STARAC SILUAN

 

STARAC SILUAN
 

 
BELEŠKE ATONSKOG SVETOG STARCA, SHIMONAHA SILUANA – ZAPISANE NA IVICAMA KATALOGA BAŠTOVANSKOG RASTINJA I CVEćA[1]
 
Krotka i smirena duša je lepša od ovog cveća i njen miris i blagouhanje su bolji i lepši. Gospod je ukrasio cveće, ali više voli čoveka i daje mu Duha Svetog koji je duši prijatan i slađi od čitavog sveta.
Cveće je Bog stvorio za čoveka kako bi duša i zbog tvari proslavljala Tvorca i ljubila Ga. Boga ne treba zaboravljati ni na jednu sekundu u toku dana i noći zato što nas voli. Zavolimo Ga i mi svom snagom i molimo se za milost Njegovu, ispunjavajući Njegove svete zapovesti.
Ti voliš cveće, no da li voliš Gospoda i da li voliš neprijatelje koji te vređaju? Ako je tako, onda si dobar čovek.
Sveti su voleli da prolivaju suze pred Bogom, jer su bili veseli duhom. Međutim, oni se žaloste zbog nas kad rđavo živimo.
Dobro je ako je duša navikla da se moli za čitav svet i da proliva suze za čitav svet. Majka Božija voli one monahe koji su poslušni i često se ispovedaju, i ne primaju rđave misli, a vrlo se žalosti zbog onih koji žive nemarno i nečisto, i koji u duši nemaju Duha Svetog. U duši će im, na žalost, živeti uninije i razdražljivost.
Bog se poznaje Duhom Svetim, a ne prostim umom. Čovek koji ne zna Boga sličan je beslovesnoj životinji. Monasi znaju kako vole Boga i kako Bog voli monahe. „Volim one koji Me vole“, govori Gospod i „proslaviću one koji Me proslavljaju“. Dobro je biti sa Bogom, jer je duša u Bogu spokojna. Znamen ljubavi prema Bogu jeste ispunjavanje Njegovih zapovesti. Gordi ne može da voli Boga. Ljubiti Boga znači lišavati se svega zemnoga, ni prema čemu nemati pristašća, već uvek misliti o Bogu, o Njegovoj ljubavi i sladosti Duha Svetog.
Poslušanje nas smirava, a post i molitva ponekad donose zle pomisli gordosti. Ako se poslušnik navikava da razmišlja kako njegovim starcem upravlja Gospod, lako se spasava kroz poslušanje. Kod poslušnog su sve vrline, kao na primer: srdačna molitva stečena preko poslušanja, umilenje i suze. On voli Gospoda i boji se da Ga ne ožalosti neposlušanjem, jer mu milostivi Gospod daje svete i smirene misli, te on voli čitav svet i za svet proliva suzne molitve. Tako blagodat uči dušu zbog poslušanja.
Mislimo ovako: Mene je na ovo mesto i ka ovome starcu doveo Gospod. Daj Gospode, da se spasemo. Mnogo je zamki đavoljih. Međutim, ko ispoveda pomisli, spasava se, jer je duhovniku dat Duh Sveti da nas spasava.
Gospod nezlobivim poslušnicima daje da Ga poznaju. Car David je bio mlađi brat i pastir, i Gospod ga je voleo zbog krotosti, jer su krotki uvek poslušni. On nam je napisao Psaltir Duhom Svetim koji je u njemu živeo. I prorok Mojsej je bio pastir kod tasta. I to je poslušanje. Majka Božija je bila poslušna, kao uostalom i sveti apostoli. Taj put nam je pokazao Sam Gospod. Držimo se njega i steći ćemo na zemlji plodove Duha Svetoga.
Neposlušni se muče zlim pomislima. Neka nas Gospod urazumi da budemo poslušni i uvidećemo Njegovu bogatu milost još na zemlji. Um naš će uvek biti zauzet Bogom i duša naša će uvek biti smirena.
Dok sam bio u svetu, ljudi su me hvalili i ja sam mislio da sam dobar. Međutim, kada sam došao u manastir upoznao sam dobre ljude i video sam da ja ne vredim ni koliko njihov palac ili obuća. Eto kako je moguće varati se i upasti u gordost i poginuti. Od dobrih ljudi se širi radost i veselje, a ne kao što je sa mnom slučaj.
Živimo samovoljno te sami sebe mučimo. A kada se živi po Božijoj volji, onda je dobro, radosno i mirno. O, Adame, kaži nam kako da obiđemo žalosti na zemlji. Nema na zemlji utehe, nego samo tuga jede dušu.
Predaj se volji Božijoj i žalost će biti manja i lakša zbog toga što će duša biti u Bogu i u Njemu nalaziti utehu. Gospod voli dušu koja se predala volji Božijoj i ocima.
Duša koja taji, ništa ne govori duhovnom ocu te pada u prelest. Ona hoće da stekne visoke stvari. Međutim, prepodobni Serafim kaže da je to satanska želja. Nama je neophodno da strasti izgonimo iz duše i tela, izbegavajući prelest. Gospod se javlja prostim, nezlobivim, i ne samo svetim nego i grešnicima: eto kako nas voli Gospod.
Mi živimo u ratu. Onaj ko je upao u prelest neka požuri ka duhovniku i kaže sve. A kada duhovnik stoji u epitrahilju, veruj da si se popravio i da je iznutra izašao bes, koga si po grešci primio. Oni u naša tela ulaze i izlaze. Ako se čovek razdražio, bes je ušao u njega, a ako se smirio, on je izašao.
Ali, ako se moliš Bogu i bes stoji ispred tebe i ne daje ti da napraviš poklon, smiri se i kaži: „Nema nikog goreg od mene na svetu“, i odmah će iščeznuti. Oni se mnogo boje smirenja i skrušenosti i čiste ispovesti. Ako čuješ da su u tebi đavoli i čuješ njihov razgovor, nemoj se uplašiti – oni žive u tvom telu, a ne u duši. Smirujući se, zavoli post, a rakiju i vino ne pij. Ako starca ili igumana ne poslušaš u tebi je đavo. Isto važi za svaki greh.
Onome ko se nečisto ispoveda i čini svoju volju neće pomoći ni pričešćivanje Svetim Tajnama, jer đavoli žive u njegovom telu smućujući mu um. Ako hoćeš da đavoli ne žive u tebi, smiri se i budi poslušan i ne stiči sebi ništa. Zavoli da sa tačnošću ispunjavaš poslušanje i često se ispovedaj. Duhovnik stoji u epitrahilju u Duhu Svetom i sličan je Gospodu našem Isusu Hristu sijajući Svetim Duhom. I tako, kada duhovnik govori, Duh Sveti njegovim rečima progoni greh. I duhovnik i sveštenik imaju Duha Svetog. Jedan starac je video duhovnika u obliku Hrista. Eto kako nas Gospod voli.
Gospod voli hrabru dušu, koja se čvrsto uzda u Njega. Mi smo dužni da podražavamo Adama u pokajanju i trpljenju. Pastire treba da volimo i da ih poštujemo. Zbog svoje gordosti i zbog toga što ne volimo jedni druge mi ne vidimo u kakvoj se blagodati Duha Svetog nalaze pastiri.
Duši koja se kaje Gospod za pokajanje daje dar Duha Svetog. Duša voli Boga i od te ljubavi je ljudi ne mogu odvojiti. Gospod hoće da Ga mi prosto molimo, kao deca majku. Ako smo gordi, potrebno je da od Boga tražimo smirenje, i Gospod će smirenome dati da vidi zamke neprijateljske. Gospod nas mnogo voli i daje da se sazna šta se čini na nebesima i kako tamo živi starija bratija, koji su ugodili Bogu smirenjem i ljubavlju. Smirenim svetiteljima Gospod pokazuje raj.
Carstvo Božije je u nama. Treba da ispitamo ne živi li u nama greh. Kada duhovnik kaže reč, u duši izgara greh i ona oseća slobodu i mir. I ako duša bude prinosila pokajanje, Gospod će joj dati da pozna radost i veselje u Bogu. Tada će Carstvo biti u nama.
Potrebno je snažno dušu smirivati, svake minute, tako da se ona i u snu smirava. Sveti su voleli da se smiravaju i da plaču, pa ih je zato Gospod voleo i davao im da Ga poznaju. Ljubav Božija se poznaje Duhom Svetim koji živi u našoj Pravoslavnoj Crkvi.
Kada bismo mi bili smireni, Gospod bi nam davao da vidimo raj svaki dan. Pošto, pak, nismo smireni, daje nam se borba sa samim sobom. Ko sebe pobeđuje na smirenje i trud od Gospoda će dobiti svetu pomoć.
 


 
NAPOMENE:

  1. Ove pouke su do skoro bile nepoznate. Pojavile su se u Parizu, u časopisu: „Vesnik ruskog hrišćanskog pokreta“ 1/1988. br. 152.

Jedan komentar

  1. Prepodobni Siluane moli Boga za nas!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *