STARAC SILUAN

 

STARAC SILUAN
 

 
XIII
O PASTIRIMA
 
Po Vaznesenju Gospodnjem apostoli su se vratili s velikom radošću, piše u svetom Jevanđelju (Lk.24,52).
Gospod zna kakvu im je radost dao i njihove duše su je doživele.
Njihova prva radost je bila u tome što su poznali Istinitog Gospoda Isusa Hrista.
Druga njihova radost je što su Ga zavoleli.
Treća – što su poznali večni život na nebu.
I četvrta – što su želeli celome svetu spasenje isto koliko i sebi.
Sem toga, radovali su se i zato što su poznali Duha Svetog i videli da On deluje u njima.
Apostoli su išli po svetu i propovedali reči Gospodnje o Carstvu nebeskom, ali njihove duše su žudele da vide voljenog Gospoda. Zato se nisu bojali smrti, već su joj sa radošću išli u susret. A ako su i želeli da žive na zemlji, to je samo radi ljudi koje su voleli.
Oni su ljubili Gosnoda i bližnje te se nisu plašili nikakvih stradanja. Oni su voleli Gospoda, voleli su i ljude i ta ljubav je od njih odagnala svaki strah. Oni se nisu bojali ni stradanja, ni smrti, zbog čega ih je Gospod i slao u svet da prosvećuju ljude.
I danas postoje monasi koji osećaju l^ubav prema Bogu i teže joj i dan i noć. Oni pomažu svetu svojim molitvama i svojim pisanjem. Ova dužnost ipak većim delom leži na pastirima Crkve koji u sebi nose veliku blagodat. Ljudi bi se zadivili kada bi mogli videti slavu te blagodati. Ali, Gospod je nju sakrio od naših očiju da se Njegovi služitelji ne bi pogordili, već da bi se spasavali u smirenju.
 
* * * * *
 
Gospod poziva episkope da pasu stado Njegovo, dajući im zabadava blagodat Duha Svetog. Episkopi su postavljeni u Crkvi Duhom Svetim i Njime imaju vlast da vezuju i razrešuju grehe. Mi smo ovce Gospodnje koje je On zavoleo do kraja i dao im svete pastire.
Episkopi su naslednici apostola, i po danoj im blagodati privode nas Hristu. Oni nas uče pokajanju i da ispunjavamo zapovesti Gospodnje. Oni nam propovedaju reč Božiju da bismo upoznali Boga. Oni nas upućuju na put spasenja i pomažu nam da se uzdignemo na visinu smirenog duha Hristovog. Oni okupljaju u krilo Crkve obremenjene ovce Hristove, da bi duše njihove našle mir u Bogu.
Oni se mole za nas Bogu da se svi spasemo. Kao prijatelji Hristovi oni mogu da umole Gospoda i živima da isprose smirenje i blagodat Svetog Duha, umrlima oproštaj grehova, a Crkvi mir i slobodu.
Oni nose u sebi Duha Svetog i Njime nam opraštaju grehe. Oni su poznali Gospoda Duhom Svetim i poput angela umom sagledavaju Gospoda. Oni su kadri da i um naš odvoje od zemlje i vežu za Boga.
Oni se žaloste kada vide da skorbimo Boga i da ne dopuštamo Duhu Svetom da živi u nama. Na njih padaju patnje celoga sveta i njihove duše teže ljubavi prema Bogu i neprestano se mole da bi nam izmolili utehu u nevolji i mir u svetu.
Svojim plamenim molitvama oni nas privlače da služimo Bogu smirenim duhom i ljubavlju.
Gospod ih voli zbog njihovog smirenja i ljubavi prema narodu. Njihov život je ispunjen velikim trudom i podvigom i zato su obdareni razumom svetitelja koje podražavaju svojim životom.
Gospod nas je toliko zavoleo da je postradao za nas na krstu. Njegova stradanja su bila velika, ali ih mi ne razumemo, jer premalo volimo Gospoda. Tako i naši duhovni pastiri stradaju za nas, mada često ne vidimo njihove patnje. I ukoliko je veća njihova ljubav, utoliko su i njihova stradanja veća. Mi, ovce njihove, treba da ih razumemo, da ih poštujemo i volimo.
Bratijo, budimo poslušni svojim pastirima pa ćemo svi živeti u miru i Gospod će Duhom Svetim biti sa svima nama.
 
* * * * *
 
Sveštenik je uzvišeno lice. On je služitelj prestola Božijeg. Onaj ko ga ožalosti, žalosti Duha Svetoga koji živi u njemu.
Šta da kažem za episkope? Njima je data velika blagodat Duha Svetog. Oni su postavljeni više svih, te se kao orlovi uzdižu na visinu, posmatrajući nepregledna prostranstva. Oni svojom bogoslovskom mudrošću pasu stado Hristovo.
 
* * * * *
 
U Svetom Pismu stoji da je Duh Sveti postavio episkope u Crkvi da bi pasli stado Gospodnje (Dap.20,28). Kada bi se ljudi toga sećali, stvarno bi voleli svoje pastire i radovali se dušom kada ih sretnu. Onaj ko u sebi nosi blagodat Duha Svetog, razume šta govorim.
Jedan smiren i krotak čovek putovao je sa ženom i troje dece. Kada je na putu sreo arhijereja, zastao je i s dubokim poštovanjem mu se poklonio. Dok ga je episkop blagosiljao, ubogi seljak je video arhijereja u blagodatnom ognju.
Ali, neko će možda zapitati: „Zašto mi nemamo mira ni uspeha, ako je Duh Sveti postavio episkope da nad nama upravljaju?“
Zato što nepravilno mislimo o vlasti, Bogom postavljenoj i zbog toga smo neposlušni. Kada bismo se, pak, predali volji Božijoj, ubrzo bismo imali uspeha, jer Gospod voli smirenu i poslušnu dušu i Sam rukovodi njome, dok neposlušnu s puno strpljenja milostivo iščekuje da se ispravi. Gospod premudro uči dušu Svojom blagodaću, kao dobar Učitelj i rođeni Otac. Međutim, i otac može da pogreši, a Gospod je uvek istinit. Ni učitelj ne zna sve, a naš Gospod je sveznajući.
Sve nevolje dolaze otuda što ne tražimo savete od starijih, koji su postavljeni da rukovode nama, a pastiri opet ne pitaju Gospoda kako treba da postupe. Da je Adam upitao Gospoda kada mu je Eva dala da okusi plod, Gospod bi ga prosvetio i on ne bi pogrešio. Iz ličnog iskustva znam da sam uvek sagrešio kad u času iskušenja ili nužde nisam prizvao ime Božije. Sada sam se naučio da molim blagost Božiju i Gospod me radi molitava mog duhovnika čuva.
Isto je i sa arhijerejima. Iako imaju blagodat Svetog Duha, ipak ne znaju sve kako treba, i zato u nevolji treba da zatraže prosvećenje od Gospoda. Oni, međutim, postupaju po svom razumu i time žaloste Božije milosrđe i seju smutnju. Prepodobni Serafim je govorio da su mu saveti koje je davao iz svog uma bili pogrešni. Tako i svako od nas treba da se trudi da pozna volju Božiju. Ako ne budemo učili, nikada nećemo poznati taj put.
Gospod je rekao: Prizovi me u dan tuge svoje i izbaviću te i ti ćeš me proslaviti (Ps.49,15). Gospod Duhom Svetim prosvećuje čoveka. Bez Duha Svetog nijedan čovek ne može pravilno da rasuđuje. Do silaska Duha Svetog i apostoli su bili slabi i nedovoljno mudri, zbog čega im je Gospod jednom rekao:
Dokle ću vas trpeti (Mt.17,17).
 
* * * * *
 
Gospod je dao Crkvi Svetoj Pastire. Oni služe u Hristovom obličju. Njima je data vlast da opraštaju grehe Duhom Svetim.
Ti možda misliš: Kako može taj i taj episkop ili duhovnik ili sveštenik imati Duha Svetog kada voli dobro da pojede a ima i druge slabosti? Ja ću ti reći: To je moguće, ukoliko ne prima rđave misli koje mu dolaze. Poneki porok neće smetati da u njegovoj duši živi blagodat, kao što ni poneka suva grančica ne smeta drvetu da se zeleni i donosi plodove, ili kao što ni pšenici u polju kukolj ne smeta da raste.
 
O duhovnicima
 
Jednom, na večernji, za vreme Časnog posta u Starom Rusiku[1] Gospod je jednom monahu dao da vidi jeroshimonaha Avramija u obličju Hrista. Starac duhovnik je stojao sa epitrahiljem i ispovedao. Kada je taj monah ušao u ispovedaonicu ugledao je duhovnika, već sedog starca, sa licem svežim kao kod mladića, sjajnim i sličnim Hristu. Tada je monah razumeo da duhovnik obavlja svoju službu u Duhu Svetom i da Duhom Svetim oprašta grehe onome ko se kaje.
Kada bi ljudi mogli da vide u kakvoj se velikoj slavi nalazi sveštenik kad služi, popadali bi na zemlju od tog viđenja, isto kao što bi i sam sveštenik, kada bi mogao da vidi sebe u kakvoj se nebesnoj slavi nalazi dok služi, postao veliki podvižnik, samo da ne bi nečim ožalostio obitavajuću u njemu blagodat Svetog Duha.
Pišem ove redove i moj se duh raduje što su naši pastiri slični Gospodu Isusu Hristu. Pa i mi, ovce Njegove, slični smo Gospodu, premda i imamo malu blagodat. Ljudi ne znaju tu tajnu, ali sveti Jovan Bogoslov je jasno rekao: „Bićemo slični Njemu“. Ne samo da ćemo to biti posle smrti, nego već i sada, jer nam je milostivi Gospod još ovde na zemlji dao Duha Svetog koji živi u našoj Crkvi. On živi u neporočnim pastirima, kao i u srcima onih koji veruju. On dušu uči podvigu i daje nam moć da izvršujemo zapovesti Božije. On nas upućuje na svaku istinu. On je tako ukrasio čoveka da je postao sličan Gospodu.
 
* * * * *
 
Treba uvek imati na umu da duhovnik obavlja svoju službu Duhom Svetim i biti pun poštovanja prema njemu. Verujte, bratijo, kada bi neko, umirući u prisustvu duhovnika, na izdisaju rekao: „Oče sveti, blagoslovi me da vidim Gospoda u Carstvu nebeskom“ i duhovnik mu rekao: „Idi, čedo, i vidi Gospoda“, njegova molba bi po blagoslovu duhovnika bila uslišena, jer je Duh Sveti i na nebu i na zemlji isti.
 
* * * * *
 
Veliku moć ima molitva duhovnika. Radi svoje gordosti mnogo sam propatio od demona, ali me je Gospod smirio i smilovao se na mene radi molitava mog duhovnika. Sada mi je Gospod otkrio da na njima počiva Duh Sveti i zato duboko poštujem duhovnike. Po njihovim molitvama primamo blagodat Svetog Duha i radost od Gospoda koji nas voli i daje sve što je duši potrebno (za spasenje).
 
* * * * *
 
Ako čovek duhovniku ne govori sve, put mu je kriv i ne vodi spasenju, a ako sve govori, ide pravo u Carstvo nebesko.
Jedan monah me je upitao: „Reci mi, šta da činim da bih ispravio svoj život?“. Mnogo je voleo da jede i to van vremena koje je bilo propisano u manastiru. Ja mu rekoh: „Zabeleži svakog dana koliko si puta jeo i šta si mislio, pa uveče sve to pročitaj svom duhovniku“. On mi odgovori: „To ne mogu da učinim“.
I tako, on se i nije popravio jer nije mogao da pobedi malo stida i da iskreno ispovedi duhovniku svoju nemoć. Umro je od srčanog udara. Neka Gospod oprosti našem bratu, a nas neka sačuva od takve smrti.
Ko želi da se neprestano moli, treba da je hrabar i mudar i da za sve pita svog duhovnog oca. Čak i ako sam duhovnik u toj oblasti nema nekog iskustva, ipak ga pitaj. Zbog tvog smirenja Gospod će se smilovati na tebe i sačuvaće te od svake nevolje. A, ako budeš mislio da ti je duhovnik neiskusan, da je uobražen i da ćeš se sam po knjigama rukovoditi, na opasnom si putu i nisi daleko od prelesti. Znam mnogo takvih koje su misli obmanule i koji zbog prezira duhovnika nisu uspeli. Oni zaboravljaju da kroz Svete Tajne deluje blagodat Duha Svetog koji nas spasava. Tako đavo vara podvižnike da ne bi bilo molitvenika, dok Duh Sveti umudruje dušu ako slušamo savete svojih pastira.
 
* * * * *
 
Kroz duhovnika u Svetoj Tajni ispovesti deluje Duh Sveti. Zbog toga se čovek, odlazeći od svog duhovnika, oseća nekako obnovljen, ispunjen mirom i ljubavlju prema bližnjima. Ako ti se dogodi da od duhovnika odeš smućen, znači da si se nečisto ispovedio i da nisi iz duše oprostio sagrešenja svog brata.
 
* * * * *
 
Duhovnik treba da se raduje kada mu Gospod privede neku dušu na pokajanje. Po danoj mu blagodati treba da je leči i za to delo će primiti od Boga veliku milost, kao dobar pastir svojih ovaca.
 


 
NAPOMENE:

  1. Manastir u Svetoj Gori u kome se zamonašio sveti Sava.

Jedan komentar

  1. Prepodobni Siluane moli Boga za nas!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *