vasilija preveo je mnoga značajna dela. Tako je, na primer, na rumunski preveo knjige Svetog Nikodima Svetogorca i mnoga druga svetootačka dela.
 


 
NAPOMENE:

  1. Akakije, na grčkom znači „nezlobivi“ (prim. prev.).

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *