STARAC SILUAN

 

STARAC SILUAN
 

 
VII
O PROZORLJIVOSTI I NJENIM OBLICIMA
 
Zatvorivši prilaze svoga srca i postavivši kao stražu um, oslobođen od maštanja i razmišljanja, ali naoružan molitvom i imenom Isusa Hrista, podvižnik stupa u borbu sa svim uticajima i pomislima koji naviru spolja. U tome se sastoji suština umnog trezvljenja. Njegov cilj je – borba sa strastima. Pobeda nad strastima dostiže se, u širem smislu reči, kroz ispunjavanje Hristovih zapovesti. Ali, mi ćemo se ovde osvrnuti na jedan poseban oblik asketskog trezvljenja, koje počinje tek pošto podvižnik pređe izvesne stupnjeve duhovnog razvitka, tj. ostavi prvi oblik maštarske molitve, zatim i drugi njen oblik, pošto se kroz opitno iskustvo uveri u njegovo nesavršenstvo.
Čuvanje uma i srca od svakovrsnih pomisli iziskuje dugu, veoma tešku i tananu borbu. Živeći usred beskrajnog mnoštva najrazličitijih spoljašnjih uticaja i utisaka, čovek, usled njihovog neprestanog smenjivanja, ne može da razazna ni njihovu vrstu, ni moć. Ali, podvižnik, u svom umnom bezmolviju, u svom odvajanju od svega spoljašnjeg, u danonoćnoj težnji da broj spoljašnjih utisaka svede na najmanju meru, kloneći se pri tome radoznalog posmatranja spoljašnjeg sveta, svakovrsnih i nepotrebnih razgovora i čitanja knjiga, svim silama skreće pažnju na svoje unutrašnje biće, i tamo stupa u dvoboj sa pomislima. Samo na ovakav način se može prepoznati vrsta i moć pomisli, koja je ponekad kolosalna. Čovek sa nedovoljnom unutrašnjom pažnjom vrlo lako pada pod uticaj pomisli i postaje njen rob. Opredeljivanjem svoje volje za pomisao, čovek se duhovno upodobljava, čak poistovećuje sa duhom, čija se energija sadrži u pomisli. Povevši se za strasnom mišlju, koja je vrlo često posledica demonskih delovanja, čovek postaje oruđe demonskih dejstava.
Um, koji se duboko moli, ponekad oseća da se spolja približuje neki duh, ali ako se molitvena pažnja nije narušila, on odlazi neprihvaćen, tako da posle molitve čovek ne može da kaže, ko je bio i radi čega je dolazio.
Ponekad se pri dubljoj molitvi događa nešto teško objašnjivo. Oko uma prolaze svetlosne pojave, koje nastoje da na sebe privuku pažnju uma. Ako ih um ne udostoji svoje pažnje one kao da govore: „Ja ti donosim mudrost i razumevanje, i ako me odmah ne primiš, može se desiti da me nikad više ne vidiš“. Ali, iskusni um nikako ne obraća pažnju na njih, i one odlaze ne samo neprihvaćene nego i nezapažene. Um ne zna sigurno čak ni to, da li je to bio zao duh ili dobar angeo. Međutim, on iz iskustva zna, da će, ako zadrži pažnju na prinesenoj mu blistavoj misli, izgubiti molitvu, te će je sa velikim trudom posle tražiti. Iskustvo je pokazalo da se za vreme molitve ne treba zadržavati čak ni na onim, naizgled dobrim, mislima, zato što će se tom prilikom um neizbežno sresti sa drugim pomislima. Iz toga, kako veli starac, on „neće izaći čist“. Gubitak čiste molitve je gubitak koji se ničim ne može nadoknaditi.
Vojujući za svoju slobodu, podvižnik vodi tešku borbu sa pomislima. Ispravnu predstavu o tome može da ima samo onaj ko je i sam nešto slično iskusio. U ovoj unutrašnjoj borbi i neposrednom odbijanju pomisli, pri čemu duša neiskusnog novajlije može često da pretrpi i poneki poraz, dok ponekad, opet, odnosi i pobedu, podvižnik ima mogućnosti da izučava karakter pomisli do najvećih tančina, tako da on, iako predloženi greh ne pretvara u delo, neuporedivo dublje i tačnije saznaje dejstvo (energiju) svake strasti, nego onaj ko je njome opsednut. Poslednji može u sebi i drugima, na sebi i na drugima da posmatra uticaj energije jedne ili druge strasti, ali da bi došao do dubljeg njenog poznanja, neizostavno treba da dođe do tog duhovnog stupnja, na kome se nalazi onaj koji se moli po trećem načinu (molitve), i koji svaku strast zapaža u samom njenom začetku.
Poznavanje strasti koje se stiče putem njihovog savladavanja, dovodi do prozorljivosti iz iskustva. Ali ovde valja naglasiti, da prozorljivost stečena kroz opit duge borbe sa strastima, nikada ne može biti tako savršena, kao ona koja se javlja kao dar naročitog dejstva blagodati. Pomoću prve, tj. opitne prozorljivosti određena duhovna stanja čoveka prepoznaju se po izvesnim pokretima, izrazu lica, pojedinim rečima, načinu ćutanja ili razgovora, psihološkoj atmosfri koju čovek stvara. Pa ipak, o čoveku se najpouzdanije može suditi po razgovoru sa njim, jer se u njegovim rečima projavljuju veličina pravog duhovnog opita, kao i ono što je posledica samo spoljašnjeg znanja. Druga, pak, tj. blagodatna prozorljivost cue saznaje kroz molitvu i nema potrebe za neposrednim prisustvom čoveka.
 
* * * * *
 
U procesu dugotrajne unutrašnje borbe podvižnik se susreće sa tri vida prozorljivosti: prvim, koji proističe iz prirodne intuicije koja je kod nekih ljudi pojačana usled isposničkog života; drugim – koji je posledica demonskog delovanja, i trećim – koji je dar blagodati.
Prvi vid može za bogobojažljivog i smirenog čoveka biti vrlo koristan i može biti iskorišćen na dobar način, budući da potpomaže tananije ispunjavanje Hristovih zapovesti u odnosu prema bližnjem. Za gordog i strasnog čoveka ovaj oblik prozorljivosti je štetan, jer umnožava povode za strasti i pruža veće mogućnosti za njihovo zadovoljavanje.
Drugi vid je veoma opasan za one koji ga usvajaju, jer pre ili posle dovodi do bolesnog poremećaja svih čovekovih duševnih i duhovnih moći, unakazujući i sam njegov lik.
Treći vid je spojen sa velikom odgovornošću i izvor je mnogih duhovnih stradanja za onoga koji njime raspolaže. Gordom čoveku on se uopšte ne daje.
Sva tri pomenuta vida prozorljivosti pričinjavaju stradanja. Kod prvog vida, tj. prirodne intuicije, stradanja se javljaju kao posledica pojačane osetljivosti nervnopsihičkog aparata. Kod drugog, stradanja nastaju usled opšte rušilačkog, razarajućeg karaktera demonskih delovanja, što se često pokaže tek pošto prođe duži period vremena. Premda ova vrsta prozorljivosti ponekad i omogućava da se „pročita“ nečija misao, ipak, pri svemu tome, ovaj oblik prozorljivosti nema pristupa dubinama unutarnjeg čoveka. Nešto pouzdanije ova prozorljivost se projavljuje u odnosu prema spoljašnjim zbivanjima. Onima koji je usvajaju daje povoda da se naslađuju slavoljubljem.
Prava duhovna prozorljivost jeste dar blagodati. Ovoj prozorljivosti se otkrivaju dubine čovečije duše, često skrivene i od samog čoveka. Ova prozorljivost nema u sebi ničeg psihopatološkog i nanosi stradanja onima koji je poseduju samo zbog toga, što je, kao Božiji dar, puna ljubavi, a njoj se pruža prilika da gleda uglavnom čovekovu „unakaženost i uniženost“. To je stradanje ljubavi. Oni koji poseduju ovaj dar, nikada ne žele da ga zadrže. Njima je tuđe svako razmetanje i slavoljublje.
 
* * * * *
 
U našem gornjem izlaganju naročitu pažnju smo poklonili onom vidu prozorljivosti koji proističe iz opita. Sveti oci ga nazivaju darom rasuđivanja i smatraju ga višim asketskim dostignućem. Njegova suština sastoji se, sa jedne strane, u sposobnosti razpoznavanja uzroka ove ili one duhovne pojave, tj. da li je ona delo blagodati ili, pak, demonskog uticaja, ili je, najzad, imanentna čovekovom prirodnom razvitku, a sa druge strane, u poznavanju poretka duhovnog života, postupnosti duhovnih stanja i njihove uslovne vrednosti ili značaja.
Podvižnici mnogo cene ovaj dar, jer se on projavljuje samo kao posledica dugoga opita u borbi sa strastima, opita velikih blagodatnih zastupništava i poseta, mnogih iskušenja i demonskih napada. Nadalje, ovaj dar je dragocen i za učitelje, jer neprijatelj voli da uzima na sebe lik angela svetlosti i samo malom broju polazi za rukom da ga jasno raspoznaju.
Poznati su nam neki slučajevi kada je blaženi starac Siluan molitvom prozirao „ono što je udaljeno kao da je sasvim blizu“, ili budućnost čovekovu, ili kada su mu se otkrivale duboke tajne čovečije duše, što bi mogli posvedočiti mnogi koji su to iskusili na sebi i koji su još „među živima“. Ali, on ne samo što nije težio tome, već tome uopšte nije pridavao veći značaj. Njegova duša bila je obuzeta sastradalnim odnosom prema svetu, on je bio usredsređen na molitvu za svet, i u svom duhovnom biću je ovu ljubav smatrao dragocenijom od svega.
 
* * * * *
 
Često opštenje sa blaženim starcem omogućilo nam je da se uverimo da je poznavao tajne duha, zbog čega je doista bio „pouzdan učitelj“. Posle onih izuzetnih, i u istoriji Crkve retkih blagodatnih poseta, kojih se udostojio, posle skoro poluvekovnog istrajnog podvižničkog života, posle izvesnih greški koje je pretrpeo u toku prve polovine svog dugog podvižničkog života, starac je došao do takve mere poznanja i do takvog stepena savršenstva da mu je omogućeno da posluži kao siguran oslonac drugima.
On je poznavao hijerarhiju duhovnih stanja, tj. proces duhovnog uzrastanja, što je veoma važno i ponekad čak i neophodno za postizanje uspeha bez saplitanja. Nije retka pojava u duhovnom životu monaha kao i mirjana, da se naruši ili poremeti ova hijerarhija. To su oni slučajevi kada izvesno duhovno stanje ili asketsko delanje zadovoljava čoveka, i on se odriče od daljeg stepena na tom putu, smatrajući to novo stanje nižim od ranijeg, čime postavlja granicu daljem usavršavanju.
Starac je opitno upoznao duhovni put. Tvrdio je da postoje tri suštinska stupnja duhovnog puta: prvi – dobijanje blagodati, drugi – njeno gubljenje, i treći – vraćanje blagodati ili njeno ponovno sticanje kroz podvig smirenja. Mnogi dobijaju blagodat, i to ne samo ljudi u Crkvi, već i oni koji su izvan nje, jer Gospod ne gleda na lice. Ali, niko ne može da sačuva prvu blagodat, i vrlo je mali broj onih koji je ponovo stiču. Onaj ko ne poznaje ovu drugu etapu, tj. ko nije opitno prošao kroz podvig vraćanja blagodati, u stvari i nema pravo duhovno znanje.
Starac Siluan je pored bogatog unutrašnjeg ličnog iskustva i teorijski bio dobro upućen u asketsku literaturu otaca Crkve. Po Božijem daru, on ne samo da je bio veran predanju Crkve, nego je i u sebi samom ponovio opit velikih otaca.
On je vrlo malo čitao i nije ni voleo da čita, jer mu je proces čitanja ometao molitvu. Ali je, zato, voleo da sluša kad mu se čita, jer je tako mogao da, ne prekidajući Isusovu molitvu, obrati pažnju na ono što se čita. Slušao je čitanje „poučenija“ za vreme noćnih bogosluženja u Crkvi, a ponešto je čitao u svojoj keliji. Mnogo je naučio kroz živi razgovor sa drugim svetogorskim podvižnicima, među kojima je bilo mnogo izvanredno darovitih. Tridesetih godina često je posećivao svoga druga, shimonaha Kasijana, koji je tada živeo blizu manastira u „Kiparisima“. Otac Kasijan je voleo i mnogo cenio starca, radovao se njegovim posetama i sa zadovoljstvom mu čitao. Starac je dobro zapamtio mnoge odeljke iz svetootačkih spisa, čemu je doprinela i istovetnost iskustva. Pamtiti duhovno veoma je teško zato što je u duhovnom životu vrlo malo spoljašnjih izraza, obrazaca, na koje bi se veštastveno sećanje moglo osloniti. Nije li upravo zato sveznajući Gospod Svoje učenje o tajnama Carstva prenosio narodu putem slika iz života i preko priča? Moguć je jedan surogat duhovnog znanja, koji se postiže kroz „spoljašnje učenje“, što zapažamo kod ljudi sa većim intelektualnim iskustvom. Međutim, istinski shvatiti učenje svetih otaca može samo onaj ko je i sam sve odstradao, kome je sviše bilo dato da opitno pozna tajne duhovnog sveta.
Ovaj „prost“ čovek je kroz svoju dugu borbu stekao veliko znanje o metodima i sredstvima podvižništva. Ovo znanje ga je, uz svu njegovu duhovnu silu, učinilo, sa jedne strane, unutrašnje slobodnim od robovanja formi, a sa druge strane, izbavilo od lutanja po tuđim stazama nedoumica i nerazumevanja onoga što se zbiva.
Paralelno sa jedinim istinitim putem pružaju se i mnoge stranputice. Pred umnim pogledom podvižnika pojavljuju se mnoge zamršene oblasti koje su tuđe hrišćanstvu, i među kojima se ne može razabrati, ukoliko u njemu nema Božanske svetlosti. Udostojivši se da u Duhu Svetom ugleda Hrista, budući Duhom Svetim uzdignut do viđenja nestvorene svetlosti, starac je u sebi nosio tu svetlost, i zato je sa izvanrednom pronicljivošću mogao da raspoznaje pravu istinu od onih obrazina i prividnih istina, sa kojima se čovek neizbežno susreće na svom duhovnom putu.

Jedan komentar

  1. Prepodobni Siluane moli Boga za nas!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *