STARAC SILUAN

 

STARAC SILUAN
 

 
VI
O VOLJI BOŽIJOJ I O SLOBODI
 
Veliko je blago predati se volji Božijoj. U duši je tada jedino Gospod i u njoj nema drugih misli. Ona se čistim umom moli Bogu i oseća Njegovu ljubav, čak i onda kada pati telom.
Sam Gospod rukovodi dušom koja se potpuno preda volji Božijoj. Ona se neprestano uči od Njega, dok se ranije učila od učitelja ili iz Svetog Pisma. Ali, retko biva da Učitelj duše bude Sam Gospod Svojom blagodaću Duha Svetog, i malo ko zna za to. Ovo znaju samo oni koji žive po volji Božijoj.
Gordi ljudi neće da žive po volji Božijoj. Oni vole sami sobom da rukovode, a ne shvataju da razum čovekov bez Boga nije u stanju da upravlja sobom. Dok sam živeo u svetu i nisam poznavao Gospoda i Duha Svetog, niti koliko nas Gospod voli, i ja sam se oslanjao na svoj razum. Ali, kada sam Duhom Svetim poznao Gospoda našeg Isusa Hrista, Sina Božijeg, moja duša se predala Bogu i sve neprijatno što bi mi se dogodilo primao sam govoreći: „Gospod vodi računa o meni i zašto bih se onda bojao“? Ranije nisam umeo ovako da činim.
 
* * * * *
 
Onome ko se predao volji Božijoj život pada mnogo lakše, jer i u bolesti, i u nevolji i u gonjenjima govori sebi: „Tako je Bogu ugodno, a ja radi grehova svojih treba da trpim“.
Eto, ja već godinama patim od glavobolje i teško mi je da je podnosim, ali znam da mi je i ovo korisno, jer se kroz bolesti smirava duša. Duša moja želi plameno da se moli tvoreći bdenja, ali mi bolest smeta budući da je slabom telu potreban mir i odmor. Mnogo sam molio Gospoda da me izleči, ali me On nije poslušao. Znači da mi je ovo na korist.
Međutim, dogodio se i drugi slučaj i Gospod me je u nevolji brzo uslišio i spasao. Jednom na praznik, jedući ribu, kost mi je zapala vrlo duboko u grlo, u grudi. Prizvao sam svetog velikomučenika Pantelejmona i molio ga da mi pomogne, pošto doktor ne može izvaditi kost iz grudi. I kada sam izgovorio u sebi „pomozi“, osetio sam odgovor u duši: „Iziđi iz trpezarije, nakašlji se i izbacićeš kost sa malo krvi“. Tako sam i učinio i sve se dobro svršilo, onako kako mi je rečeno. Tada sam razumeo da je na korist mojoj duši to što mi Gospod nije iscelio glavobolju.
 
* * * * *
 
Od svega na svetu najdragocenije je znati Boga i bar delimično razumeti Njegovu volju.
Duša koja je poznala Boga dužna je da se u svemu predaje volji Njegovoj i da živi pred Njim sa strahom i ljubavlju. Sa ljubavlju, jer je Gospod ljubav, a sa strahom, jer se treba bojati da kakvom rđavom pomišlju ne ožalostimo Boga.
O Gospode, silom blagodati Duha Svetog učini da živimo po Tvojoj svetoj volji.
Mi smo silni duhom kada je blagodat sa nama, ali kada je izgubimo – vidimo svoju nemoć. Tada vidimo da bez Boga ne možemo čak ni pomisliti nešto dobro.
Milostivi Bože, Ti poznaješ našu nemoć. Molim te, daj mi smireni duh, jer po milosti Svojoj smirenoj duši daješ silu da živi po Tvojoj volji. Ti Njoj otkrivaš tajne Svoje i daješ da pozna Tebe i Tvoju neizmernu ljubav.
 
* * * * *
 
Kako ćemo znati da li živimo po volji Božijoj?
Evo kako: ako zbog bilo čega tuguješ, znači da se nisi potpuno predao volji Božijoj, iako ti možda izgleda da živiš po volji Božijoj.
Onaj ko živi po volji Božijoj ni za šta ne brine. Kada mu nešto treba, on i sebe i to što mu je potrebno predaje Bogu. Ako se i dogodi da ne dobije ono što traži, ostaje spokojan kao i da je primio.
Duša koja se predala volji Božijoj ne boji se ničeg: ni pretnji, ni razbojnika, uopšte ničeg. Za sve što je snađe govori: „Tako je Bogu ugodno“. Ako je bolesna, misli: „Bolest mi je sigurno na neku korist, inače mi je Bog ne bi poslao“.
Tako se, eto, čuva mir u duši i telu.
 
* * * * *
 
Onaj ko se brine o sebi, ne može da se preda volji Božijoj i da ima mir u Bogu. Smirena duša se, pak, predaje volji Božijoj i živi pred Njim u strahu i ljubavi. U strahu – da Ga čime ne bi ožalostila, a u ljubavi, jer je poznala koliko nas Bog voli.
 
* * * * *
 
Najveće je delo predati se volji Božijoj i podnositi nevolje sa nadom. Gospod vidi naše nevolje i nikada nam ih ne dopušta preko naše mere. Ako nam teškoće izgledaju velike znači da se nismo predali volji Božijoj.
 
* * * * *
 
Spokojna je duša koja se u potpunosti predala volji Božijoj. Ona iz iskustva, a i iz Svetog Pisma zna da nas Gospod voli i da bdi nad dušama našim, oživljavajući nas sve blagodaću Svojom u miru i ljubavi.
Onaj ko se predao volji Božijoj ni zbog čega se ne žalosti, makar bio i bolestan, i bedan, i gonjen. Duša zna da se Gospod milostivo brine o nama. A Duh Sveti, koga poznaje duša moja, svedoči o delima Božijim. Gordi i neposlušni, pak, neće da se predaju volji Božijoj, jer vole da vrše svoju volju, što je veoma štetno za dušu.
Veliki Pimen je rekao: „Naša volja je granitna stena između nas i Boga, i ona nam ne dozvoljava da Mu se približimo i sagledavamo milost Njegovu“.
 
* * * * *
 
Treba neprestano iskati duševni mir od Gospoda da bismo lakše mogli da ispunjavamo Njegove zapovesti. Gospod voli one koji se trude da ispune Njegovu volju, i zato takvi nalaze veliki mir u Bogu.
Onaj ko ispunjava volju Gospodnju, uvek je zadovoljan, ma bio i bedan, i bolestan, i nesrećan, jer ga raduje blagodat Božija. Onaj ko je nezadovoljan svojom sudbinom, ko ropće na bolest ili na onoga ko mu je naškodio, treba da zna da je obuzet gordim duhom koji je u njemu ugušio blagodarnost prema Bogu.
Ako i tako stoji stvar, ne očajavaj, već se staraj da se čvrsto uzdaš u Gospoda i moli od Njega smireni duh. Kada se u tebe bude uselio smireni Duh Božiji, zavolećeš Ga i bićeš spokojan čak i kada naiđu nevolje.
Duša koja je zadobila smirenje stalno se seća Boga i misli: „Bog me je stvorio i stradao radi mene. On mi oprašta grehe, teši me, hrani i brine se o meni. Zašto bih se brinuo za sebe ili čega bih se bojao, pa čak da mi i smrt preti?“
 
* * * * *
 
Svaku dušu koja se predala volji Božijoj, Gospod urazumljuje budući da je rekao: Prizovi me u dan nevolje svoje i ja ću te izbaviti, i ti ćeš me proslaviti (Ps.49,15).
Duša koja je smućena zbog nečega, neka se moli Gospodu i On će je urazumiti. Doduše, tako treba postupati u trenutku nevolje i zbunjenosti, dok u običnim prilikama treba tražiti savet od duhovnika, jer se time učvršćujemo u smirenju.
 
* * * * *
 
Dobro je naučiti se da živimo po volji Božijoj. Tada duša neprestano prebiva u Bogu i postaje neobično spokojna i od radosti se moli da svaka duša pozna Gospoda, da pozna kako nas On mnogo voli i kako nam izobilno daje Duha Svetoga koji veseli dušu u Bogu.
I sve, sve je tada milo duši, jer je sve Božije.
 
* * * * *
 
Gospod milostivo urazumljuje čoveka da treba blagodarno da trpi sve teškoće. Ni jednom se u životu nisam požalio zbog nevolja koje bi me snalazile. Sve sam ih primao iz ruke Božije kao lek i uvek sam Mu bio zahvalan i, eto, Gospod mi je dao da sve nevolje lako podnesem.
 
* * * * *
 
Nema na zemlji nijednog čoveka da je bez neke nevolje. Ponekad teškoće koje nam šalje Gospod i nisu tako velike, ali ljudima one izgledaju nepodnošljive, pa ih obaraju jer neće da smire dušu i predaju se volji Božijoj. Sam Gospod Svojom blagodaću rukovodi onim ko se predao volji Božijoj i on sve hrabro podnosi radi Boga koga je zavoleo i sa kojim će se večno proslavljati.
 
* * * * *
 
Na zemlji se ne mogu mimoići nevolje. Njih, međutim, lako podnosi onaj ko se predao volji Božijoj. On vidi nevolje, ali se uzda u Gospoda i nevolje prolaze.
Stojeći pod krstom Mati Božija je iskusila neshvatljivo velike patnje, budući da je volela svog Sina više nego što možemo i zamisliti. A mi znamo da ko više voli, više i strada. Po svojoj ljudskoj prirodi, Majka Božija nikada ne bi mogla podneti svoju tugu. Međutim, ona se predala volji Božijoj, i Duh Sveti ju je snažio i pomagao da pretrpi nesreću.
Kasnije, posle Vaznesenja Gospodnjeg, Ona je svemu narodu Božijem postala velika uteha u nevoljama.
 
* * * * *
 
Gospod je poslao na zemlju Duha Svetog, i onaj u kome On živi oseća raj u svojoj duši.
Možda ćeš reći: „Zašto ja nemam takvu blagodat?“ Zato što se nisi predao volji Božijoj, nego živiš po svojoj.
Pogledajte na samovoljnog čoveka. On nikada nema mira u duši i uvek je nezadovoljan: „Ovo nije tako, to nije dobro“. A onaj ko se savršeno predao volji Božijoj ima čistu molitvu, duša mu voli Gospoda i sve mu je dobro i milo.
Tako se predala Bogu Presveta Djeva: „Evo sluškinje Gospodnje, neka mi bude po reči Tvojoj“. Kada bismo i mi tako govorili: „Evo sluge Gospodnjeg, neka mi bude po reči Tvojoj“, jevanđelske reči Gospodnje, koje su napisane Duhom Svetim, bile bi u dušama našim, i ljubav Božija bi vladala po celom svetu i bilo bi nam svima prekrasno da živimo na njoj. Premda se već toliko vekova slušaju po vaseljeni reči Gospodnje, ljudi ih ne razumeju i neće da ih prime. Onoga koji živi po volji Božijoj proslavljaće i nebo i zemlja.
 
* * * * *
 
Onaj ko se predao volji Božijoj neprestano je zanet Bogom. Blagodat mu pomaže da uvek prebiva u molitvi. On može i da radi i da razgovara sa ljudima, dok mu je duša obuzeta Bogom, jer se predala volji Njegovoj. Zbog toga se Sam Gospod stara o njoj.
 
* * * * *
 
Sveto predanje govori da je na putu za Egipat svetu poroDicu presreo razbojnik, ali im nikakvo zlo nije učinio. Videvši Mladenca, on je rekao: „Kada bi se Bog rodio kao čovek, ne bi mogao biti lepši od Mladenca“. I razbojnik ih je ostavio da prođu sa mirom.
Zar to nije divno? Razbojnik, koji kao zver nikoga ne šteDi, nije svetoj porodici naneo nikakvo zlo. Videvši Mladenca i Njegovu krotku Majku, duša razbojnikova se raznežila, jer je bila dotaknuta blagodaću Božijom .
Nešto slično događalo se i sa divljim zverima. Videvši svete mučenike ili prepodobne, one su ostajale krotke i nisu ih napadale. Čak se i zli dusi boje krotkih i smirenih duša, jer ih one svojom poslušnošću, uzdržljivošću i molitvom pobeđuju.
I opet, čudna je to stvar: razbojnik se sažalio na Mladenca-Gospoda, a arhijereji i starešine su Ga predali Pilatu da Ga razapne. A sve je to bilo zato što se nisu molili Bogu i tražili od Njega da ih uputi šta da čine.
Mnoge starešine i ljudi žele da učine dobro, ali ne znaju gde da ga nađu. Ne znaju da je ono u Bogu i da nam ga samo Bog može dati.
 
* * * * *
 
Treba se neprestano moliti da nas Gospod urazumi šta treba da činimo, i On nas neće ostaviti u zabludi.
Adam nije bio mudar i nije upitao Gospoda šta treba da čini sa plodom kojeg mu je Eva dala, i zato je izgubio raj.
David nije upitao Gospoda: „Da li je dobro da uzmem ženu Urija?“, i pao je u greh ubistva i preljube.
Tako su isto i svi ostali svetitelji grešili kada nisu prizvali Boga u pomoć da ih urazumi. Prepodobni Serafim Sarovski je imao običaj da kaže: „Kad god sam govorio iz svog uma, dešavale su se greške“.
Međutim, postoje i bezgrešine pogreške nesavršenosti. Njih zapažamo čak i kod Presvete Bogorodice. U Jevanđelju stoji da je ona zajedno sa Josifom pošla iz Jerusalima, misleći da joj Sin ide sa srodnicima ili prijateljima… Tek posle tri dana traženja ona Ga je našla u Jerusalimskom hramu kako govori sa starcima (Lk.2,44-46).
I tako, jedino je Gospod sveznajući. Svi mi, ma ko da smo, treba da molimo Boga da nas prosveti i da se savetujemo sa duhovnim ocem da ne bismo grešili.
Duh Božiji svakog poučava na drugi način: jedni žive kao bezmolvnici u usamljenosti, drugi se mole za ljude, treći upravljaju slovesnim stadom Hristovim, četvrtima je dano da propovedaju ili da teše one koji stradaju, peti služe bližnjima svojim trudom ili imovinom. Sve su ovo različiti darovi Duha Svetog i sve u raznim stepenima: neko je primio po trideset, neko po šezdeset, a neko po sto (up.Mk.4,20).
Kada bismo voleli jedni druge u prostoti srca, Gospod bi nam Duhom Svetim pokazao mnoga čudesa i otkrio nam velike tajne.
Bog je neutaživa ljubav…
Um se moj zaustavio u Bogu i moram da prekinem sa pisanjem…
Meni je jasno da Gospod nama upravlja. Bez Njega ne možemo dobro ni da pomislimo. Zato treba smireno da se predamo volji Božijoj da bi Gospod nama rukovodio.
 
* * * * *
 
Svi se mi mučimo na zemlji i tražimo slobodu, ali je malo onih koji znaju šta je prava sloboda i gde se ona nalazi.
I ja isto tako želim slobodu i tražim je dan i noć. Znam da je ona u Bogu, i da dolazi od Boga u smirena srca koja su se pokajala i odsekla svoju volju pred Njim. Pokajnicima Gospod daje
Svoj mir i slobodu da Ga vole. Nema ništa lepše na svetu nego voleti Boga i bližnje. U tome duša nalazi mir i radost.
O, narodi čitave zemlje, padam na kolena pred vama i sa suzama vas molim: dođite Hristu. Ja znam Njegovu ljubav prema vama. Znam, i zato vičem svoj zemlji. Kad ne bih znao, kako bih govorio o tome?
Pitaš: „Kako se može poznati Bog?“ Ja ti odgovaram da smo lično videli Gospoda Duhom Svetim i da će i tebi, ako samo budeš smirio sebe, Duh Sveti pokazati Gospoda našeg, pa ćeš i ti zaželeti kao ja da celom svetu propovedaš o Njemu.
Star sam čovek i čekam smrt i istinu pišem iz ljubavi prema ljudima za koje se toliko brine moja duša. Možda će se bar jedna duša spasti, i za nju jednu biću zahvalan Bogu. Ali, moje srce tuguje za celim svetom, i molim se, i suze prolivam da se svi pokaju i poznaju Boga i žive u ljubavi, naslađujući se slobodom u Bogu.
O svi ljudi sveta, molite se i plačite zbog grehova svojih da bi vam ih Gospod oprostio. Gde je oproštaj grehova, tu je i sloboda savesti i ljubav, makar i mala.
 
* * * * *
 
Gospod ne želi smrti grešnika. On onome ko se kaje daje blagodat Duha Svetog, koja duši daje mir i slobodu da umom i srcem prebiva u Bogu. Kada nam Duh Sveti oprašta grehe, duša stiče slobodu da se moli Bogu čistim umom. Ona tada slobodno sagledava Boga i u Njemu biva spokojna i radosna. Ovo je prava sloboda. Bez Boga nema slobode, jer zli dusi uznemiruju dušu rđavim pomislima.
 
* * * * *
 
Govorim istinu pred celim svetom: ja sam gad pred Bogom i očajavao bih za svoje spasenje da mi Bog nije dao blagodat Svetoga Duha. Duh Sveti me je naučio i zato lako pišem o Bogu. On me i pokreće da pišem.
Žalim ljude i plačem i ridam za njima. Ima ljudi koji misle: „Mnogo sam grešio – ubijao, pljačkao, činio nasilja, klevetao, vodio razvratan život i mnoga druga zla činio. Od stida ne mogu da pristupim pokajanju“. Međutim, oni zaboravljaju da su svi njihovi gresi pred Bogom kao kap vode u moru.
O, braćo moja, sva zemljo, pokajte se dok još ima vremena. Bog milostivo očekuje naše pokajanje. Očekuju ga i sva nebesa i svi svetitelji. Kao što je Bog ljubav, tako je i Duh Sveti koji prebiva u svetima – takođe ljubav. Moli od Gospoda oproštaj, i On će ti ga dati. A kada dobiješ oproštaj grehova, na duši će ti biti lepo i radosno i blagodat Svetog Duha useliće se u nju, i reći ćeš: „Stvarno, ovo je prava sloboda. Ona je u Bogu i dolazi od Boga“.
 
* * * * *
 
Blagodat Božija ne oduzima slobodu. Ona samo pomaže da se ispunjavaju zapovesti Božije. Adam je bio ispunjen blagodaću, ali mu volja time nije bila oduzeta. Isto je tako i sa angelima koji prebivaju u Duhu Svetom, i pri tom imaju slobodnu volju.
 
* * * * *
 
Mnogi ne znaju koji je put spasenja, nego su zašli u tamu i ne vide Svetlost Istine. A Ona je bila i jeste i biće, i sve milostivo zove Sebi: „Hodite k Meni svi koji ste umorni i natovareni. Poznajte Me i ja ću vam dati mir i slobodu“.
Kada smo u Bogu imamo pravu slobodu. Ranije to nisam znao. Do 27. godine samo sam verovao da postoji Bog, ali Ga nisam znao. Kada Ga je duša moja upoznala Duhom Svetim, počela je da se sa žarom otima k Njemu i sada Ga plameno tražim i dan i noć.
Gospod hoće da se međusobno volimo. Sloboda je u ljubavi prema Bogu i bližnjima. U tome je sloboda i jednakost. U društvenim položajima ne može biti jednakosti, ali to nije važno za dušu. Ne može svako da bude car ili knez, ne može svako da bude patrijarh ili iguman, ili starešina, ali na svakom položaju može se voleti Bog i može Mu se ugoditi, a to je jedino važno. A onaj ko bude više voleo Boga na zemlji, biće u većoj slavi u Carstvu. Ko više voli, više i teži Bogu, pa će Mu i biti bliži. Svako će biti proslavljen po meri svoje ljubavi. Uvideo sam da se ljubav razlikuje po svojoj jačini.
Ko se boji da Boga čime ne uvredi ima jednu ljubav. Ko ima um slobodan od zlih misli drugu ljubav, veću od prve. Ko osetno ima blagodat u duši svojoj – ima treću ljubav, još veću.
Četvrtu, savršenu ljubav prema Bogu ima onaj ko poseduje blagodat Svetog Duha u duši i u telu. Kod njega se i telo osvećuje, i od njega će ostati mošti. To biva kod velikih mučenika, proroka i prepodobnih. Ko ima tu meru ljubavi, ne oseća potrebu za telesnom ljubavlju. On može slobodno spavati pored devojke. U njemu se neće javiti nikakva želja prema njoj. Ljubav Božija je snažnija od ljubavi devojke, koja privlači sve ljude, osim onih koji imaju blagodat Božiju u punoti. Jer, sladost Duha Svetog preporađa celog čoveka i uči ga da voli Boga u punoti. Kada je duša u punini ljubavi Božije, ne dotiče se ničeg što je od ovoga sveta. Iako živi na zemlji i među ljudima, od ljubavi prema Bogu čovek zaboravlja sve u svetu. Naša nevolja je u tome što zbog gordosti svog uma ne prebivamo u toj blagodati i ona ostavlja dušu, a duša je traži, plače i rida i govori: „Tuguje duša moja za Gospodom“.

Jedan komentar

  1. Prepodobni Siluane moli Boga za nas!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *