STARAC SILUAN

 

STARAC SILUAN
 

 
VII
O POKAJANJU
 
Duša Te je moja poznala Gospode, i pišem ljudima o milosti Tvojoj.
Narodi, ne tugujte što vam je teško da živite. Borite se samo protiv greha i tražite pomoć od Gospoda. On će vam je dati, jer je milostiv i voli ljude.
O narodi, plačući pišem ove redove. Moja duša želi da poznate Gospoda i sagledavate Njegovu milost i slavu. Meni je 72 godine. Skoro ću umreti i pišem vam o milosti Gospodnjoj koju mi je Gospod dao da poznam Duhom Svetim. Duh Sveti me je naučio da volim ljude. O, da mogu da vas postavim na visoku goru sa koje biste mogli videti krotko i milostivo lice Gospodnje. Koliko bi se tada samo obradovalo vaše srce. Istinu vam govorim – ništa dobro u sebi ne vidim i mnogo je u meni grehova, ali je blagodat Svetog Duha zbrisala mnoge moje grehe. Znam da Gospod onome ko se bori protiv greha ne daje samo oproštaj, već i blagodat Svetog Duha, koji raduje dušu, dajući joj veliki i slatki mir.
O Gospode, Ti voliš stvorenja Svoja. Međutim, ko može razumeti Tvoju ljubav i naslađivati se njome, ako ga Ti Sam ne naučiš Svojim Duhom Svetim?
Molim Te, Gospode, pošalji ljudima blagodat Tvoga Duha Svetog da bi poznali ljubav Tvoju. Zagrej tužna ljudska srca da bi Te sa radošću slavili, zaboravljajući na zemaljske nevolje.
Učitelju blagi, lijući suze molim Te, uteši žalosne duše Svojih ljudi. Daj narodima da čuju Tvoj slatki glas: „Opraštaju vam se gresi“. Gospode, u Tvojoj je moći da činiš čudesa, a nema većeg čuda nego voleti grešnika uprkos njegovom padu. Svetitelja je lako voleti – on je dostojan. Gospode, usliši molitvu zemlje. Svi narodi tuguju, svi su potišteni u grehu, svi su lišeni Tvoje blagodati i žive u tami.
O narodi, neka sva zemlja zavapi Bogu i naša molitva će biti uslišena, jer se Gospod raduje pokajanju ljudi. Sve sile nebeske čekaju na nas, da se i mi nasladimo sladošću ljubavi Božije i vidimo krasotu lica Njegovog.
 
* * * * *
 
Kad ljudi imaju u sebi strah Božiji, tiho je i slatko živeti na zemlji. Ali, u današnje vreme ljudi su počeli da žive po svojoj volji i razumu, napustivši svete zapovesti i nadajući se da će bez Gospoda naći radost na zemlji. Oni ne vide da je jedino Gospod naša radost i da se jedino u Njemu veseli duša čovekova. On greje dušu kao što sunce greje poljsko cveće i kao vetar koji ga njiše i dodaje mu život. Gospod nam je sve dao da bismo Ga slavili. Ali, svet to ne uviđa. Kako bi i mogao razumeti ono što nije video niti okusio? Kad sam bio u svetu i ja sam mislio da sam srećan na zemlji: bio sam zdrav, lep, bogat i ljudi su me voleli. I time sam se hvalio. Ali, kada sam poznao Gospoda Duhom Svetim, počeo sam na svu sreću ovoga sveta da gledam kao na dim koji raznosi vetar. Blagodat Svetoga Duha raduje i veseli dušu, i ona u dubokom miru sagledava Gospoda, zaboravljajući zemlju.
Gospode, obrati ljude Svoje Sebi da bi svi poznali ljubav Tvoju i u Duhu Svetom gledali Tvoje krotko lice, da bi se svi naslađivali Tvojim licem još ovde na zemlji i da bi se, videći kakav si, upodobljavali Tebi.
 
* * * * *
 
Slava Gospodu što nam je dao pokajanje, jer ćemo se kroz njega bez izuzetka svi spasti. Neće se spasti samo oni koji ne budu hteli da se pokaju. U tome ja vidim njihovo očajanje i mnogo plačem zbog njih i žalim ih. Oni Duhom Svetim nisu poznali koliko je veliko milosrđe Božije. Kada bi svaka duša znala Gospoda, znala kako nas On voli, ne samo da niko ne bi očajavao, već niko ne bi nikad ni roptao.
Svaka duša koja je izgubila mir treba da se pokaje i Gospod će joj oprostiti grehe i u njoj će opet zavladati radost i spokojstvo. Nisu nam potrebni drugi svedoci kad imamo Duha Svetog koji svedoči u duši da su gresi oprošteni. Eto znaka da su nam gresi oprošteni: Ako omrzneš greh, znači da ti ga je Gospod oprostio.
I šta bismo još hteli? Da nam neko sa neba zapeva nebesku pesmu? Ali, tamo svi žive Duhom Svetim. Njega istog Gospod je dao i nama koji živimo na zemlji. I po hramovima Božijim službe se obavljaju Duhom Svetim. I u pustinjama i planinama, i pešterama i svuda podvižnici Hristovi žive Duhom Svetim. Ako Ga budemo sačuvali u sebi, bićemo oslobođeni svake tame i večni život biće u dušama našim.
Kad bi se svi ljudi pokajali i ispunjavali zapovesti Božije, bio bi raj na zemlji, jer je „Carstvo Božije unutra u nama“. Carstvo Božije je Duh Sveti koji je isti i na nebu i na zemlji.
 
* * * * *
 
Onome ko se kaje Gospod će dati raj i večno Carstvo sa Njim. Po Svojoj velikoj milosti neće se opominjati grehova naših, kao što se nije opomenuo ni grehova razbojnika na krstu.
Velika je tvoja milost, Gospode, i ko Ti može dovoljno zahvaliti što si na zemlju poslao Duha Svetog.
Velika je, Gospode, pravda Tvoja. Svojim apostolima si obećao: Neću vas ostaviti sirotne (Jn.14,18), i mi sada doživljavamo tu milost i naša duša oseća da nas Gospod voli. A ko to ne oseća, neka se pokaje i živi po volji Božijoj, i Gospod će mu dati blagodat Svoju koja će rukovoditi njegovom dušom. Ali, ako se ne budeš sažalio kad ugledaš čoveka gde greši, blagodat će te ostaviti.
Nama je zapoveđeno da volimo, a ljubav Hristova sve žali. Duh Sveti uči dušu da ispunjava zapovesti Božije i daje joj snage da čini dobro.
Duše Sveti, nemoj nas ostaviti! Kada si sa nama, duša oseća Tvoje prisustvo i blaženstvuje u Bogu, jer nam Ti daješ da Ga plameno volimo.
 
* * * * *
 
Gospod je toliko zavoleo ljude da ih je osvetio Duhom Svetim i učinio ih sličnim Sebi. Gospod je milostiv i Duh Sveti i nama daje snage da budemo milostivi. Bratijo, smirimo se i pokajanjem steknimo milujuće srce, pa ćemo videti slavu Gospodnju, koja se poznaje dušom i umom kroz blagodat Duha Svetog.
Onaj ko se istinski kaje gotov je da pretrpi svaku nevolju: glad i golotinju, hladnoću i vrućinu, bolest i nemaštinu, poniženje i izgnanstvo, nepravde i klevete, jer duša stremi Gospodu i ne brine se više za zemaljsko, već se čistim umom moli Bogu. Ko je privezan za imanje ili novac, nikada neće imati čist um u Bogu, jer u dubini njegove duše neprestano postoji briga o njima. Ako se on iskreno ne pokaje i ne bude žalio što je ožalostio Boga, umreće u strastima ne poznavši Gospoda.
Kada ti otimaju imovinu, podaj im, jer ljubav Božija nikom ništa ne odbija. Ko ne zna šta je ljubav, ne može da bude milostiv, jer u duši nema radosti Duha Svetog.
Kada nam je milostivi Gospod kroz Svoja stradanja poslao od Oca Duha Svetog i dao nam Telo Svoje i Krv, jasno je da će nam dati i sve ostalo što nam je potrebno. Predajemo se volji Božijoj i uvidećemo promisao Njegov i Gospod će nam dati i više od onoga što očekujemo. Onaj, pak, ko se ne predaje volji Božijoj, nikada neće poznati promisao Božiji o nama.
Ne žalimo nikad za gubitkom neke imovine. To je tako nevažna stvar. Mene je tome još rođeni otac naučio. On je ostajao miran čak i kad bi se dogodila nesreća. Posle jednog požara govorili su mu: „Ti si Ivane Petroviču pogorelac“. On je odgovorio: „Bog će dati da se sve uredi“. Jednom smo prolazili našim njivama.i ja mu rekoh: „Pogledaj, oče, kradu nam snopove“. Odgovorio mi je: „E, sine, Gospod je dao da nam je rodila pšenica. Mi je imamo je dovoljno, a ko krade znači da nema koliko mu treba“. Ponekad bih mu rekao: „Ti daješ mnogo milostinje, a eto drugi bolje žive od nas, a daju manje“. Odgovorio bi mi: „E, sinko, daće Gospod i nama“. I stvarno, Gospod nije postideo njegovo nadanje.
 
* * * * *
 
Milostivom čoveku Gospod odmah oprašta grehe. Milostiv ne pamti zlo. Čak i kada ga uvrede i otmu mu imanje, on ostaje ravnodušan, jer zna milost Božiju. Milost Božiju niko od ljudi ne može oduzeti, jer je visoko – u Bogu.
 
* * * * *
 
Svi devstvenici i smireni, svi poslušni i uzdržljivi i pokajnici za svoje grehe, već su na nebu i vide Gospoda našeg Isusa Hrista u slavi. Oni, zaboravivši zemlju, slušaju pesme heruvima. A mi smo na zemlji kao prašina vitlana vetrom, dok nam je um vezan za zemaljsko.
O, nemoćan je moj duh! On se gasi kao plamičak od slabog vetra, a duh svetitelja je goreo silno, kao gusti grm koji se ne boji vetra. Ko će mi dati takav žar da ni dan ni noć nemam pokoja od ljubavi Božije? Plamena je ljubav Božija. Radi nje su svetitelji trpeli sve nevolje i njome su dostigli silu čudotvorstva. Oni su isceljivali bolesne, vaskrsavali mrtve, hodili po vodi, za vreme molitve lebdeli u vazduhu, svojom molitvom nizvodili kišu sa neba. Ja bih, pak, hteo da se naučim samo smirenju i ljubavi Hristovoj i da nikog ne uvredim i ne ožalostim, već da se za svakog molim kao za samog sebe.
* * * * *
 
Teško meni! Pišem o ljubavi Božijoj, a sam nedovoljno volim Boga, pa sam zato žalostan, tugujući kao Adam kada je bio izgnan iz raja, i plačem i vapijem: „Pomiluj me Bože, palo stvorenje Svoje“.
Koliko si mi puta davao blagodat Svetoga Duha i ja je nisam sačuvao, jer je moja duša sujetna. Ipak, ona poznaje Tebe, Tvorca i Boga svog i zato Te sa suzama traži, kao što je Josif plakao za svojim ocem na majčinom grobu, kad su ga vodili u ropstvo u Egipat.
Ožalostio sam Te svojim gresima i Ti odlaziš od mene i moja duša tuguje za Tobom.
O Duše Sveti, ne ostavi me! Kada Ti odeš od mene, napadaju me rđave misli, i duša moja tuguje za Tobom gorko plačući.
O Presveta Vladičice Bogorodice, Ti vidiš moju tugu: ožalostio sam Gospoda i On me je ostavio. Molim Tvoju blagost: spasi me, palo stvorenje Božije. Spasi me, slugu svog.
 
* * * * *
 
Ako zlo misliš o ljudima, znači da zao duh živi u tebi, kušajući te da zlo misliš o drugima. Ako neko umre bez pokajanja, ne oprostivši bratu, duša će mu otići tamo gde je i zao duh koji je ovladao njome.
Takav je duhovni zakon: ako oprostiš, znači da je i tebi Bog oprostio, a ako ne oprostiš bratu, znači da i tvoji gresi ostaju sa tobom.
Gospod hoće da volimo bližnje. Ako misliš da Gospod svakog čoveka voli kao i tebe, znači da je ljubav Gospodnja s tobom. Ako smatraš da Gospod mnogo voli sva Svoja stvorenja, i sam budeš žalio svu tvar i voliš čak i neprijatelje, smatrajući sebe gorim od svakoga, znači da je s tobom velika blagodat Duha Svetoga.
Ko u sebi nosi makar malo Duha Svetog, plače za svim ljudima dan i noć i njegovo srce žali svako stvorenje Božije, pogotovu ljude koji ne znaju Boga, ili Mu se protive, idući u oganj mučenja. Za njih se on moli i dan i noć, više nego za samoga sebe, želeći da se svi pokaju i poznaju Gospoda.
 
* * * * *
 
Hristos se molio za one koji su Ga raspinjali, govoreći: Oče, oprosti im, jer ne znaju šta čine. Arhiđakon Stefan se isto tako molio za one koji su ga kamenovali i tražio od Gospoda da im to ne primi za greh. Ako i mi želimo da sačuvamo blagodat, dužni smo da se molimo za svoje neprijatelje. Ako ne žališ grešnika koji će se mučiti u ognju paklenom, u tebi nema blagodati Duha Svetoga, već u tebi živi zao duh. Zato se staraj dok si još živ da ga se kroz pokajanje oslobodiš.

Jedan komentar

  1. Prepodobni Siluane moli Boga za nas!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *