STARAC SILUAN

 

STARAC SILUAN
 

 
XX
ASKETSKE MISLI, SAVETI I POSMATRANJA
 
Moje misli su plod dugogodišnjeg iskustva. Milosti Božije bile su sa mnom bez prestanka. Da me Gospod kao dobri Pastir nije urazumljivao Svojom blagodaću, đavo bi me progutao.
Pišem o milostima Gospodnjim i lako mi je da pišem, jer duša moja poznaje Gospoda Duhom Svetim i zna kako On mnogo voli čoveka. Po obilju svoje ljubavi i krotosti On se i ne opominje grehova naših.
Duh moj nenasito želi da se moli, ili da piše ili da govori o Bogu, a o svetskim stvarima ne želi da sluša.
 
* * * * *
 
Ako govoriš ili pišeš o Bogu, moli se i traži od Gospoda pomoć i savet, i Gospod će zajedno sa tobom raditi i urazumljivati te. Ako si u nedoumici, učini tri metanije i reci: „Milostvi Gospode, Ti vidiš da je duša moja u nedoumici i bojim se da ću pogrešiti. Urazumi me, Gospode“. I Gospod će te neizostavno urazumiti, jer je On sasvim blizu nas. Ako posumnjaš, nećeš primiti ono što tražiš. Tako je Gospod rekao Petru kada je ovaj počeo da se topi u talasima: „Zašto si posumnjao, maloverni?“ (Mt. 14,31). Slično se događa i sa dušom kada posumnja. Ona počinje da se utapa u rđavim pomislima.
„Gospode, daj nam punu veru u Tebe Duhom Svetim“.
 
* * * * *
 
Kome nije dano da poučava druge, a ipak to čini, vređa veličinu Božiju.
 
* * * * *
 
Ima ljudi, čak i velikih ljudi, koji ne pitaju Gospoda kada su u nedoumici. Međutim, treba iskreno reći: „Gospode, ja sam grešan čovek i ne razumem kako treba postupiti. Ti me, Milostivi, urazumi kako da postupim“. A Milostivi Gospod neće da naša duša bude smućena đavolom i javlja nam šta treba činiti, a šta ne.
 
* * * * *
 
Ako mnogo znamo, zahvalimo Gospodu. Ali, ima jedno znanje kojeg nikada nije dosta. Naime, potrebno je da u duši imamo plodove Duha Svetog, makar i jedno zrnce, koje će u svoje vreme uzrasti i doneti obilan rod.
 
* * * * *
 
Pišem i lako mi je to da radim, jer duša moja poznaje Gospoda. Ali, bolje je moliti se nerasejano, jer je molitva dragocenija od svega ostalog. Međutim, duša nema snage da se bez prestanka plameno moli i stoga joj treba s vremena na vreme davati da odahne od molitvenog truda. Tada se može čitati, ili razmišljati, ili pisati o Bogu, kako već kome Gospod da želju.
Dobro je učiti se zakonu Gospodnjem dan i noć. Kroz to duša nalazi mir u Bogu i Gospod obuzima čitavu dušu. Tada za nju ne postoji ništa osim Boga.
Kada je duša u Bogu, potpuno zaboravlja svet i sagledava Boga. U neko drugo vreme, opet, Gospod Svojom blagodaću pokreće dušu da se moli za ceo svet, a ponekad i samo za jednog pojedinca. Kada i kako Gospod nalazi za potrebno.
Da bi se saznale tajne Božije, treba usrdno prositi od Gospoda smireni duh. Tada ćemo ih poznati Duhom Svetim.
 
* * * * *
 
Dešava se da narod padne u nevolju. Ako duša za njega zaplače pred Bogom, biće pomilovan. Duh Sveti se i kosnuo duše i dao joj molitvu za bližnje, da bi oni bili pomilovani. Tako milostivi Gospod voli stvorenja Svoja.
Možda će se neko upitati: „Kako se mogu moliti za ceo svet kada se ne mogu ni za samog sebe moliti?“ Ali, tako govore oni koji nisu poznali da Gospod sluša naše molitve i prima ih.
Moli se prosto kao dete i Gospod će uslišiti tvoju molitvu. Gospod naš je do te mere milostivi Otac da mi to ne možemo ni shvatiti, ni zamisliti, sve dok nam Sveti Duh ne otkrije Njegovu veliku ljubav.
 
* * * * *
 
Onome ko voli one koji pate Gospod daje plamenu molitvu za ljude. Oni se suzno mole za narod koji vole i za kojim tuguju, a takva tuga je ugodna Bogu.
Gospod bira molitvenike za ceo svet. Kijevski podvižnik Partenije želeo je da zna šta znači monaška shima. Majka Božija mu je rekla: „Shimnik je molitvenik za ceo svet“.
 
* * * * *
 
Gospod hoće sve da spase i po dobroti Svojoj priziva ceo svet. Gospod duši ne oduzima volju, ali je Svojom blagodaću upućuje na dobro i vuče Svojoj ljubavi. Hoteći nekog da pomiluje Gospod Sam nadahnjuje drugog čoveka da se moli za njega i pomaže mu u takvoj molitvi. To treba znati. Kada dođe želja da se moliš Bogu za nekoga znači da Sam Gospod hoće da pomiluje tu dušu i milostivo sluša tvoje molitve. Međutim, ne treba mešati želju za molitvom koja dolazi po Božijem nadahnuću, sa željom koja se rađa od tvoje pristrasnosti prema osobi za koju se moliš.
U molitvi koja teče od čiste tuge za živim ili umrlim nema pristrasnosti. Duša u takvoj molitvi tuguje zbog njega i usrdno se moli, i to je znak Božije milosti.
 
* * * * *
 
Moja je duša osetila veliku milost Božiju i na sebi i na onima za koje se molila. Razumeo sam jednu stvar. Želeći nekoga da pomiluje, Gospod nam daje da ga žalimo i da se molimo za njega. Zbog toga je uvek potrebno pomoliti se za čoveka kada nam dođe da ga žalimo. Gospod tada hoće da ga pomiluje zbog tebe. Moli se i Gospod će te uslišiti, te ćeš proslaviti Boga.
Kada sazna da su joj deca u nevolji, mati teško strada, a ponekad čak i umire. I ja sam nešto slično doživeo. Jednom sam video kako je balvan klizio velikom brzinom niz nizbrdicu prema nekom čoveku. Video sam to, ali od tuge nisam imao glasa da mu viknem: „Skloni se!“ U meni je srce zaplakalo od bola i drvo se zaustavilo. Taj mi je čovek bio stran. Nisam ga poznavao. Međutim, da mi je bio neki rod, teško da bih preživeo taj prizor.
 
* * * * *
 
Molitva gordeljivca nije ugodna Bogu. Gospod će neizostavno uslišiti dušu smirenog čoveka koji tuguje zbog nekog. Jedan starac jeroshimonah, koji je živeo u podnožju Atona, video je kako se molitve monaha dižu ka nebu, i ja se tome ne čudim. Isti starac je kao dete video da mu je otac brižan zbog velike suše, jer da će izgubiti svu letinu. On je otišao u baštu i počeo da se moli:
„Gospode, Ti si milostiv, Ti si nas stvorio, Ti nas sve hraniš i odevaš. Ti vidiš, Gospode, kako je žalostan moj otac što nema kiše. Pošalji zato kišu na zemlju“.
I navukoše se oblaci i pade kiša i nakvasi zemlju.
Jedan starac je živeo pored mora, u blizini pristaništa. On mi je ispričao ovo:
„Jedne mračne noći pristanište je bilo puno ribara. Uskoro se digla jaka bura. Čamci su počeli da udaraju jedan u drugi. Ljudi su pokušali da ih privežu, ali je to bilo nemoguće po tako strašnom mraku i buri. Sve se pomešalo. Ribari su počeli da viču i bilo je strašno čoveku da sluša zapomaganje tih preplašenih ljudi. Zažalio sam za njima i sa suzama počeo da se molim:
„Gospode, ukroti buru, utišaj talase, sažali se na Svoje ljude koji su u nevolji i spasi ih“. I ubrzo bura je prestala, a more se smirilo. Umireni ljudi su počeli da blagodare Bogu[1].
 
* * * * *
 
Ranije sam mislio da Gospod čini čuda samo zbog molitava svetitelja. Sada sam, pak, uvideo da Gospod čini čuda i na molitvu grešnika, samo ako mu je duša smirena. Jer, Gospod sluša molitve čoveka koji se naučio smirenosti.
Mnogi iz neznanja govore da je taj i taj svetitelj učinio neko čudo. Ja sam, međutim, uvideo da je to učinio Duh Sveti koji živi u njemu. Gospod hoće da se svi spasemo i budemo večno sa Njim, i zato sluša molitve i grešnog čoveka, bilo radi njega samog bilo radi koristi drugih.
 
* * * * *
 
Poneki traže da se molim za njih. Ja to činim ovako: „Gospode, daj im Duha Tvoga Svetoga da bi Te Njime poznali“.
 
* * * * *
 
Gospod bezmerno voli nas grešnike i daje čoveku Duha Svetog. Duša Duhom Svetim zna Boga i blaženstvuje u Njemu, blagodari Mu i ljubi Ga. Od velike radosti žali celi svet, silno želeći da svi ljudi poznaju Boga, jer i sam Gospod to svima želi. Ali, ovo je istinski moguće samo uz pomoć blagodati, pa makar ona bila i mala. Bez blagodati, čovek je sličan skotu.
O, kako mi je žao ljudi koji ne poznaju Boga. Mi pravoslavni hrišćani smo srećni, jer znamo Boga. Nas je naučio Duh Sveti.
On nas uči da volimo i neprijatelje.
 
* * * * *
 
Sve dok ne zna za bolje, čovek je zadovoljan onim malim što ima. Zato je često siromašni seljak zadovoljan ako ima hrane i odela i blagodari Bogu za to. Ali, učen čovek nije zadovoljan takvim životom, već traži prostora za svoj umni život.
Isto biva i u duhovnom životu. Ko nije poznao blagodat Svetog Duha, sličan je petlu koji ne zna za orlovski let u visinu i ne razume sladost umilenja i ljubav Božiju. On zna Boga iz prirode ili Svetog Pisma. On se zadovoljava manastirskim pravilom kao što je i petao zadovoljan svojim dvorištem i ne žali što nije orao.
Onaj, pak, ko je poznao Gospoda Duhom Svetim, moli se i dan i noć, jer ga blagodat Svetog Duha vuče da voli Gospoda i od sladosti ljubavi Božije lako trpi sve nevolje na zemlji. Njegova duša neprestano tuguje samo za Gospodom i uvek traži blagodat Svetog Duha.
Onaj ko hoće da se neprestano moli, neka u svemu bude umeren i poslušan starcu kome služi. On treba čisto da se ispoveda i da misli kako njegovim starcem i duhovnikom upravlja Gospod Svojom blagodaću. Onda on neće pomišljati rđavo o njima. Takvog će čoveka zbog njegove svete poslušnosti poučavati blagodat putem blagih pomisli, i on će napredovati u Hristovom smirenju. Ako, pak, pomisli da mu ne trebaju ničiji saveti, i napusti dato mu poslušanje, postaće razdražljiv, i ne samo da neće napredovati, nego će još i molitvu izgubiti.
Da bismo sačuvali molitvu treba da volimo one koji nas vređaju i da se molimo sve dok se duša ne izmiri sa njima. Tada će nam Gospod darovati neprestanu molitvu, jer je On daje onima koji se mole za svoje neprijatelje.
U molitvi je učitelj Sam Gospod, ali treba smirivati svoju dušu. Mir Božiji će imati onaj ko se pravilno moli. Molitvenik treba da ima srce koje miluje svu tvar. Molitvenik sve voli i svakoga žali, jer ga je blagodat Duha Svetog naučila ljubavi.
 
* * * * *
 
Molitva je dar Duha Svetoga. Demoni se svim silama staraju da nas odvuku od molitve i sećanja na Boga. Ako, pak, voli Boga, duša će čeznuti za Njim i iskreno Mu se moliti: „Tuguje moja duša za Tobom i sa suzama Te tražim“.
 
* * * * *
 
Kod molitvenika srce se moli bez prisiljavanja: blagodat sama tvori molitvu u srcu. Ali, ti smiruj sebe što više možeš. Drži um svoj u srcu i u adu. Ukoliko se više smiriš, utoliko ćeš veći dar primiti od Boga.
 
* * * * *
 
Slava milosrđu Gospodnjem što nama grešnicima daje da budemo u Bogu.
Da bismo prebivali u Njemu, budimo zadovoljni onim što imamo, pa makar i nemali ništa. Budi zadovoljan i blagodari Bogu što ništa nemaš. Budi zadovoljan time što služiš Bogu, i On će te postaviti tamo gde su svetitelji.
 
* * * * *
 
Ko hoće da voli Gospoda treba da voli i neprijatelje i da bude nezlobiv. Tada će mu Gospod dati radost da Ga neprestano proslavlja i dan i noć, a njegov um će zaboravljati svet. Ako ga se ponovo i seti, to će biti samo radi usrdne molitve za njega.
Tako su živeli sveti, jer Duh Božiji uči dušu da se moli za ljude.
 
* * * * *
 
Duh Sveti nas uči da volimo Boga, a ljubav drži zapovesti. Gospod je rekao: Ako me neko ljubi, reč moju držaće (Jn.14,15-23). Da je Adam voleo Gospoda kao što Ga je volela Presveta Bogorodica, i on bi izvršio zapovest. Iz iskustva znamo da se um onoga koji voli Boga rukovodi blagodaću Božijom i on dobro vidi sve đavolske spletke. Duša više ne vidi demone kad je Gospod uteši, već samo sagledava jedinog Gospoda.
 
* * * * *
 
Oni koji su poslušni zakonu Božijem znaju kako su dobre sve zapovesti Gospodnje. Uzmi bilo koju zapovest. Svaka donosi radost i veselje. Uzmi prvu – ljubiti Boga. Ako budeš mislio da nas Gospod voli, dobićeš mir. Uzmi drugu – ljubiti bližnje. Ako budeš mislio da Gospod ljubi Svoje i da u njima živi Duh Sveti, duša će ti se naslađivati zakonom Božijim. Trudićeš se u njemu danonoćno, i biće ti dano da razlikuješ dobro od zla.
 
* * * * *
 
Kad Gospod hoće da uteši tužnu dušu, daje joj radost, suze, umilenje, kao i duševni i telesni mir. Ponekad joj se i Sam javlja.
Apostoli su videli Gospoda u slavi kada se preobrazio na Tavoru, ali su se posle za vreme Njegovog stradanja razbežali. Eto kako je nemoćan čovek. Zaista on je zemlja, i to grešna zemlja. Zato je Gospod i rekao: „Bez mene ne možete ništa činiti“. Tako i jeste. Posedujući blagodat, mi smo stvarno smireni, mudri, poslušni, krotki, ispunjeni ljubavlju i prema Bogu i prema ljudima, a kada izgubimo blagodat, sušimo se kao loza odsečena od čokota.
Ko ne ljubi bližnjeg za kojeg je Gospod umro u velikim mukama, otpao je od Loze (od Gospoda), a ko se bori sa grehom, pomaže mu Gospod.
 
* * * * *
 
Čovek je ponekad toliko nemoćan da nema snage da otera od sebe čak ni muhu, niti pak od svoje duše rđave misli. Ali, i pri toj nemoći Božija milost čuva čoveka, te je bez rđavih misli, imajući jedino Boga u duši, umu i svuda.
 
* * * * *
 
Čovek je sam po sebi nemoćan kao poljski cvet. Cvet svi vole, ali ga i nogama gaze.
Tako je i s čovekom: ponekad je u časti, a ponekad u poniženju. Ali, onaj ko voli Boga, blagodari Mu za sve što ga snađe i ostaje miran i kad je u časti i kada nije.
 
* * * * *
 
Mislim da treba jesti toliko da se posle jela možemo moliti. Tako naš duh može uvek da gori i danonoćno nenasito stremi Bogu. Treba živeti prosto, kao malo dete. Tada će blagodat Božija uvek biti u duši. Nju Gospod daje zbog naše ljubavi, a sa tom blagodaću u sebi duša živi kao da je u drugom svetu. Nju toliko tamo vuče ljubav prema Bogu da na ovaj svet neće ni da gleda, iako i njega voli.
 
* * * * *
 
Kako ću da znam da li me Gospod voli?
Evo kako. Ako se hrabro boriš s grehom, znači da te Gospod voli. Ako voliš svoje neprijatelje, Gospod te još više voli. A ako dušu svoju polažeš za druge, znači da te Gospod mnogo voli, jer je i On Sam položio dušu Svoju za nas.
 
* * * * *
 
Ranije nisam znao šta znači – bolesna duša, a sada to jasno vidim i kod sebe i kod drugih. Kada se duša smiri i preda volji Božijoj, postaje zdrava i neobično spokojna u Bogu. Od te radosti ona se moli da svi poznaju Gospoda Duhom Svetim koji jasno duši svedoči o spasenju.
 
* * * * *
 
Gospod pogleda s neba na sinove čovečje da vidi ima li kojirazuman, traži li koji Boga (Ps.14,2).
Monah se i dan i noć uči zakonu Gospodnjem i zato neprestano vodi borbu s neprijateljem. On treba da se naoruža sa sedam sila.
Prva sila jeste – odseći svoju volju.
Druga sila – predati se na poslušnost starcu.
Treća sila – isušiti se radi Boga.
Četvrta sila – steći nesticanje (dobrovoljno siromaštvo).
Peta sila – pobediti samoljublje. Šesta sila – smiriti sebe.
Sedma sila – predati svoju dušu Bogu, tj. u svemu se prepuštati volji Božijoj.
A sada da pogledamo kakve nagrade za pobede prima monah od Gospoda još ovde na zemlji.
Prvo: mir savesti. Drugo: duša i telo imaju mir u Gospodu. Treće: duša ljubi Boga i, sagledavajući Ga, saznaje da nas Gospod ljubi. Četvrto: duša od ljubavi Božije ljubi i bližnje kao sebe samu. Peto: duša nalazi mir u Bogu i sagledava veličinu i milosrđe Božije. Šesto: duša hodi po zemlji i radi rukama, ali se um priljubio za Boga i, sagledavajući Ga, zaboravlja zemlju, jer ljubav Božija vuče dušu da ljubi Ljubljenog. Sedmo: duša oseća blagodat Božiju u svojim mislima. Osmo: duša oseća blagodat u srcu. Deveto: duša oseća blagodat Božiju čak i u svome telu. Deseto: od ljubavi prema Bogu duši se otkriva Carstvo nebesko i ona Duhom Svetim saznaje kakav je naš Gospod.
 
* * * * *
 
Kada budete čitali ovu moju knjižicu, molim vas da mi oprostite pogreške i sve što ne bude dobro u njoj. Molim vas, molite se Bogu za mene.
Pisao sam zato što me je na to pokretala ljubav Božija koje mi nikada neće biti dosta. Sedeo sam i čitava je moja duša bila zaneta Bogom. Ni jedna misao mi se nije približavala niti me ometala da pišem o ljubljenom Gospodu. Pišući nisam znao koja će reč biti sledeća. Ona se sama rađala u meni i ja sam je zapisivao. Kada sam prestajao da pišem dešavalo se da su nailazile pomisli i uznemiravale moj slabi i nemoćni um. Tada sam se žalio milostivom Gospodu i Gospod se smilovao Svom grešnom stvorenju.
 
Misli o ishodu
 
Telom ležim na zemlji, ali duh moj čezne da vidi Gospoda u slavi. Iako sam veliki grešnik, Gospod mi je dao da Ga poznam Duhom Svetim, i duša moja zna kako je On neizmerno milostiv i koliko raduje dušu.
Duša se boji smrti dok ne primi blagodat. Duša se boji čak i samog Boga, zato što ne zna koliko je On smiren, i krotak i milostiv. I niko ne može da razume ljubav Hristovu, ako ne okusi blagodat Duha Svetog.
Ljubljena bratijo moja u Gospodu, milostivi Gospod je svedok duši mojoj da pišem istinu. I znajte, bratijo i niko neka ne vara sebe: ko ne ljubi bližnje, taj ni Boga ne ljubi. O tome istinito govori Sveto Pismo. Zato ga se potpuno, do u tančine, pridržavaj, pa ćeš i sam osetiti u duši milost Gospodnju. Ona će zapleniti tvoju dušu, jer je blagodat Gospodnja slatka.
 
* * * * *
 
Mladići sebi traže neveste, a devojke muževe. To je zemaljski život Bogom blagosloven. Ali, duša koju je Gospod izabrao za Sebe i kojoj je dao da oseti sladost ljubavi Božije, ne može ravnati zemaljski život sa ljubavlju Božijom, već ostaje zaneta jedino Bogom i ne vezuje se ni za što zemaljsko. Ako joj i dođu svetske misli, ne raduje im se, jer ne može da voli zemaljsko, nego se sva željno otima nebeskom.
 
* * * * *
 
Desilo se da je Hristos ostao u Jerusalimu i hramu razgovarao u sa učenim starcima. Za to vreme Bogorodica Ga je zajedno sa pravednim Josifom tražila. Tek posle tri dana oni su Ga našli.
Koliko je morala da tuguje duša Majke Božije tih dana? Ona je mislila: „Gde si, Sine moj mili? Gde si, Svetlosti moja dragocena? Gde, utrobo moja mila?“.
Tako je svaka duša dužna da traži Sina Božijeg i Sina Djeve, sve dok Ga ne nađe.
 
* * * * *
 
Duša koja je poznala ljubav Božiju Duhom Svetim, na samrti oseća izvestan strah dok je angeli vode Gospodu, jer živeći u svetu nije izbegla greha. Ali, kada ugleda Gospoda, ona će se obradovati Njegovom milostivom i krotkom licu. Gospod se po obilju krotosti i ljubavi Svoje neće opominjati njenih grehova. Od prvog pogleda na Gospoda u dušu će se useliti ljubav prema Njemu, i ona će se sva izmeniti od ljubavi Božije i sladosti Svetog Duha.
 
* * * * *
 
Naši oci su prešli sa zemlje na nebo. Šta oni tamo rade? Oni prebivaju u ljubavi Božijoj i sagledavaju krasotu lica Božijeg. Krasota Gospodnja privlači svaku dušu radošću i ljubavlju. Ta se krasota i na zemlji može poznati, ali delimično, jer savršenu ljubav zemljano telo ne može podneti. Gospod na zemlji duši daje onoliko koliko može da podnese i koliko hoće darežljiva ruka Gospodnja.
 
* * * * *
 
Duša se moja približava smrti i silno želi da vidi Gospoda i da bude večno sa Njim.
Gospod mi je oprostio mnoštvo grehova i dao mi da Duhom Svetim poznam koliko mnogo voli čoveka.
Svo nebo se divi ovaploćenju Gospoda, i tome kako je On, Veliki Gospod, došao da spase nas grešne i kako nam je Svojim stradanjima podario večni pokoj. Duša ne želi da misli ni na šta zemaljsko, nego se otima tamo gde je Gospod.
Reči Gospodnje su prijatne duši kada joj Duh Sveti daje da ih razume. Dok je Gospod živeo na zemlji, mnoštvo ljudi je išlo za Njim, i po nekoliko dana se nisu mogli odvojti od Njega. Oni su gladni slušali Njegove slatke reči.
Duša ljubi Gospoda i žalosti je sve što je ometa da misli o Bogu. Ako se na zemlji duša tako silno naslađuje Duhom Svetim, koliko li će tek na nebu to ostvariti.
„O, Gospode, kako si zavoleo stvorenje Svoje“.
„Tvoj tihi i krotki pogled duša ne može da zaboravi“.
 
* * * * *
 
Gospode, moja duša je danonoćno obuzeta Tobom i ne prestaje da Te traži. Duh Tvoj me vuče da Te tražim, a sećanje na Tebe veseli moj um. Duša Te je moja zavolela i raduje se što si Ti moj Bog i Gospod, i do suza tuguje za Tobom. Iako je ovaj svet lep, ipak me ništa zemaljsko ne privlači i duša želi samo Gospoda.
Duša koja je poznala Boga ne može se ničim drugim zadovoljiti na zemlji, nego neprestano teži Gospodu i viče kao malo dete koje je izgubilo majku:
„Tuguje duša moja za tobom i sa suzama te tražim“.
 
* * * * *
 
Duša je od ljubavi Božije postala najednom kao bezumna. Sedim, ćutim i ne želim da Govorim. Kao bezumna, duša gleda na svet, i neće ga, čak ga i ne vidi. I ljudi ne znaju da ona sagledava voljenog Gospoda, i svet ostaje negde pozadi, zaboravljen, i duša neće da misli na njega, jer u njemu nema prave radosti.
Tako biva duši koja je poznala sladost Duha Svetog.
„O Gospode, daj nam tu ljubav svima, celom svetu!“
 
„Duše Sveti, dođi i useli se u nas i živi u našim dušama da bismo svi složno slavili Tvorca, Oca i Sina i Svetoga Duha.
Amin.“
 


 
NAPOMENE:

  1. Ovde starac priča u trećem licu o slučaju koji se desio upravo njemu samom.

Jedan komentar

  1. Prepodobni Siluane moli Boga za nas!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *