STAREČNIK

 

STAREČNIK
(izreke svetogorskih staraca)

 
14. SLOVO O HRISTOLIKOM I SAVETOVANOM OD BOGA MILOSRĐU
 
Koliko je bio strog prema samome sebi (šamarao je sopstveno lice da ne bi zaspao tokom bdenja), karuljski duhovnik otac Hristofor je toliko bio milosrdan prema siromašnima. Svaki put kad bi sreo nekog monaha ili mirjanina, načinio bi duboku metaniju pred njim tako da bi dodirnuo zemlju. On se jednako duboko klanjao i prosjacima, i monasima, i mirjanima.
„Oni su, čeda moja, braća Hristova. Oni su sam Hristos“, govorio je on.
 
***
 
Jedan starac je rekao: „Kada umre nemilosrdna osoba, tada treba posebno činiti pomene i davati milostinju. Siromaha je mnogo. Njima dajte milostinju…“
„Na pomenima koristite koljivo, ali ga nemojte sladiti kako to često čine u poslednje vreme.“
 
***
 
Nezaboravni starac Hrizant iz skita Svete Ane obično nam je govorio:
„Starac Nektarije iz skita Svete Ane bio je toliko milosrdan da bi, kad bi to bilo moguće, čak i zidove kalivije Svetog Preteče dao kao milostinju pustinjacima i porobljenim hrišćanima. Ova njegova vrlina bila je poznata samo starcu Azariju, koji mi je jednog dana, kopajući u vrtu, rekao sledeće:
„‘Znaš li šta on radi? Svake večeri, posle večernje, odlazi kod pustinjaka i daje im sve što ima!“
Čini se da je starac Nektarije imao predosećaj da će njegov životni put imati mučenički završetak. Njegov sunarodnik, starac Kirilo, želeo je da sledi njegov primer i da umre na isti način. Evo priče o njihovom mučeništvu:
„U vreme pokolja u Smirni, Turci su sve sveštenike i monahe bacili u jedan klanac i tamo ih zatvorili. Pošto su čitale proročanstvo o ovom pokolju, monahinje su otišle ranije i prešle na ostrva Hios i Mitilenu.
Svi zarobljenici, i monasi i sveštenici, plašili su se smrti, izuzev oca Nektarija koji ih je tešio sledećim rečima:
‘Još od detinjstva napustili smo svet Hrista radi, a sada, kad nam se prema domostroju Njegove dobrote daje prilika da umremo kao mučenici, mi se ipak plašimo? Pokajmo se i ispovedimo, i oslobodićemo se straha od smrti.’
Tim rečima ubedio ih je da se ispovede. Ponovo su zadobili odvažnost, a živote su okončali kao mučenici koje su pobili Kemalovi Turci. Samo se jedan monah čudom spasao. On mi je, tokom bdenja u Svetoj fotini na Ilisosu, ispričao sve pojedinosti ovog pokolja, a zatim dodao:
‘Vidite li šta čoveku čini milosrđe, koje je kruna svih hrišćanskih vrlina? Budući da ga je otac Nektarije posedovao u najvećoj meri, imao je hrabrosti da Hrista radi postane mučenik.'“
 
***
 
Nezaboravni starac X. je kazivao: „Proslavljeni otac Mina iz Mavrovunije bio je veoma milosrdan. Svi monasi iz njegove zajednice jeli su iz jedne velike zdele (čanka). Na početku obroka on se pretvarao da jede, a zatim bi, videvši da su ostali jeli dovoljno, pojeo ono što je preostalo.
‘Da li ste dovoljno jeli’, pitali su ga.
‘Da’, bio je njegov odgovor. Nisu ni primećivali da je on pojeo samo jednu kašiku hrane!“
 
***
 
Samo je nekolicina onih koji su bili toliko milosrdni kao monah Haralampije iz kalivije Uspenja Presvete Bogorodice u skitu Svete Ane. Njegovo milosrđe je prevazilazilo sve ostale vrline – neprestanu molitvu, pohađanje crkve i sećanje na smrt. Upokojio se 1945. godine.
 
***
 
Monah Evlogije, kojeg smo prethodno već pomenuli, zadobio je posredstvom podviga i vrline preobilje Božije blagodati i sile. Bio je toliko poznat po svom daru rasuđivanja i po svojoj duhovnosti da su mnogi dolazili kod njega za savet i rukovođenje u monaškom životu, a takođe i da bi dobili utehu i njegov blagoslov. Posebno se brinuo o siromasima koji su u njemu nalazili očinsku ljubav i podršku. Da bi imali stalno utočište, on je za njih sagradio posebnu odaju, a oni su, koliko je to bilo moguće, dobrovoljno obavljali različite poslove, kako bi mu na taj način izrazili svoju zahvalnost.
 
***
 
Upoznao sam i starca Hristodula, poslušnika velikog trezvenoumnog podvižnika, Kalinika. On me je ugostio u svojoj isposnici u Katunakiji, posvećenoj Svetom Gerasimu. Ovaj nezaboravni starac se pobrinuo za mnoge siromahe, nahranio ih, obukao i utešio! Govorio je sledeće:
„Morate se pobrinuti za strance, tako da od vas odu s blagodarnošću. I mirjani mogu da blagoslove nas, govoreći: ‘Neka Vas Bog blagoslovi, oče, i neka Vam oprosti!’ Velika je vrlina milosrđa i Bog blagosilja one koji na njoj revnuju. Ne oklevajte da date ono što imate. Nemojte se kolebati. Ja sam to mnogo puta iskusio. Blagočestivi hrišćani slali su mi slatkiše, hranu, konzerve i slično, a ja sam to odmah, blagoslova radi, delio sa drugima. Zar ste zveri da sve pojedete sami?“
 
***
 
Sledeći događaj pokazuje ovu njegovu veliku vrlinu: Na dan njegovog pogreba, došao je jedan prosjak s torbom na plećima.
„Želim da vidim oca Hristodula i da uzmem njegov blagoslov“, rekao je on.
„Zar u ovim ubogim kalivijama tražite milosrđe“, odgovorili su mu.
„Ne! Otac Hristodul mi je uvek davao novac, konzerve, pa čak i odeću. Godinama sam dolazio ovamo i on me poznaje.“
„Taj starac je sada mrtav“, rekli su mu.
„Šta kažete?! Neka mu se Bog smiluje zbog svih dobara koja mi je učinio.“ Otišao je veoma rastužen.
 
***
 
Starac Hristodul je bio primer prostote, delatne ljubavi i milosrđa.
 
***
 
Rumunski podvižnik E., siromašan i u ritama, nije imao gde da skloni glavu svoju. Pomagao je u trpezariji ruskog manastira i šta god bi mu dali da jede davao je kao milostinju podvižnicima koji su nastanjivali udaljene oblasti.
„To mi je jedina prilika da se spasem“, govorio je on. „Da prosim da bih se smirio, da radim i da dajem.“
 
***
 
Dok je služio u jednom grigorijatskom metohu u Arti, starac Artemije se iz kupovine u manastir obično vraćao praznih ruku, jer bi usput sve razdelio siromašnima i starima.
 
***
 
Sve „blagoslove“ (tj. darove) koje su mu davali mnogobrojni bolesnici isceljeni njegovim molitvama, Hadži-Georgije je davao kao milostinju siromasima, monasima i mirjanima. On je bio toliko velikodušan da su ljudi, želeći da opišu nekoga ko je milosrdan, obično govorili: „Daje kao Hadži-Georgije!“
 
***
 
Jedan monah je upitao svoje posetioce: „Čime se bavite?“
„Starče, naš posao nije dobar. Mi smo trgovci“, s oklevanjem su odgovorili.
„Danas su nam, braćo moja, veoma potrebni dobri trgovci. Sad mi iskreno recite šta činite kad roba poskupi? Da li staru robu koju ste imali u svojim magacinima prodajete po novim cenama?“
„Da, starče. Kako bismo inače uspeli da unesemo novu robu u magacine?“
„To je tačno! Vi, međutim, na taj način dvostruko zarađujete. Razume se da ne možete da prodajete po starim cenama, jer bi se zbog toga ostali trgovci pobunili protiv vas. Međutim, mogli biste da tu vanrednu zaradu, od robe koja vam je u magacinima, razdelite kao milostinju.“
 
***
 
Otac Andonakis, jeromonah koji je služio kao sveštenik u metohu Svete Ane u Atini (Taksiarhos, Nea Elvetia), bio je nizak rastom ali uzvišen vrlinom. Kad god bi mu govorili o nekom siromahu u njegovoj parohiji, on bi otišao da u tajnosti ostavi milostinju pred vratima te osobe. Činio je isto što i njegov savremenik, starac Jeronim iz manastira Simonopetra ili Sveti Nikolaj, episkop mirlikijski.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *