Старечник

7. СЛОВО О ОДГАЈАЊУ ДЕЦЕ

Један старац је рекао:
“Молитва је поверење у Бога. Када у Бога имате апсолутно поверење, није потребно ни да се молите за нешто, јер ће то Сам Бог преузети на Себе. Мора се само стрпљиво чекати да плод сазри и да падне са дрвета. Према томе, родитељи, поверите своју децу Богу. Ви сте их створили само телесно, а Бог им је дао душу. Према томе, Бог је обавезан и да се стара о њима.”
***
Један старац је рекао: “Деци је потребно много руковођења и много љубави. Гледање телевизије је највећа несрећа.”
“Човек свом детету даје тело. Бог ствара детињу душу. Кад дете одрасте, родитељ више није одговоран за њега. Бог додељује ангела чувара сваком човеку који се роди, да би му помагао током читавог живота. Према томе, зар нећемо себе поверити Богу?”
“Помагаћете својој деци до одређеног тренутка. Од тада па надаље поверићете их Богу. Њихов ангео чувар је увек поред њих. Неко би могао да каже: ‘Ако човек уступи пред искушењем, његов ангео чувар се удаљује.’ Међутим, ангео се не обесхрабрује. Он остаје у близини. Чак и кад неко застрани, Бог му посредством ангела чувара шаље добре помисли.”
“Не би требало да се удаљујемо од Бога, јер то изазива душевни бол. Помислимо да ангео чувар током читавог нашег живота настоји да нам унесе добру помисао, да страда и да чека, да уздише када човек греши и када на крају празних руку стане пред Бога. Размислимо о томе! То је довољно да нам изазове велики бол! То је довољан разлог да се човек не удаљује од присуства Божијег тиме што ће одбијати да изврши Његову вољу. Неки ангели уз мало напора, а неки без икаквог напора представљају Богу човекову душу. Међутим, неки ангели уз много напора, патње и бола празних руку долазе пред Бога. То је тако болно! Размислите! Покажимо мало усрдности. Вредно је да се боримо већ и само због тога да не бисмо ражалостили свог ангела чувара! Постоје многи људи који су видели свог ангела чувара. Када би само могао да види тог ангела, човек се више ништа не би питао. Кад приметимо да су мала деца насмејана док спавају, то је због тога што виде свог ангела чувара.
Дечицу морате учити како да се моле, јер ће Бог услишити њихове молитве. Дечија молитва мора да дође до њиховог срца. Од молитве неће бити никакве користи уколико не буде долазила из дубине човековог срца.
Покушајте да деци, док су мала, помогнете добротом, како би схватила дубље значење живота. Увек добротом.”
***
Један опитан подвижник упутио је посетиоцима следећу “добру реч” о одгајању деце:
“Још увек жалим због поступка свога оца, будући да на исповест код духовника нисам ишао до својих 18 година. Још увек жалим због тога. Потребно је да дете већ са 6 или 7 година добије духовног оца. Тако нека буде…
Дакле, чим се са Свете Горе вратите својим кућама, обратите пажњу на своју децу, учите их и чувајте, посебно својим молитвама. Молите се онако како се патријарх Јаков молио за своју децу. Молите се на следећи начин: ‘Пресвета Богородице, заштити, помажи и надгледај моју децу.’ Док се молите, осените се крсним знаком и отпевајте химну Пресветој Богородици. Надгледајте их. Будите сигурни да знате куда одлазе током ноћи и с ким се друже, јер рђави разговори кваре добре обичаје. Могуће је да су ваша деца добра, али да неко лоше утиче на њих. То је мој савет свим мирјанима.”

 

Comments are closed.