STARAC SILUAN

 

STARAC SILUAN
 

 
IV
O MIRU
 
Svi žele da imaju mir, ali ne znaju kako da ga steknu. Pajsije Veliki se lako gnevio, pa je molio Gospoda da ga izbavi od te mane. I Gospod mu se jednom javi i reče: „Pajsije, ako želiš da se više ne gneviš, ništa nemoj poželeti, nikog ne osuđuj, niti mrzi“. Tako će i svaki čovek uvek imati mir u duši ako otseca svoju volju pred Bogom i ljudima. Onaj, pak, ko voli da čini svoju volju, nikada neće biti spokojan.
Duša koja se predala volji Božijoj lako podnosi svaku nevolju i bolest, jer se i u bolesti moli i sagledava Boga: „Gospode, Ti vidiš moju bolest i znaš koliko sam nemoćan i grešan. Pomozi mi da trpim i daj mi snage da Ti zahvaljujem na svemu“. I Gospod će olakšati bolest i duša će osetiti Njegovu pomoć i radovaće se zbog toga i blagodariti Mu.
Ako te snađe nevolja, pomisli: „Gospod vidi moje srce, i ako Mu bude ugodno, biće dobro i meni i drugima“.Tako će ti u duši uvek vladati mir. A ako neko ropće: „Ne treba tako, nije dobro što je ovako“, nikada neće imati mira u duši, pa ma se i mnogo molio i postio.
Apostoli su se potpuno predavali volji Božijoj i tako su sačuvali mir. I svi ostali svetitelji trpeli su sve nevolje, predajući se volji Božijoj.
Gospod nas voli i stoga se ne treba ničega bojati, osim greha, jer se zbog njega gubi blagodat Božija. Tada đavo proganja dušu kao što vetar goni dim ili suv list.
Treba se sećati da je đavo otpao od Boga zbog gordosti i da se neprestano stara da i nas povuče za sobom, i mnoge je već prevario. A Gospod je rekao: Naučite se od mene jer sam ja krotak i smiren i naći ćete pokoj dušama svojnm (up.Mt. 11,29).
„O milostivi Gospode, daruj nam mir Svoj kao što si ga dao svetim apostolima, rekavši: Mir svoj dajem vam (Jn. 14,27).
Gospode, daj da se i mi naslađujemo mirom Tvojim. Sveti apostoli su primili taj mir od Tebe, i davali ga celom svetu. Spasavajući ljude, nisu ga izgubili, niti se on umanjio u njima“.
Slava Gospodu i Njegovu milosrđu, što nas toliko mnogo voli i daje nam Svoj mir i blagodat Svetoga Duha.
Kako sačuvati duševni mir posred sablazni našeg vremena?
Sudeći po Svetom Pismu i po karkteru današnjeg naroda, živimo u poslednja vremena. Zato svi treba da sačuvamo unutarnji mir bez kojeg nema spasenja, kao što je rekao veliki molitvenik ruske zemlje, prepodobni Serafim Sarovski. Za života prepodobnog oca Serafima Gospod je zarad njegovih molitava čuvao Rusiju. Posle njega došao je drugi duhovni stub, koji je sezao od zemlje do neba, otac Jovan Kronštatski. Na njemu ćemo se zadržati, jer je naš savremenik i jer smo imali prilike da vidimo kako se moli, dok druge svetitelje nismo.
Sećam se kako je jednom, posle svete Liturgije, otac Jovan seo u zaprežna kola i hteo da pođe, ali ga je narod okružio i molio za blagoslov. I u toj velikoj gužvi i metežu njegova duša je bila neprestano sa Bogom i nije se rasejavala, niti gubila mir. Pitamo se: Kako je mogao to da postigne?
Ovo je postigao, jer je voleo ljude i nije prestajao da se ovako moli Bogu za njih:
„Gospode, daruj mir Svoj ljudima Svojim“.
„Gospode, pošalji slugama Svojim Duha Svetog da bi zagrejao srca njihova ljubavlju Tvojom i uputio ih na svaku istinu i dobro“.
„Gospode, hoću da Tvoj mir počiva u svim ljudima koje si toliko zavoleo da si i Sina Svog Jedinorodnog dao za spasenje sveta“.
„Gospode, daruj im blagodat Svoju kako bi Te u miru i ljubavi poznali i zavoleli i rekli kao apostoli na Tavoru: „Gospode, dobro nam je biti sa Tobom““.
Moleći se tako neprestano za ljude, otac Jovan Kronštatski je čuvao duševni mir, a mi ga gubimo, jer nemamo u sebi ljubavi prema bližnjima. Sveti apostoli i svi svetitelji želeli su spasenje ljudima i, živeći među njima, plameno se molili za ceo svet, a Duh Sveti ih je pomagao i jačao u toj ljubavi. Što se nas tiče, nećemo zadobiti mir ako ne budemo voleli brata.
Neka svako razmisli o ovome.
 
* * * * *
 
Slava Gospodu što nas nije ostavio sirote, nego nam je poslao na zemlju Duha Svetog koji uči dušu neizrecivoj ljubavi prema ljudima i sažaljenju prema onima koji su zašli sa pravog puta. Gospod se sažalio na zabludele i poslao im Sina Svog Jedinorodnog da ih spase. Duh Sveti uči takvoj žalosti prema zabludelim koji idu u ad. Onaj ko u sebi nema Duha Svetog, neće se moliti za svoje neprijatelje.
Prepodobni Pajsije Veliki molio se za svog učenika koji se bio odrekao Hrista. Gospod mu se javio za vreme molitve i rekao: „Pajsije, za koga se to moliš? Pa on se odrekao Mene“. Prepodobni, međutim, nije mogao a da i dalje ne žali svog učenika. Tada mu se ponovo javio Gospod i rekao:
„Pajsije, ljubavlju svojom postao si sličan Meni“.
Tako se, eto, stiče mir i drugog puta nema.
Možeš se ti i moliti i mnogo postiti, ali ako nemaš ljubavi prema neprijateljima nećeš imati duševnog mira. Da me Duh Sveti nije naučio ljubavi, ne bih mogao govoriti o ovome.
 
* * * * *
 
Grešna duša je obuzeta strastima i ne može da ima mir u sebi, niti da se raduje u Gospodu, čak i da vlada svim bogatstvom ovoga sveta i da caruje nad zemljom. Kada bi takvom caru neko pristupio i, dok sedi na prestolu i veseli se, iznenada rekao: „Care, sada ćeš umreti“, njegova duša bi se smutila, i zadrhtala od straha i on bi tada uvideo svoju nemoć.
A sa druge strane, koliko je mnogo siromašaka, bogatih jedino ljubavlju prema Bogu, koji bi nam, kada bismo im to isto rekli, odgovorili: „Neka bude volja Božija. Slava Gospodu što me se setio i što hoće da i mene uvede tamo gde je prvo uveo razbojnika“.
Ti se ljudi, eto, ne plaše smrti, već joj idu u susret mirno, kao prepodobni Simeon, koji je zapevao: Sada otpuštaš u miru slugu Svoga, Gospode, po reči Svojoj (Lk.2,29).
Koliki je mir tada vladao u duši pravednog Simeona mogu da pojme samo oni koji u duši nose mir Božiji, ili su ga bar nekad osetili. O tome miru je Gospod govorio Svojim učenicima: Mir Svoj dajem vam (Jn.14,27). Ko ima taj mir spokojno odlazi u večni život govoreći:
„Slava Ti, Gospode, što odlazim ka Tebi i što ću večno u miru i ljubavi gledati lice Tvoje. Tvoj tih i krotak pogled privukao je moju dušu i ona čezne za Tobom“.
 
* * * * *
 
Brata treba savetovati sa krotošću i ljubavlju. Mir se gubi kada se hvalimo ili uznosimo nad bratom i kad osuđujemo ili poučavamo druge bez krotosti i ljubavi. On se gubi i kad previše jedemo ili se nehatno molimo.
Ali, ako steknemo naviku da se usrdno molimo za neprijatelje i da ih volimo, u našim dušama će uvek vladati mir. Ako, pak, omrznemo brata ili ga osudimo, naš će se um pomračiti i izgubićemo mir i smelost prema Bogu.
 
* * * * *
 
Duša neće imati mir ako se i dan i noć ne bude učila zakonu Božijem, jer je ovaj napisan Duhom Svetim koji revnosnim čitanjem prelazi iz Svetog Pisma u dušu i unosi radost u nju. Duša tada više ne želi da voli ono što je zemno. Ljubav prema zemnome pustoši dušu, i ona pada u uninije, podivlja i ne želi da se moli Bogu. Videći da nije u Bogu, đavo koleba dušu, slobodno ubacuje u nju što hoće i goni um sa jedne misli na drugu. Duša ceo dan provodi u tom neredu i više ne može čisto da sagledava Gospoda.
 
* * * * *
 
Onaj ko u sebi ima mir Duha Svetog, i na ga druge izliva, a ko u sebi ima zlog duha, i na druge prenosi zlo.
 
* * * * *
 
Pitanje: Kako da starešina sačuva mir kada su njegovi potčinjeni neposlušni?
Starešini je veoma teško i gorko ako ga ljudi ne slušaju. Da bi sačuvao mir treba neprestano da se seća da Bog voli sve ljude, čak i one koji su neposlušni, i da je za njihovo spasenje stradao i umro u mukama. On treba da se usrdno moli za njih. Gospod će tada dati molitvu onome koji se moli. On će se lično uveriti koliko um koji se moli ima veliku slobodu pred Bogom i koliku ljubav prema Njemu. I premda si grešan čovek, Gospod će ti dati da osetiš plodove molitve. Ako se navikneš da se moliš za potčinjene u duši će ti vladati veliki mir i ljubav.
 
Pitanje: Kako će sačuvati duševni mir potčinjeni, ako mu je starešina razdražljiv i zao čovek?
 
Razdražljiv čovek i sam već puno strada od demona. To mučenje trpi zbog gordosti. Potčinjeni, ma ko da je, treba ovo da zna i da se moli za bolesnu dušu svog pretpostavljenog. Videvši njegovo trpljenje Gospod će mu dati oproštaj grehova i dar stalne molitve. Veliko je delo pred Bogom moliti se za one koji nas vređaju ili žaloste. Za to će ti Gospod dati blagodat Svoju i Duhom Svetim poznaćeš Gospoda. Tada ćeš radosno podnositi sve muke za Njega i Gospod će ti dati ljubav prema celom svetu. Ti ćeš čitavim svojim bićem svima želeti dobro i molićeš se za sve kao za svoju dušu.
Gospod nam je zapovedio da volimo neprijatelje. Ko to ispunjava, upodobljava se Gospodu. Ali, voleti neprijatelje, moguće je samo uz pomoć blagodati Duha Svetog. Zbog toga treba da se moliš Bogu za čoveka koji te uvredi. Tako ćeš sačuvati mir u duši i blagodat Božiju. A ako ropćeš i rugaš se svome starešini, i sam ćeš postati razdražljiv kao i on i ispuniće se na tebi reči proroka Davida koji veli za Gospoda: Sa svetim postupaš sveto, a sa nevaljalima nasuprot njima (Ps.18,26).
I poslušniku koji ima duhovnika rđave naravi teško je da sačuva mir. Takav duhovnik je veliki krst za poslušnika Zbog toga ovaj treba da se moli za svog starca, te će sačuvati mir i u duši i u telu. Ako si starešina i treba da osudiš nekog zbog zlih dela, najpre se pomoli da ti Gospod da milostivo srce koje On voli, pa ćeš pravilno rasuditi. Međutim, ako budeš sudio ljude po delima, pogrešićeš i nećeš biti ugodan Gospodu.
Suditi treba jedino radi ispravljanja čoveka. Treba imati samilosti prema svakoj duši, svakoj tvari i svakom stvorenju Božijem. Čovek i sam u svemu treba da ima čistu savest. Tada će u duši i umu vladati veliki mir. Živimo u miru i ljubavi, i Gospod će nas poslušati, i što god korisno zaištemo – daće nam.
Duh Sveti obitava u ljubavi. Tako uči Sveto Pismo, a iskustvo potvrđuje.
Nemoguće je da duša ima mir ako svim silama ne moli Gospoda da je nauči ljubavi prema svim ljudima. Gospod je to znao i stoga je i dao zapovest: Ljubite neprijatelje svoje (Mt.5,44). Ako ne budemo voleli neprijatelje, možda ćemo ponekad i biti spokojni u duši, ali ako ih budemo voleli, mir će prebivati u nama i dan i noć.
Čuvaj u duši mir blagodati Svetog Duha. Ne gubi ga radi sitnica. Ako mir budeš preneo na brata, Bog će i tebi darovati neuporedivo više, a ako ožalostiš brata, znaj da će i na tvoju dušu neizbežno doći žalost.
Ako naiđe bludna pomisao, odmah je odbaci, jer ćeš tako sačuvati mir u duši. Ako je primiš, izgubićeš ljubav prema Bogu i više nećeš imati smelosti u molitvi.
Ako se odrekneš svoje volje, pobedio se đavola i kao nagradu primićeš mir od Boga. Ako si samovoljan, pobedio te je zao duh, i uninije će ti mučiti dušu.
Ko je gramziv, ne može da voli Boga i bližnje. Um i srce takvog čoveka zaneti su bogatstvom. On ne zna za duh skrušenosti i pokajanja zbog grehova, i duša njegova ne može poznati sladost Hristovog mira.
Duša koja je poznala Gospoda želi da On neprestano bude u njoj. Gospod nečujno dolazi u dušu i daje joj mir, i bez reči svedoči o spasenju.
Kada bi carevi i vođe naroda imali ljubav prema Bogu, nikada ne bi ratovali. Rat se šalje za greh, a ne za ljubav. Gospod nas je stvorio iz ljubavi i zapovedio nam da volimo jedni druge i da slavimo Boga.
Kada bi se vlastodržci pridržavali zapovesti Božijih, a narod i potčinjeni vlastodršce slušali u smirenju, na zemlji bi nastao veliki mir i veselje. Ali, zbog vlastoljublja i neposlušnosti gordih strada celo čovečanstvo.
Molim Te, milostivi Gospode, daj da svi ljudi, počev od Adama pa do svršetka sveta, poznaju Tebe, tj. kako si blag i milostiv, i da se svi narodi naslađuju Tvojim mirom i da svi ugledaju svetlost lica Tvoga. Tvoj pogled je tih i krotak i privlači dušu.

Jedan komentar

  1. Prepodobni Siluane moli Boga za nas!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *