NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » STARAC JEFREM KATUNAKIJSKI

STARAC JEFREM KATUNAKIJSKI

 
>
 

 
„Ti si tražio mene, a ja tebe“
 
Kao sveštenik, Starac je prihvatio poziv starca Josifa da služi u Svetom Vasiliju. Nakon liturgije tražio je da mu ispovedi svoje pomisli. Dogovorili se za neko veče. Popeo se do Svetog Vasilija, seo na jedan zidić ispred male gostoprimnice (arhondariki[1]), dok mu se pod nogama prostirala tajnovitost divlje noćne prirode, molio se do ponoći, čekajući da starac Josif završi svoju molitvu. „Čitavih pet sati“, govorio je kasnije Starac, „nisu prestajale da mi teku suze iz očiju“. U istom trenutku Starac Josif razmišljao je, preplavljen pomislima malodušnosti: „Šta mi treba da se bavim ocem Jefremom? I on će biti kao i svi ostali!“. Konačno je poslao oca Atanasija, svoga brata, da ga pozove.
Starac mu je ispovedio tri slučaja vrhovnih duhovnih stanja[2] koje je doživeo. Kad je završio, reče starac Josif odlučno: „Ti si tražio mene, a ja tebe.“ I tako otpoče jedan odnos duboke duhovnosti. Starac je, od tad pa nadalje, nazivao starca Josifa svojim starcem. I priznavao je: „Nijednog čoveka na ovom svetu nisam toliko voleo i bojao se.“
Poče redovno da dolazi u Svetog Vasilija da bi služio Liturgiju kod starca. Svakog utorka, četvrtka, subote i nedelje oko ponoći, okačio bi o svoj pojas malu svetiljku na ulje, i sa štapom u desnoj, a brojanicom u levoj ruci, uspinjao bi se pola sata do Svetog Vasilija.
Napustio je molitve koje je sam izabrao da bi se nalazio u duhovnoj budnosti i počeo je da upražnjava srčanu molitvu: „Gospode Isuse Hriste, pomiluj me.“ Uz ovu molitvu je držao i službe, kako ga je poučio učitelj. (Tako su ga svi nazivali iz poštovanja.) Otac Nikifor nije imao ništa protiv, i dragovoljno ga je slao učitelju.
Program starca Josifa je otprilike bio sledeći: ručali bi i odspavali tri sata do zalaska sunca. Tada bi, uz pripomoć jedne kafe, otpočinjali bdenije sa brojanicama koje bi trajalo do ponoći. U ponoć bi otpočinjali Svetu Liturgiju u malom hramu. Kako su to zaista bile divne Liturgije! Kako ih se Starac sećao sa ganućem! Nakon Liturgije bi se odmarali dok ne svane, da bi otpočeli rukodelje od koga su se izdržavali.
Taj tipik je starac Josif čuvao kao zenicu oka. Nipošto nije prihvatao njegovo narušavanje zato što je posledica bila narušavanje molitve. Čak bi nakon ručka zatvarao kapiju i nije prihvatao nijednog posetioca. Trebalo je da se odmori da bi bio spreman za noćno bdenije. Povikao je nekom zakasnelom posetiocu: „I da si anđeo, u ovo te vreme ne primam“.
Govorio je Starac: „Proveo sam dva meseca pored starca Josifa i otkrio sam blagodat. Jedno veče se molio stojeći u svojoj keliji. U trenu mi se učini da se otvorio zid naspram mene, i videh da mi se približavaju tri lika. Moja duša raširi se i zagrli se sa središnjim. Ono šta sam osetio ne može da se iskaže. Moj mi je duhovni osećaj govorio da je to bio Hristos u pratnji dva anđela. Čim sam došao sebi, uzeo sam svoj fenjer i krenuo ka Svetom Vasiliju. Na putu su mi dušu opkolili demoni. Obuzeli su me strah i užas. Konačno stigoh, u agoniji i zadihan, u Svetog Vasilija. Rekoh ocu Atanasiju: „Obavesti odmah starca da želim hitno da ga sretnem!“ Odmah me je primio. Seo sam. Šta ti je?“ reče mi. „Sačekaj, starče, da malo dođem sebi i ispričaću ti“. Ispričah mu šta mi se desilo. Starac ustade, zagrli me i preradostan reče: „To je, čedo moje, prva stepenica. To je blagodat. Od sada pa nadalje će biti drugačija duhovna odežda, drugačiji horizonti, drugačija duhovna hrana, druge te molitve čekaju. To mnogi monasi godinama čekaju i malo je njih koji to dožive. A tebi je Bog to tako brzo podario!“
Jednom kada je otišao do Svetog Vasilija da poseti starca Josifa, pronašao ga je u stanju radosne molitve. On mu zagrli glavu, privuče je sebi na grudi i nastavi da se moli. (Tako je običavao da se moli za svoja čeda.) Kao da se nalazio u ekstazi.
– Starče, zar ćeš sam da pojedeš kolač? prošaputa otac Jefrem želeći da okusi ono što je kušala duša starca Josifa. Ali je osetio kao znak da zaćuti blago stezanje zagrljaja starca.
Ubrzo starac dođe sebi, prekide molitvu, slatko uzdahnu i reče: „Čedo moje, nemaš samo čistotu duše, poseduješ čednost.“ To je video u svojoj molitvi.
 


 
NAPOMENE:

  1. Arhondariki: prostor za prijem i ugošćavanje hodočasnika u svakom Manastiru.
  2. Stanje: nivo vrline, nivo visokog duhovnog napretka.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *